Kovčeg (Plaut)
Kovčeg (Vidularia) | |
---|---|
Napisao: | Plaut |
Likovi | Nikodem (mladić) Aspasije (rob) Georgin (pecaroš) Dinija (starac) Kakist (pecaroš) Sotera (devojka) mladić žena svodnik |
Datum premijere | 2. vek pne. |
Mjesto premijere | Rim |
Originalni jezik | Latinski |
Žanr | Palijata |
Kovčeg ili Sanduk (lat. Vidularia)[1] je komedija rimskog književnika Tita Makcija Plauta, poslednja od dvadeset i jedne komedije koje je rimski polihistor Marko Terencije Varon ocenio kao izvorna Plautova dela. Od ove komedije do nas je došlo samo oko 120 stihova, pomoću kojih je moguće prepoznati glavnu nit dramske radnje. Ti su fragmenti sačuvani na jednom palimpsestu i u citatima latinskih gramatičara, ali i ti su stihovi dosta oštećeni.[2]
Grčki original Kovčega možda je komedija Splav (Σχεδία) pesnika Difila, jednog od istaknutih predstavnika nove atičke komedije.[3]
U središtu radnje nalazi se jedan putni kovčeg, u kome se nalazi prsten, dokaz o poreklu mladog brodolomnika, Nikodema, sasvim kao u Kovčežiću. Taj kovčeg potone u more, ali ga upeca neki mornar, koji otkrije njegov sadržaj.
Prema nekim ispitivačima, komedija Kovčeg mogla bi zapravo biti Plautova obrada vlastitog komada Konopac (Rudens), napisanog oko 211. pne. U oba se komada, naime, radi o vrlo sličnoj tematici, odnosno o brodolomu koji prežive dvoje zaljubljenih i o kovčegu koji pronalazi neki pecaroš i koji onda pokušava da nešto zaradi na tom svom pronalasku. U stvari, jedno od dvoje zaljubljenih je sin nekog uglednog starca, koji je vrlo zabrinut za njegovu sudbinu, s obzirom na to da nema nikakvih vesti o brodolomu. Upravo iz tog razloga pecaroš će nastojati da za svoj vredni pronalazak iskamči neku nadoknadu. No na kraju pojave se dvoje mladih na pozornici, a pecaroš bude izveden pred sud.
- ↑ Charlton T. Lewis, Charles Short, A Latin Dictionary, s.v. vidulus (= "a travelling-trunk, portmanteau, wallet").
- ↑ V. npr. latinski tekst u T. Macci Plauti Vidularia na www.thelatinlibrary.com.
- ↑ Milan Budimir, Miron Flašar, Pregled rimske književnosti, Naučna knjiga, Beograd, 1991, str. 150.