Plovka kašikara

Plovka kašikara
	{{{slika_opis}}}
Status zaštite
	; Status zaštite: Niska zabrinutost (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Domena:	Eukarioti;
Carstvo:	Animalia;
Koljeno:	Kralješnjaci;
Razred:	Ptice;
Red:	Anseriformes;
Porodica:	Anatidae;
Rod:	Spatula;
Vrsta:	S. clypeata;
Dvojni naziv
	Spatula clypeata; (Linnaeus, 1758)
	Areal raspostranjenja plovke kašikare; plavo : Areal gnežđenja (leto); crveno : Areal van sezone gnežđenja (zima)
	Evropsko rasprostranjenje. Rasprostranjenje tokom leta Raspostranjena tokom cele godine Raspostranjenje tokom zime
Sinonimi
	Spatula clypeata Linnaeus, 1758

Plovka kašikara (lat. Anas clypeata) obična je i široko rasprostranjena vrsta patke. Gnezdi se u severnim delovima Evrope i Azije i širom Severne Amerike,^[1] a zimu provodi u Južnoj Evropi, Africi, Indijskom potkontinentu, Jugoistočnoj Aziji, Centralnoj i Južnoj Americi. Retko se sreće u Australiji. U Severnoj Americi se gnezdi oko južne i zapadne obale Hadsovog zaliva, na jugu do Velikih jezera, na zapadu do Kolorada, Nevade i Oregona.^[2]^[3]

Plovka kašikara je vrsta koja je obuhvaćena Sporazumom o zaštiti afričko-azijskih migratornih ptica močvarica (AEWA).^[4] Konzervacioni status vrste na globalnom nivou je najmanje zabrinjavajući.^[5]

Taksonomija

Ova vrsta je prvi put formalno opisana od strane švedskog prirodopisca Karla Linea 1758. godine u njegovom 10. izdanju Sistema prirode, Systema Naturae. On je prvi upotrebio binomijalno ime za ovu vrstu — Anas clypeata.^[6] U molekularno-filogenetičkim komparativnim analizama mitohondrijalnih DNK-a sekvenci, publikovanih 2009, pronađeno je da je rod Anas nemonofiletskog porekla.^[7] Rod je posledično bio podeljen na 4 roda u okviru 10 vrsta. Plovka kašikara je premeštena iz dotadašnjeg roda Anas u novi rod Spatula.^[8] Ovaj rod je originalno bio predložen za ovu vrstu od strane nemačkog zoologa Fridriha Bojla još 1822. godine.^[9]^[10] Ime Spatula je latinskog porekla i znači "kašika" ili "spatula". Specijski epitet dolazi od latinske reči clypeata, "štitonoša" (od clypeus, što znači "štit").^[11]

Ne postoje podvrste u okviru ove vrste danas. Fosilni ostaci sličnih vrsta nađeni su u ranim pleistocenskim naslagama u Dursunlu u Turskoj. Ne postoji način da se dokaže veza između ovih ptica i današnje kašikare, iako je sličnost morfoloških karaktera velika. Razlike koje se uočavaju su možda uzrokovane time da su vrste bile srodne ili deo paleopodvrsta ili je razlog postojanja razlike individualna varijabilnost koja odlikuje sve recentne životinje.^[12]

Opis

Vrstu je nemoguće pomešati sa ostalim patkama zbog prepoznatljivog, kašikastog kljuna. Mužjak u sezoni gnežđenja ima iridescentnu tamnozelenu glavu,^[13] bele grudi i kestenjastobraon obojen stomak i bokove. U letu se, po otvaranju krila, uočava svetloplavi rameni pojas, odvojeno od zelenih sekundarnih letnih pera belom ivicom od pokrova letnih pera. U rano proleće, mužjacima se pojavljuje polumesečasta šara sa obe strane lica.^[3] Za vreme negnezdećeg perioda mužjak podseća na ženku (eklipsna forma).

Ženka je obojena kao i ostale ženke pataka,^[13] mada je najsličnija ženkama gluvara, ali ono što je upečatljivo je kašikasti veliki kljun.^[3] Ženkama je prednja strana krila, ono što je kod mužjaka plavo obojeno, obojena sivo.

Ovo je 48 centimetara dugačka ptica, sa rasponom krila od 76 centimetara i masom od oko 600 grama.^[2]

Ponašanje

Kašikara se hrani brbotanjem u potrazi za biljnom hranom, slično ostalim neronećim vrstama pataka. Ona upotrebljava svoj visokospecijalizovani kljun za pretraživanje vode i vodenog dna u potrazi za beskičmenjacima. Njen široko spljošteni kljun je opremljen malim rožnim lamelama, češljolikim strukturama na ivici kljuna koja služe kao sita da procedi vodu i biljni materijal i omogući ptici da sakupi rakove i planktonske organizme. Ova adaptacija je prednost u odnosu na kljunove drugih pataka, pa ova vrste tokom većeg dela godine nema konkurente za hranu. Omiljena staništa su mesta sa muljevitom podlogom, bogata beskičmenjacima.^[13]

Kašikara više voli da se gnezdi na travnatim površinama daleko od otvorene vode. Njeno gnezdo je plitka rupa na tlu, obložena biljnim materijalom i paperjem. Ženka obično poleže oko devet jaja. Mužjaci su veoma teritorijalni tokom sezone parenja i odgoja mladih, braneći svoju teritoriju od konkurentskih mužjaka. Mužjaci mogu imati jako složene i zahtevne činove udvaranja, kako na vodi, tako i u vazduhu. Nije čudno da veliki broj mužjaka bude oko jedne ženke. Bez obriza na njihovu jaču građu, kašikari su spretni letači.^[13]

Ovo je dosta tiha vrsta. Mužjaci imaju duboko klepetasto oglašavanje, dok se ženke oglašavaju slično gakanju ženki gluvare.

Stanište i raspostranjenje

Ptica otvorenih vlažnih površina, kao što su vlašna travnata staništa ili močvare sa emerznom vegetacijom. Gnezdi se širom Evroazije, zapadne Severne Amerike i oko Velikih jezera u SAD-u.^[14]

Zimu provodi u južnoj Evropi, Africi, Indijskom potkontinentu, severnoj Južnoj Americi, Malajskom arhipelagu^[1], Japanu, Brazilu^[15] i drugim oblastima. Ove koje zimiju na indijskom potkontinentu se odmaraju na vodoplavnim livadama Himalaja pre nego što nastave put dalje do toplih regiona.

Izrazito je migratorna vrsta i zimuje dosta južnije od svog arela gnežđenja. Jako retko se sreće kao lutalica u Australiji, Novom Zelandu i južnoj Africi.^[16] Nije društvena vrsta, pa obrazuje manja jata nego ostale vrste srodnih pataka. Populacije su stabline od 1960-ih i procenjena brojnost na globalnom nivou je oko 5 miliona ptica (2015).^[13]