Etakrinska kiselina

Etakrinska kiselina
(IUPAC) ime
	[2,3-dihloro-4-(2-metilenebutanoil)fenoksi]sirćetna kiselina
Klinički podaci
AHFS/Drugs.com	Internacionalno ime leka
MedlinePlus	a682857
Identifikatori
CAS broj	58-54-8
ATC kod	C03CC01
PubChem	3278
DrugBank	DB00903
ChemSpider	3163
UNII	M5DP350VZV
KEGG	D00313
ChEBI	CHEBI:4876
ChEMBL	CHEMBL456
Hemijski podaci
Formula	C13H12Cl2O4
Mol. masa	303,138 g/mol
SMILES	eMolekuli & PubHem
InChI
	InChI=1S/C13H12Cl2O4/c1-3-7(2)13(18)8-4-5-9(12(15)11(8)14)19-6-10(16)17/h4-5H,2-3,6H2,1H3,(H,16,17) ; Key: AVOLMBLBETYQHX-UHFFFAOYSA-N
Farmakokinetički podaci
Vezivanje za proteine plazme	> 98%
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća	?
Pravni status
Način primene	Oralno

Etakrinska kiselina (Edekrin) je diuretik koji se koristi za tretiranje visokog krvnog pritiska i otoka uzrokovanih bolestima poput zatajenja srca, oboljenja jetre i bubrega.

Za razliku od drugih diuretika, etakrinska kiselina nije sulfonamid^[6] i stoga njena primena nije ograničena sulfa alergijama.

Etakrinska kiselina je derivat fenoksisirćetne kiseline koji sadrži ketonsku i metilensku grupu. Cisteinsko vezivanje se odvija putem metilenske grupe.

Doziranje

Etakrinska kiselina je u prodaju u obliku 25 mg i 50 mg tableta za oralnu primenu. Natrijumova so (natrijum etakrinat) se koristi intravenozno. Rastvor se priprema i održava sa pH vrednošću iznad 5.

Nepoželjna dejstva

Kao diuretik, etakrinska kiselina može da uzrokuje čestu urinaciju, ali se to obično stabilizuje nakon par nedelja upotrebe.

Etakrinska kiselina može takođe da uzrokuje niske novoe kalijuma, što može da se ispolji u obliku grčenja mišića ili slabosti. Isto tako je poznato da može da izazove privremeni ili stalni gubitak sluha (ototoksičnost)^[7] i oštećenje jetre.^[8] Pri oralnom doziranju, ona proizvodi dijareju, i može doći do intestinalnog krvarenja pri višim dozama.

Mehanizam dejstva

Etakrinska kiselina deluje putem inhibiranja natrijum-kalijum-hlorid kotransporta u ushodnom kraku Henlove petlje bubrega. Kriva doznog odgovora ja etakrinske kiseline je strmija od furozemida, i u opštem slučaju, nepodesnija za upotrebu. Opseg doza je 50–150 mg.

Etakrinska kiselina i njen glutationski metabolit su potentni inhibitori članova familije glutation S-transferaza. Ti enzimi učestvuju u ksenobiotičkom metabolizmu. Za tu familiju enzima je pokazano da ima visoku stopu genetičke varijabilnosti.

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ Somberg JC, Molnar J (January 2009). „The Pleiotropic Effects of Ethacrynic Acid”. Am J Ther 16: 102. DOI:10.1097/MJT.0b013e3181961264. PMID 19142157.
↑ Bosher SK (1980). „The nature of the ototoxic actions of ethacrynic acid upon the mammalian endolymph system. I. Functional aspects”. Acta Otolaryngol. 89 (5–6): 407–18. DOI:10.3109/00016488009127156. PMID 7446061.
↑ Datey et al.; Deshmukh, SN; Dalvi, CP; Purandare, NM (1967). „Hepatocellular damage with ethacrynic acid”. Br. Med. J. 3 (5558): 152–153. DOI:10.1136/bmj.3.5558.152. PMC 1842848. PMID 6028103.

Šablon:Diuretici

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[5] Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit

[pmid19142157-6] Somberg JC, Molnar J (January 2009). „The Pleiotropic Effects of Ethacrynic Acid”. Am J Ther 16: 102. DOI:10.1097/MJT.0b013e3181961264. PMID 19142157.

[pmid7446061-7] Bosher SK (1980). „The nature of the ototoxic actions of ethacrynic acid upon the mammalian endolymph system. I. Functional aspects”. Acta Otolaryngol. 89 (5–6): 407–18. DOI:10.3109/00016488009127156. PMID 7446061.

[pmid6028103-8] Datey et al.; Deshmukh, SN; Dalvi, CP; Purandare, NM (1967). „Hepatocellular damage with ethacrynic acid”. Br. Med. J. 3 (5558): 152–153. DOI:10.1136/bmj.3.5558.152. PMC 1842848. PMID 6028103.

[1]