Karl Libkneht
Karl Libkneht (Karl Liebknecht) (13.8., 1871. - 15.1., 1919) bio je nemački socijalista i koosnivač Spartakističke lige i Komunističke partije Nemačke.
Rođen u Lajpcigu, bio je sin Vilhelma Libknehta, jednog od osnivača Socijal demokratska partija Nemačke. Ipak, Karl je bio radikalniji od svog oca; postao je eksponent marksističkih ideja tokom studija prava i političke ekonomije u Lajpcigu i Berlinu, i nakon služenja u Imperijalnoj pionirskoj gardi u Potsdamu od 1893. do 1894. i stažiranja u Arnzbergu i Paderbornu od 1894, do 1898, doktorirao je 1897, i preselio se u Berlin 1899, gde je otvorio advokatsku kancelariju sa svojim bratom, Teodorom Libknehtom.
Karl se oženio sa Džulijom Paradies 8. maja 1900; par je imao dva sina i ćerku, pre nego što je Libknehtova žena umrla 1911.
Kao advokat, Libkneht je često branio druge levičarske socijaliste koji su bili na sudu zbog prestupa poput krijumčarenja socijalističke propagande u Rusiju, u šta je i sam bio umešan. Postao je član SPD 1900, i bio je predsednik Socijalističke omladinske internacionale od 1907. do 1910; Libkneht je takođe opsežno pisao protiv militarizma, i jedan od njegovih tekstova, "militarizam i antimilitarizam" ("Militarismus und Antimilitarismus") je doveo do njegovog hapšenja 1907, i bio je u zatvoru osamnaest meseci u Glacu, u Silesiji. Sledeće godine je izabran u pruski parlament, uprkos tome što je još bio u zatvoru.
Karl Libkneht je bio aktivan član Druge internacionale i osnivač "Socijalističke omladinske internacionale". 1912, Libkneht je izabran u Rajhstag kao socijal-demokrata, član SPD-ovog levog krila. Protivio se učešću Nemačke u Prvom svetskom ratu, ali prateći partijsku politiku je glasao da se dozvole potrebni ratni zajmovi 4. avgusta 1914. 2. decembra 1914, je bio jedini član nemačkog parlamenta (Rajhstaga), koji je glasao protiv rata. Nastavio je da bude glavni kritičar socijal-demokratskog rukovodstva pod Karlom Kauckim i njegove odluke da se pristane na rat. U oktobru iste godine se oženio drugi put, istoričarkom umetnosti, Sofijom Rajs (Sophie Ryss).
Krajem 1914, Libkneht je sa Rozom Luksemburg, Leom Jogišesom, Paulom Levijem, Ernestom Mejerom, Francom Mehringom i Klarom Cetkin osnovao takozvanu Spartakističku ligu (Spartakusbund); liga je objavljivala svoje stavove u listu pod naslovom "Spartakova pisma" (Spartakusbriefe) koji je ubrzo zabranjen. Libkneht je uhapšen i poslat na istočni front tokom Prvog svetskog rata. Kako je odbio da se bori, služio je zakopavajući mrtve, a zbog naglog pogoršanja zdravstvenog stanja mu je dozvoljeno da se vrati u Nemačku oktobra 1915.
Libkneht je ponovo uhapšen nakon anti-ratnih demonstracija u Berlinu 1. maja 1916 - demonstracija koje je organizovala Spartakistička liga. Osuđen je na dve i po godine zatvora zbog velike izdaje, a kazna je kasnije produžena na četiri godine i jedan mesec. Ipak, pušten je oktobra 1918, kada je Maks fon Baden amnestirao sve političke zatvorenike. Po izbijanju Nemačke revolucije, Libkneht je vršio svoje dužnosti u Spartakističkoj ligi; ponovo je preuzeo vodeću ulogu u grupi zajedno sa Rozom Luksemburg i objavljivao je partijsko glasilo "crvena zastava" (Rote Fahne).
9. novembra, Libkneht je proglasio formiranje "slobodne socijalističke republike" ("freie sozialistische Republik") sa balkona Berlinskog gradskog dvora, dva sata nakon što je Filip Šajdeman proglasio Vajmarsku Republiku sa balkona Rajhstaga.
31. decembra 1918. / 1. januara 1919, sudelovao je u osnivanju KPD-a (Komunistička partija Nemačke). Zajedno sa Rozom Luksemburg, Leom Jogišesom i Klarom Cetkin, Libkneht je takođe januara 1919. učestvovao Spartakističkom ustanku u Berlinu. Ustanku se brutalno suprotstavila nemačka vlada na čelu sa Fridrihom Ebertom uz pomoć ostataka nemačke carske vojske i desničarskih paravojnih trupa, Frajkorpsa. Do 13. januara, ustanak je ugušen. Karla Libknehta i Rozu Luksemburg su kidnapovali vojnici Frajkorpsa, i odveli ih u hotel Eden u Berlinu gde su ih mučili i ispitivali par sati, pre nego što su ih pogubili i njihova tela bacili kanal 15. januara 1919.
- Arhiva Karla Libknehta (besplatna biblioteka njegovih najznačajnijih dela).