Mario Puzo
| Mario Puzo | |
|---|---|
| Biografske informacije | |
| Rođenje | 15. 10. 1920. Manhattan, New York, SAD |
| Smrt | 2. 7. 1999. (dob: 78) Bay Shore, New York, SAD |
| Nacionalnost |  američko |
| Obrazovanje | |
| Zanimanje | romanopisac |
| Opus | |
| Književne vrste | kriminalistika |
| Teme | mafija |
| Web-stranica | |
| www.mariopuzo.com | |
Mario Đanluiđi Puzo (engl. Mario Gianluigi Puzo) (15. oktobar 1920. – 2. juli 1999.) bio je američki pisac poznat po svojim knjigama o Mafiji, naročito knjizi Kum.
Puzo je rođen u siromašnoj porodici talijanskih imigranata u Paklenoj Kuhinji, četvrti Menhetna, u Njujorku, u kojoj je i odrastao. Nakon što je diplomirao na gradskom koledžu u Njujorku, pristupio je američkoj vojnoj avijaciji u Drugom svetskom ratu. Međutim, zbog slabog vida, vojska mu nije dozvolila da učestvuje u vojnim operacijama, već je bio raspoređena na mesto oficira za odnose sa javnošću u Nemačkoj. Nakon rata pohađao je njujoršku Novu školu za društvena istraživanja u Univerzitet Kolumbija.
Najpoznatijem Puzovom romanu, Kum, prethodila su dela Mračna Arena i Srećni Hodočasnik, koja nisu promakla budnom oku kritike. Kum je objavljen 1969. godine, nakon što je Puzo slušao anegdote o mafijaškim organizacijama tokom vremena dok se bavio novinarstvom.
Kum je kasnije pretvoren u trilogiju filmova koje je režirao Frensis Ford Kopola, a koji su objavljeni 1972, 1974 i 1990. godine. Iako su prva dva filma bila izuzetno popularna i veoma cenjena, treći nije imao takav uspeh i bio je slabo primljen, kako od kritike, tako i od publike.
Pored toga što je bio koscenarista, zajedno sa Kopolom, u sva tri filma Kum (film), Puzo je napisao i prvu verziju scenarija za film katastrofe Zemljotres, iz 1974, na kojem nije mogao dalje raditi zbog obaveza oko filma Kum II. Takođe Puzo je bio i koscenarista za film Supermen iz 1978. godine.
Poslednji roman, koji je Puzo za života objavio, bio je Poslednji Don, iz 1996. po kojem je snimljena i uspešna mini serija.
Puzo nije doživeo objavljivanje svoje pretposlednje knjige Zakon Ćutanja, koja je izašla 1999, ali tekst je već bio dovršen i tako je ova knjiga postala njegovo poslednje delo. Isti slučaj je bio i sa njegovom poslednjom knjigom Porodica, na kojoj je radio poslednje dve decenije svog života, a koja je objavljena 2001. Međutim, ovu knjigu je dovršila Puzova dugogodišnja saputnica Kerol Đino.
Mario Puzo je umro 2. jula 1999. godine u svom domu u Bej Šoru, na Long Ajlendu. Ceo svoj život, Puzo je smatrao da je njegova knjiga Srećni Hodočasnik njegovo najbolje delo. U jednom od svojih poslednjih intervjua, izjavio je da je ožalošćen činjenicom da je Kum, fikcija koju nije nikada voleo, nadmašila priču o poštenoj borbi njegove majke, kao imigranta u Americi, da zavredi poštovanje, i o njenoj hrabrosti i ljubavi, što je opisano u Srećnom Hodočasniku.
- Mračna Arena (1955)
- Srećni Hodočasnik (1965)
- Kum (1969)
- Budale Umiru (1975)
- U Las Vegasu (1977)
- Sicilijanac (1984)
- Četvrti K (1991)
- Poslednji Don (1996)
- Zakon Ćutanja (1999)
- Porodica (2001)
