Nacionalna biblioteka Azerbejdžana
| Nacionalna biblioteka Azerbejdžana Mirza Fatali Ahundov | |
| Izvorni naziv | Mirzə Fətəli Axundov adına Azərbaycan Milli Kitabxanası |
|---|---|
| Osnovana | 1922. |
| Vrsta | Nacionalna biblioteka |
| Svrha/fokus | Depozitorna biblioteka Azerbejdžana |
| Sedište | Baku, Azerbejdžan |
| Mrežno mjesto | Millikitabxana.az |
Nacionalna biblioteka Azerbejdžana Mirza Fatali Ahundov (azer. Mirzə Fətəli Axundov adına Azərbaycan Milli Kitabxanası) je je nacionalna biblioteka i depozitarna biblioteka Azerbejdžana sa sedištem u Bakuu. Danas predstavlja glavni informativni i kulturni centar zemlje. Njen glavni zadatak je pohrana i umreživanje (digitalizacija) svih knjiga, zbornika, radova, novina, časopisa i ostale štampe obavljene u Azerbejdžanu.[1]
Biblioteka je osnovana 1922. godine i dobila je ime po azerbejdžanskom dramskom piscu i filozofu Mirza Ahundovu. Ukrašena je statuama raznih pisaca i pesnika kao što su: Nizami Gandžavi, Mahsati, Uzeir Hadžibejli, Šota Rustaveli, Aleksandar Puškin i drugi. Zgrada ima četiri sprata, a zbirka knjiga od 4,5 miliona jedinica podeljena je na osam nivoa. Posebno dizajnirani liftovi donose knjige krajnjim korisnicima, dok čitaonica ima 500 mesta. Knjige se mogu naručiti putem elektronske po��te uz prethodnu elektronsku registraciju.[1]
Zgradu je projektovao azerbejdžanski arhitekta Mihail Husejnov.[1]
Azerbejdžanska nacionalna biblioteka je osnovana 1922. godine, dok je na sadašnju lokaciju premeštena 23. maja 1923. godine.[1] Puni naziv biblioteke u početku je bio Glavna biblioteka i Državna biblioteka Azerbejdžana. Današnji naziv biblioteka je dobila 11. jula 1939. godine.[1]
Godine 1962. biblioteka je dobila dozvolu da stvara veze i razmenjuje iskustva sa Francuskom nacionalnom bibliotekom. Status narodne biblioteke stekla je 2004. godine odlukom nadležnog ministarstva.[1] Godinu dana kasnije biblioteka je postala članica Međunarodne organizacije evropskih nacionalnih biblioteka.[1] Tako je Azerbejdžan posle Rusije postao druga postsovjetska zemlja članica te organizacije.[1] Ova organizacija trenutno objedinjuje 54 evropske biblioteke, koje na taj način čine jedinstven sistem koji omogućava kreiranje evropskog elektronskog kataloga knjiga.[1]
Ukupan knjižni fond iznosi 4,513 miliona jedinica[1] i obuhvata knjige, štampanu građu, novine, fascikle, disertacije i drugu evidenciju. Fond takođe uključuje kopije svih novina koje su izlazile tokom sovjetske ere. Takođe, biblioteka dobija po četiri primerka svake knjige i po dva primerka svakog časopisa i dnevnih novina koji se izdaju u Azerbejdžanu. Takođe čuva mikrofilmove i fotografije novina koje su izlazile u Azerbejdžanu pre boljševičke revolucije.[1]
- (az) (ru) (en) Službena web stranica Nacionalne biblioteke Azerbejdžana
