Akrisije

Akrisije (starogrčki: Ἀκρίσιος) bio je, u grčkoj mitologiji, kralj Arga, sin Abanta i Aglaje ili, prema drugim izvorima, Okaleje,^[1] unuk Linkejev i praunuk Danajev.^[2]

Akrisije je imao brata blizanca, Preta, s kojim se još u majčinoj utrobi posvađao. Kad je Abant umro i njegovi sinovi bili već odrasli, posvađali su se oko vlasti nad Argom. Iz tog je sukoba kao pobednik izašao Akrisije, koji je proterao Preta iz Arga.^[2] Ovaj je pobegao u Likiju i tamo se oženio Antejom ili Stenebejom, kćerkom kralja Jobata. Uz Jobatovu pomoć Pret se vratio u Argolidu i prislio Akrisija da podeli vlast s njim, pa je Pret postao kralj Tirinta, a Akrisije je zadržao vlast nad Argom.^[3][4]

Jedno proročanstvo proreklo je Akrisiju da će ga ubiti unuk, pa je Akrisije svoju kćerku Danaju zatvorio u podzemnu kulu ili, po drugoj verziji, u jednu kulu od bronze. Međutum, i pored sveg opreza koji je njen otac preduzeo, tu joj se približio i s njom vodio ljubav njen ujak Pret ili, prema drugim izvorima, sam bog Zevs, koji joj je pristupio u obličju zlatne kiše. Kad je Danaja rodila dečaka, oboje su, po Akrisijevom naređenju, bili stavljeni u jedan kovčeg, koji je potom porinut u more. Međutim, more je donelo kovčeg do obale ostrva Serifa, gde je majku i njenog sina, Perseja, spasio Diktis, brat kralja Polidekta.^[2][5][6] Kad je Persej odrastao i pošto je izvršio mnoga herojska dela, s majkom se vratio u Arg. Plašeći se starog proročanstva, Akrisije je pobegao u grad Larisu u Tesaliji. Kad je tamošnji kralj Teutamid organizovao pogrebne igre u čast svoga oca, na njih je došao i Persej, koji je dok se takmičio nehotice pogodio svog dedu diskom i tako ga ubio. Akrisije je bio sahranjen ispred grada i na tom su mu mestu Tesalci podigli svetilište.^[7] Prema Higinu, ovaj se događaj odigrao na Serifu, kamo je Akrisije došao da bi kćerku i unuka vratio u domovinu, ali ga je na nadmetanju, priređenom u čast umrlog kralja Polidekta, Persej nehotice ubio.^[6]

Prema jednoj sholiji uz Euripida, Akrisije je utemeljio Delfsku amfiktioniju.^[8] Strabon, pak, iznosi svoje uverenje da je ta amfiktionija postojala i pre Akrisija, a da je on samo prvi regulisao njene poslove, utvrdio popis gradova koji su je činili i broj glasova koji je svaki polis u njoj imao te definisao sferu njenog delovanja.^[9]

• Schmitz, Leonhard (1867), „Acrisius”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1, Boston, pp. 8 
• Schmitz, Leonhard (1867), „Perseus”, Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1, Boston, pp. 8 
• Srejović, Dragoslav; Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina (1989). Rečnik grčke i rimske mitologije. Beograd: Srpska književna zadruga.