Nebojša Pavković
| Nebojša Pavković | |
|---|---|
Небојша Павковић | |
| Rođenje | 10. 4. 1946. |
Nebojša Pavković je srpski general osuđen u Hagu za teške ratne zločine počinjene nad civilnim stanovništvom tokom rata na Kosovu.
Nebojša Pavković je rođen 10. aprila 1946. u selu Senjski Rudnik, Srbija. Pavković je obavljao brojne dužnosti u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA).[1] 1994. godine je raspoređen u Prištinski korpus VJ u Prištini, Kosovo, gde je obavljao više dužnosti u Štabu Komande.
9. januara 1998. godine, Pavković je preuzeo komandovanje Prištinskim korpusom. 21. jula 1998. je unapređen u čin general-potpukovnika.[1] Pavković je imao središnju ulogu u planiranju i sprovođenju aktivnosti VJ na Kosovu. Slobodan Milošević je podržavao njegove predloge o korišćenju VJ na Kosovu uprkos protesta drugih iz Vojske Jugoslavije. Kao komandant prištinskog korpusa, Pavković se sukobio sa svojim neposredno pretpostavljenim, tadašnjim komandantom 3. armije, i imao nesuglasice s tadašnjim načelnikom Generalštaba o upotrebi vojske na Kosovu. Njih obojica su kasnije smenjeni sa svojih položaja a Pavković je postao komandant 3. armije. Pavković je 1998. bio uključen u naoružavanje nealbanskog civilnog stanovništva na Kosovu i istovremeno razoružavanje kosovskih Albanaca.
Dana 25. decembra 1998. godine, Nebojša Pavković je predsedničkim ukazom postavljen za komandanta Treće armije. Pavković je, u svojstvu komandanta Prištinskog korpusa i potom komandanta Treće armije, krajem 1998. godine i početkom 1999. bio direktno uključen u kršenje oktobarskih sporazuma. Kada je postao komandant Treće armije, doveo je dodatne jedinice na Kosovo uprkos tim sporazumima, a jednu je brigadu poslao u unutrašnjost Kosova suprotno direktnim uputstvima Dragoljuba Ojdanića da to ne čini. U periodu neposredno pre bombardovanja NATO i tokom bombardovanja Pavković je nastavio da izdaje naređenja za angažovanje jedinica VJ na Kosovu. Dana 31. marta 1999. godine unapređen je u čin general-pukovnika. I pored naređenja iz aprila 1999. da se MUP prepotčini VJ tokom ratnog stanja, Pavković nije imao direktnu kontrolu nad snagama MUP angažovanim na Kosovu.
Tokom kosovskog rata Pavković je većinu vremena bio na Kosovu. On je imao detaljna saznanja i uvid situacije na terenu u aktivnosti svojih snaga i snaga MUP. On je o tome izveštavao MUP Srbije:
Bezbednosni režim na teritoriji nije ukorenjen u duhu zakona i na osnovu proglašenog ratnog stanja. Najbolji primer je operacija delovanja zajedničkih kontrolnih punktova na kojima deluju zajedno MUP i jedinice vojne policije, gde dolazi do čestih problema zato što pripadnici MUP-a otvoreno dozvoljavaju očigledne kriminalne aktivnosti i pljačke koje čine njihove kolege u MUP-u, kao i civili, zbog čega dolazi do velikog broja otuđivanja motornih vozila i tehničke robe na teritoriji Kosova i Metohije. Ustanovljeno je van sumnje i mi smo o tome izveštavali u redovnim borbenim i drugim izveštajima, da zbog nepoštovanja odluke o prepotčinjavanju neki pripadnici MUP-a, a u značanoj meri i neke cele manje jedinice koje operišu nezavisno na terenu, počinjavaju teške zločine nad šiptarskim civilnim stanovništvom u naseljima i skloništima: ubistva, silovanja, pljačku, tešku pljačku, krađu i tako dalje, a oni namerno pripisuju ili planiraju da pripišu te zločine jedinicama i pojedincima u Vojsci Jugoslavije.
– Dopis Treće armije VJ (Pavkovićev izveštaj) MUP-u Srbije od 25. maja 1999. godine.[2]
Predsednik Slobodan Milošević odao je priznanje Pavkoviću za njegovu ulogu u vreme ratnog stanja 1999. godine, odlikovavši ga 16. juna 1999. godine Ordenom slobode. U februaru 2000. godine, Nebojša Pavković je imenovan za načelnika Generalštaba VJ. Njegova služba u VJ i na mestu načelnika Generalštaba okončana je, nakon pada Miloševića, predsedničkim ukazom od 24. juna 2002.
Protiv njega i drugih generala odgovornih za Kosovo je krajem 2003. podignuta optužnica Haškog tribunala. Srbijanske vlasti su pokušale da zaustave njihovo izručenje.[3] Pavković je 2005. izručen Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju u Hagu. Sud ustanovljava da je Pavkovićev doprinos udruženom zločinačkom poduhvatu bio značajan, budući da je koristio snage VJ koje su mu bile na raspolaganju za terorisanje i nasilno proterivanje civila kosovskih Albanaca iz njihovih domova.[1] On je imao nameru da prisilno raseli albansko stanovništvo Kosova radi obezbeđenja dalje kontrole državnih vlasti nad pokrajinom.[1] Pavković je, u datim okolnostima, mogao razumno predvideti da će snage VJ i MUP izvršavajući njegova naređenja činiti ubistva, silovanja i hotimična uništavanja džamija.[1]
2009. je proglašen krivim po svim tačkama optužnice i osuđen na 22 godine zatvora za deportacije, prisilna premeštanja, ubistva, progone i druga nehumana dela. Zajedno sa njim, osuđeni su i Vladimir Lazarević, Nikola Šainović, Dragoljub Ojdanić i Sreten Lukić. Prvooptuženi Slobodan Milošević je umro u pritvoru a Milan Milutinović je oslobođen optužbi.
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Haški tribunal: Optuženik Dragoljub Ojdanić
- ↑ SUĐENJE SLOBODANU MILOŠEVIĆU / TRANSKRIPTI 2. jun 2005.[mrtav link]
- ↑ „Memoari Karle Del Ponte III”. Arhivirano iz originala na datum 2021-08-31. Pristupljeno 2011-10-23.