Hagiografija

Hagiografija ili žitije (stsl. житьѥ - život) je literarni žanr koji opisuje život svetaca.

Reč hagiografija dolazi iz grčkih reči Agios (ἅγιος, "sveti" ili "svetica") i graf (γραφή, "pisanje"). Hrišćanske hagiografije usredsređuju na život, a naročito čuda muškaraca i žena koje su hrišćanske crkve kanonizovale. Ovaj književni žanr je takođe ponekad korišćen i kao crkvena i politička propaganda.^[1] Pisce žitija su tadašnji vladari plaćali da im poju hvale.^[2] Otac srpske kritičke istoriografije Ilarion Ruvarac je govorio da žitija nemaju nikakvih razumnih istorijskih podataka.^[3]

I druge religije, poput budizma i islama takođe imaju hagiografske tekstove o svecima.

Izvori

↑ „Propaganda in Hagiography”. Arhivirano iz originala na datum 2011-11-11. Pristupljeno 2010-08-04.
↑ Saga o Svetom Savi i Anđelu-ubici
↑ „ДОЛЕ С ОБРАЗИНАМА!”. Arhivirano iz originala na datum 2012-01-24. Pristupljeno 2013-03-02.

Eksterni linkovi

Žitija Svetih Arhivirano 2008-05-13 na Wayback Machine-u

Ovaj članak o religiji je u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako što ćete ga proširiti.

[1] „Propaganda in Hagiography”. Arhivirano iz originala na datum 2011-11-11. Pristupljeno 2010-08-04.

[2] Saga o Svetom Savi i Anđelu-ubici

[Чалија-3] „ДОЛЕ С ОБРАЗИНАМА!”. Arhivirano iz originala na datum 2012-01-24. Pristupljeno 2013-03-02.

[1]