Prijeđi na sadržaj

Pseudouridin

Izvor: Wikipedija
Pseudouridin
IUPAC ime
Drugi nazivi psi-uridin, 5-Riboziluracil, beta-D-pseudouridin, 5-(beta-D-ribofuranozil)uracil
Identifikacija
CAS registarski broj 1445-07-4 DaY
PubChem[1][2] 15047
ChemSpider[3] 14319 DaY
ChEBI 17802
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C9H12N2O6
Molarna masa 244,20 g/mol
Agregatno stanje Beli granularni prah
Rastvorljivost u vodi Visoko rastvoran u vodi

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Pseudouridin (Ψ) je C-glikozidni izomer nukleozida uridina. On je najprevalentniji iz grupe od preko sto različitih nukleozida nađenih u RNK.[4] Ψ je prisutan kod svih vrsta i u mnogim klasama RNK izuzev iRNK.[5][6] Ψ formiraju enzimi Ψ sintaze, koji posttranskripciono izomerizuju specifične uridinske ostatke u RNK u procesu pseudouridilacije.[7]

Nedavna istraživanja sugeriraju da on možda daje izvesnu zaštitu od radijacije.[8]

On se često javlja u tRNK, u asocijaciji sa timidinom i citozinom u TΨC ruci i jedan je od nepromenljivih regiona tRNK. Njegova funkcija nije potpuno razjašnjena. Smatra se da učestvuje u asocijaciji sa aminoacil transferazom tokom interakcije sa tRNK, i otuda u inicijaciji translacije.

Pseudouridin se biosintetiše iz uridina posredstvom Ψ sintaze

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Hamma T, Ferré-D'Amaré AR (2006). „Pseudouridine synthases”. Chem. Biol. 13 (11): 1125–1135. DOI:10.1016/j.chembiol.2006.09.009. PMID 17113994. 
  5. Charette M, Gray MW (2000). „Pseudouridine in RNA: what, where, how, and why”. IUBMB Life 49 (5): 341–351. DOI:10.1080/152165400410182. PMID 10902565. 
  6. Liang XH, Xu YX, MIchaeli S (2002). „The spliced leader-associated RNA is a trypanosome-specific sn(o) RNA that has the potential to guide pseudouridine formation on the SL RNA”. RNA 8 (2): 237–246. DOI:10.1017/S1355838202018290. PMC 1370245. PMID 11911368. 
  7. Ferré-D'Amaré AR (2003). „RNA-modifying enzymes”. Curr. Opin. Struct. Biol. 13 (1): 49–55. DOI:10.1016/S0959-440X(02)00002-7. PMID 12581659. 
  8. Monobe, Manami; Arimoto-Kobayashi, Sakae; Ando, Koichi (2003). „β-Pseudouridine, a beer component, reduces radiation-induced chromosome aberrations in human lymphocytes”. Mutation research. Genetic toxicology and environmental mutagenesis 538 (1–2): 93–99. DOI:10.1016/S1383-5718(03)00094-9. PMID 12834758. Arhivirano iz originala na datum 2009-09-15. Pristupljeno 2014-04-11. 

Povezano

[uredi | uredi kod]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]