Grnčarska peć (pesma)

Grnčarska peć (starogrčki: Κάμινος / Kaminos) ili Grnčari (starogrčki: Κεραμεῖς / Kerameis) naslov je starogrčke pesme od 23 heksametarska stiha, koja se u antici pripisivala čas Homeru čas Hesiodu, a danas se smatra da je nije napisao nijedan od te dvojice pesnika.^[1] Autor pesme obraća se boginji Ateni i moli je da podari veliki uspeh nekim neimenovanim grnčarima ako oni plate pesniku za njegovu pesmu, a nakon toga sledi nekoliko kletvi koje treba da se ostvare ako mu oni ništa ne daju.^[2]

Premda se Grnčarska peć objavljuje kao deo hesiodskog korpusa,^[3] ne postoje dokazi o tome da se ona u antici generalno pripisivala Hesiodu.^[4] Raspravljajući o grčkoj reči "κάναστρον" (= korpa), Julije Poluk citira treći stih ove pesme, pri čemu je naslovljava Grnčari i uz ogradu je naziva Hesiodovim delom: "Korpe" [spominje] autor Grnčara, koje neki pripisuju Heisodu; kako god to bilo, on kaže: 'neka čaše dobro pocrne, a isto i sve korpe'" (τὰ δὲ κάναστρα τοῦ ποιήσαντος τοὺς Κεραμέας, οὕς τινες Ἡσιόδῳ προσνέμουσιν· λέγει γοῦν: "εὖ δὲ μελανθεῖεν κότυλοι καὶ πάντα κάναστρα").^[5]

Svi drugi navodi o ovoj pesmi pripadaju antičkim predanjima o Homeru, a čini se da je Grnčarska peć sastavljena tokom 6. ili 5. veka pne. kao deo nekog izgubljenog dela o Homeru.^[6] Prema pseudo-Herodotovom Životopisu Homerovom, Homer je putovao zemljama istočnog Sredozemlja i slučajno dospeo na ostrvo Samos.^[7] Tamo je sreo neku skupinu grnčara, koji su mu, znajući za njegovu slavu, ponudili nešto od svojih keramičkih proizvoda ako zapeva za njih. Homer im je tad otpevao pesmu Grnčarska peć.^[8]

Pesma počinje dvostrukim obraćanjem, boginji Ateni i pesnikovoj publici:

Zatim se opisuje zaštita koju boginja može pružiti: ona bi dobro pocrnila i posušila grnčariju i postarala bi se za to da se ti proizvodi prodaju na pijaci po dobroj cenu i u velikim količinama, što bi grnčarima donelo dobru zaradu (st. 3–6). Ali pesnik preti da će, ako ne dobije obećanu nagradu, "pozvati sve demone grnčarske peći ... koji veliku štetu tom zanatu nanose".^[10] I nakon što svi ti demoni proizvedu zbrku u peći i unište grnčariju, zaziva se i mitološka kazna: Kirka će doći i svojim otrovima kazniti grnčare, a Hiron će se staviti na čelo kentaura koji će zgromiti peć i sve slične zanate (st. 15–20). Pesma se završava tako što pesnik zamišlja kako uživa u tom uništenju te dobacuje još jednu završnu kletvu:

• Allen, T.W. (1912), Homeri opera. Tomus V: Hymni, Cyclus, Fragmenta, Margites, Batrachomyomachia, Vitae, Oxford, ISBN 0-19-814534-9 .
• Merkelbach, R.; West, M.L. (1967), Fragmenta Hesiodea, Oxford, ISBN 0-19-814171-8 .

• Evelyn-White, H.G. (1936), Hesiod, the Homeric Hymns, and Homerica, Loeb Classical Library, no. 57 (3rd rev. izd.), Cambridge, MA, ISBN 978-0-674-99063-0 . (The link is to the 1st edition of 1914.)
• West, M.L. (2003), Homeric Hymns, Homeric Apocrypha, Lives of Homer, Loeb Classical Library, no. 496, Cambridge, MA, ISBN 978-0-674-99606-9 .

• Cingano, E. (2009), „The Hesiodic Corpus”, Montanari, Rengakos & Tsagalis (2009), pp. 91–130 .
• Montanari, F.; Rengakos, A.; Tsagalis, C. (2009), Brill's Companion to Hesiod, Leiden, ISBN 978-9004-17840-3 .
• Most, G.W. (2006), Hesiod: Theogony, Works and Days, Testimonia, Loeb Classical Library, no. 57, Cambridge, MA, ISBN 978-0-674-99622-9 .