Sperma

Sperma (od grčke reči σπέρμα, spérma, što znači seme) ili ejakulat (od latinske reči eicěre: izbaciti, odnosno eiaculatum: ono što je izbačeno) mutna je mlečnobela do bledožuta tečnost koja se pod određenim uslovima izbacuje iz semenih puteva, a sastoji se od spermatozoida, sekreta polnih žlezda i sekreta epididimisa.^[1] U pravilu se izbacuje kroz spoljni otvor mokraćne cevi, a ređe u mokraćni mehur. Izbacuje se najčešće za vreme polnoga odnosa ili za vreme samozadovoljavanja. Čak i u snu može doći do izbacivanja sperme. To je tzv. noćna polucija i dešava se obično kada snovi imaju seksualni sadržaj.^[2]

Neposredno nakon izlivanja, sperma je lepljiva zgrušana tečnost nalik na žele, moguća je pojava i sitnih grudvica. Specifičnog je mirisa (najbliže je mirisu cveta kestena) i lužnatog je okusa. Delovanjem enzima likvefakcija tj. razgradnja ugruška (razvodnjavanje) obično je završena nakon 30 minuta. Ukupna je zapremina ljudskoga ejakulata vrlo promjenjiva, uglavnom od 1,5 do 6 ml (prosečno od pola do jedne čajne kašike), u njemu se nalazi oko 50 miliona spermatozoida, a pH-vrednost ejakulata kreće se u opsegu od 7,2 do 8,2.

Veći deo sperme čine izlučevine seemenih mjehurića (60%), prostate (20%) te Cowperovih i Littreovih žlezda, koje štite spermatozoide od štetnih uticaja i omogućavaju im kretanje i oplodnju jajne ćelije. Pre semena iz mokraćne cevi izlazi sekret tih žlezda (0,1-0,2 ml), nakon toga prostatički sekret (0,5 ml), a spermatozoidi čine samo jedan procenat ejakulata.^[3]

Sperma na Wikimedijinoj ostavi

• Grizard, G; Sion, B; Bauchart, D; Boucher, D (2000). „Separation and quantification of cholesterol and major phospholipid classes in human semen by high-performance liquid chromatography and light-scattering detection”. Journal of Chromatography B: Biomedical Sciences and Applications 740 (1): 101–7. DOI:10.1016/S0378-4347(00)00039-6. PMID 10798299. 
• SUNY Podcast – Semen study results
• Hyena, Hank (August 21, 2000). „The quest for sweet semen”. Salon.com. Salon Media Group, Inc..