Rat u Maliju

Moguće je da ovaj članak ili neki njegov dio sadrži zastarjele podatke Molimo vas da pomognete Wikipediji u ažuriranju članka, ukoliko je to moguće. Za više detalja, pogledajte stranicu za razgovor.

Rat u Maliju je počeo 16. januara 2012. kada su pobunjeničke grupe povele borbu protiv malijske vlade sa ciljem dobijanja šire autonomije ili nezavisnosti za sever Malija, u oblasti Azavad. Nacionalni pokret za oslobođenje Azavada, organizacija čiji je cilj da od Azavada napravi domovinu za narod Tuarega, kontroliše oblast od aprila 2012.

Predsednik Malija Amadu Tumani Ture je zbačen u državnom udaru 22. marta 2012. zbog svog postupanja u krizi, mesec dana pre predviđenih predsedničkih izbora.^[1] Pobunjeni vojnici, koji sebe nazivaju Nacionalni komitet za obnovu demokratije i države, je preuzeo vlast i suspendovao ustav. Kao posledica nestabilnosti izazvane državnim udarom, tri najveća grada u Maliju Kidal, Gao i Timbuktu, su za tri dana pali pod vlast pobunjenika. Nakon što su osvojili grad Duenca, Nacionalni pokret za oslobođenje Azavada je izjavio da je ispuno svoje ciljeve i zaustavio ofanzivu. Sledećeg dana pokret je proglasio nezavisnost Azavada od Malija.^[2]

Nacionalni pokret za oslobođenje Azavada je u početku podržavala islamistička grupa Ansar Dine. Nakon što je vojska Malija potisnuta iz Azavada, Ansar Dine je počela da uvodi šerijatski zakon. NPOA i islamisti su se zatim pokušali da pomire suprostavljene vizije o budućnosti proglašene države. Kao posledica toga, NPOA je počela da se bori protiv Ansar Dine i drugih islamističkih grupa, uključujući i pokreta za jedinstvo i džihad u zapadnoj Africi, ćelije Al Kaide u islamskom Magrebu. Do 17. jula 2012. islamisti su poreuzeli kontrolu nad većinom gradova u severnom Maliju od NPOA.

Predssednik Francuske Fransoa Oland je 11. januara 2013. odobrio zahtev vlade Malija za stranu pomoć i naredio francuskoj vojsci da se uključi u sukob.^[3]