Samadhi
Samadi (sanskrit: समाधि samādhi) je sanskritski i pali pojam koji znači sastavljenost, sjedinjenost, sabranost.
Izraz samadi doslovno znači sabranost, no u kontekstu svih indijskih sistema obiležava najširi pojam meditacije uopšte.[1] Samadi je najčešći i najvažniji termin u teorijama o meditaciji svih indijskih filozofskih škola.[2]
U sistemu joge sabranost predstavlja osmi i poslednji član duhovne discipline.[3]
U budizmu je osmi i poslednji član osmočlanog puta oslobođenja, i središnji pojam posebne meditacione tehnike đhana.[3]
Sanskritska reč samādhi doslovno znači sastavljenost, od sam (sa, zajedno) + ā (prefiks) + dhā (staviti).[4] Poreklo reči nije do kraja utvrđeno, a neki smatraju da ju je skovao Buda za potrebe učenja.[5]
Reč danas ima nekoliko osnovnih značenja:[4]
- Stanje transcedentnog jedinstva koje dostiže sveti čovek prilikom smrti.
- Najviši stadij meditacije, kada je jedinstvo potpuno postignuto.
- Grobnica svetog čoveka u Indiji.
Samadi se obično prevodi kao koncentracija, ali mnogi ukazuju na neadekvatnost prevoda, jer tu reč povezujemo sa fokusom, intenzitetom, primoravanjem uma, napetošću, glavoboljom.[6]
Alternativni prevodi uključuju sastavljenost, spojenost, pribranost, umirenost, usredištenost, neuznemirenost.[6]
U vedanti niži stupanj (savikalpa-samadhi) je onaj na kome još postoje modalne razlike (guna) i mnogostrukost (upadhi), iz kojih potiče doživljaj individualne odvojenosti. Potpuna sabranost (nirvikalpa-samadhi) je stanje utonulosti u apsolutnu transcendenciju param-atmana. Zato se samadhi tu opisuje kao stanje gde su „uništeni upadhi“ i postignuto oslobodenje od preporađanja. Prema vedantinskim komentarima samadhi se razlikuje od dubokog sna po tome što u snu mentalni i osetni organi prestaju delovati u neznanju, a u prvome u najvišoj spoznaji i svesnosti (ćita).[3]
U budizmu, sabranost predstavlja ključni kvalitet svake uspešne meditacije (đhane).[7] U spisima se definiše kao "objedinjenje uma" (M.I,301), a ponekad i "fokusiranost uma" (ekodibhāva).[7] Ispravna koncentracija (sammā samādhi) je poslednji korak plemenitog osmostrukog puta, kojim se postiže ukidanje patnje.[2]
Budisti navode mnogo prednosti koncentracije. Pošto se pažnja zaustavlja na jednom predmetu određeni period, to nam obezbeđuje da ga bolje upoznamo, te on otuda ima svoju ulogu i u postizanju mudrosti.[7] Kada razvijemo koncentraciju, možemo pažnju okrenuti bilo čemu, umesto da ona neprekidno skače sa jedne stvari na drugu. To može smanjiti beskorisno sanjarenje, zabrinutost i neželjene uznemirujuće misli. U okviru budističke meditacije, koncentracija se obično razvija putem vežbanja sabranosti na dah.[7]
Buda je naveo nekoliko stvari koje pomažu razvoju sabranosti. Prva je pridržavanje vrline. Na taj način pojednostavljujemo sopstveni život, smanjujemo mogućnost kajanja, ne dovodimo sebe u neugodne situacije i sukobe, a od svega toga naš um postaje rastrojen. Druga je "stražarenje na vratima čula", što znači paziti da um ne bude prekomerno stimulisan (D.I,70). Takođe, dok vežbamo koncentraciju, održavanje ugodnog položaja omogućiće telu da se umiri. Slično tome, jedan vedar, opušten mentalni stav će koncentraciju učiniti lakše dostižnom. Buda je govorio: "iz prijatnosti dolazi radost; kad smo radocni telo se smiruje; sa smirenim telom postajemo srećni, a um koji je srećan postaje koncentrisan" (D.I,74).
- ↑ Čedomil Veljačić, Pitaja o nosiocu tereta moralne odgovornosti
- ↑ 2,0 2,1 Rada Iveković, Rana budistička misao. Biblioteka Logos, IP Veselin Masleša, Sarajevo. (1977). str. 131-152.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 Filozofijski rečnik, Matica Hrvatska, Zagreb 1984.
- ↑ 4,0 4,1 samadhi - Wiktionary
- ↑ The Buddha made up the word Samadhi
- ↑ 6,0 6,1 „samādhi etymology”. Arhivirano iz originala na datum 2015-09-23. Pristupljeno 2018-09-22.
- ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 Budizam od A do Ž
- (sh) samādhi (Hrvatska enciklopedija)