Prijeđi na sadržaj

Draž

Izvor: Wikipedija

Draž (lat. stimulus) je bilo koji vid energije (mehaničke, svetlosne, toplotne, hemijske) koji deluje na čula i izaziva neku promenu u organizmu ili njegovom ponašanju.[1] Promena u organizmu izazvana dražima naziva se nadražaj. Sposobnost reagovanja organizma na draži naziva se nadražljivost.

Prag draži je najmanja količina energije koju registruje receptor, a utiče na neku promenu u organizmu.[1] Da bi neki uticaj imao svojstvo draži, mora dostići određenu minimalnu veličinu koja je u stanju da izazove nadražaj. To je minimalna količina energije koja je u stanju da dovede receptore u pobuđeno stanje, što rezultira pokretanjem biostruja.

Na osnovu toga da li dolaze iz životne sredine ili se javljaju u međudelovanjima delova organizma, draži mogu biti spoljne i unutrašnje.

Aktivnost draži počiva na dodavanju ili oduzimanju izvesnih količina energije, u obimu koji može poremetiti postojeću energetsku ravnotežu i dovesti ćeliju receptora u stanje nadraženosti. Pritom draži ne dopremaju vlastitu energiju, nego pobuđuju energetski sistem nadražljivih struktura.

U klasičnom biheviorizmu, stimulus ili draž igra veoma važnu ulogu u ponašanju koje se može svesti na niz S-R (stimulans-reakcija).

S obzirom na raznovrsnost draži kao i na subjektivnost reakcija, neophodno je voditi računa o psihološkom ili socijalnom kontekstu reakcije pojedinih klijenata.[1]

Izvori

[uredi | uredi kod]
  1. 1,0 1,1 1,2 Ovaj članak, ili jedan njegov segment, izvorno je preuzet iz knjige Ivan Vidanović "Rečnik socijalnog rada" uz odobrenje autora.

Povezano

[uredi | uredi kod]