Prijeđi na sadržaj

Nikifor I Carigradski

Izvor: Wikipedija
Nikifor I (carigradski patrijarh)

Nikifor I (grč. Νικηφόρος Α΄, oko 758828) bio je vizantijski pisac i carigradski patrijarh.

Život

[uredi | uredi kod]

Nikifor je rođen kao plemić, a njegov otac Teodor je bio visoki činovnik na carskom dvoru, i bio je veoma bogat. Nikifor je službovao nekoliko godina na dvoru u istom zvanju kao i njegov otac, ali je ostavio dvor i udaljio se do obale Bosfora i tamo sagradio manastir. Manastir mu se ubrzo napunio monasima, a on je upravljao manastirom ne primajući monaštva pod izgovorom da je nedostojan, iako je hrišćanskim životom služio kao uzor monasima. Učestvovao je pre toga na Sedmom vaseljenskom saboru kao mirjanin (svetovnjak), po volji cara i patrijarha, i istakao se na saboru svojim izvrsnim poznavanjem Svetoga Pisma. Kada je umro patrijarh Tarasije, Nikifor je izabran za patrijarha i protiv svoje volje. Odmah po izboru primio je monaški čin i sve ostale činove redom. Ustoličen je u Svetoj Sofiji kao patrijarh 806. godine. To je bilo za vreme vladavine cara Nikifora, koji je ubrzo potom otišao u rat protiv Bugara i poginuo. Njegov sin Stavrakije vladao je samo dva meseca pre no što je iznenada umro. Posle ovoga carem je postao Mihailo I Rangabe, ali vladao je samo dve godine, dok ga Lav Jermenin nije zbacio sa prestola i prognao. Kada je Lav došao na presto, poslao mu je patrijarh knjigu o Pravoslavnom Veroispovedanju da potpiše (po običaju svih vizantijskih careva, što se smatralo zakletvom da će braniti pravoslavlje). Car nije potpisao knjigu, nego je taj čin odložio do krunisanja. Kada ga je patrijarh Nikifor krunisao, on je odbio da potpiše ovu knjigu, i ubrzo se saznalo da je ikonoborac. Patrijarh je pokušao da ga posavetuje i povrati ortodoksiji, ali u tome nije uspeo. Car je nasilno prognao Nikifora na Prokonidu gde je u bedi proveo trinaest godina. Umro je u izgnanstvu 827. godine. Kao patrijarh upravljao je Crkvom devet godina.

Srpska pravoslavna crkva slavi ga 13. marta i 2. juna po crkvenom, a 26. marta i 15. juna po gregorijanskom kalendaru.

Istorijska dela

[uredi | uredi kod]

U svojim hronografskim delima patrijarh Nikifor svakako se pokazuje bolji kao teolog nego kao istoričar. Njegovo delo Hronografski pregled (Χρονογραφικὸν σύντομον) je zapravo siromašna hronološka tabela od Adama i Eve do 829. godine, koja je kasnije bila mnogo korišćena, takođe različito nastavljana i interpolirana. Značajniji je tzv. Brevijarij (lat. Breviarium) odnosno Kratka istorija (Ἱστορία σύντομος), gde se prikazuje vreme od 602. do 769. godine, pisan na popularan način, koje pokazuje veliko interesovanje za kuriozitete, kao i za biografske i crkvene pojedinosti. Ovo delo, u kome su obrađeni za nas izgubljeni izvori 7. i 8. veka, predstavlja veliku vrednost kao izvor.

Izvori

[uredi | uredi kod]

Eksterni linkovi

[uredi | uredi kod]
Prethodi:
Tarasije
Patrijarsi Carigrada
806–815
Slijedi:
Teodot I