1982

Ovo je članak o godini 1982.

1982. po kalendarima

Gregorijanski	1982. (MCMLXXXII)
Ab urbe condita	2735.
Islamski	1402–1403.
Iranski	1360–1361.
Hebrejski	5742–5743.
Bizantski	7490–7491.
Koptski	1698–1699.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	2037–2038.
• Shaka Samvat	1904–1905.
• Kali Yuga	5083–5084.
Kineski
• Kontinualno	4618–4619.
• 60 godina	Yang Voda Pas (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11982.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1982 (MCMLXXXII) bila je redovna godina koja počinje u petak po gregorijanskom kalendaru.

1982: 1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 Rođenja • Smrti

• 1. 1. - Javier Pérez de Cuéllar novi generalni sekretar UN (do 1991).
• 5. 1. - Kardinal Franjo Šeper sahranjen u zagrebačkoj katedrali.
• 6. 1. - Izvešteno da je na južnom Jadranu nađeno nešto nafte.
• 8 - 13. 1. - Arktičko vreme i mećave u Evropi, uključujući Jugoslaviju, 53 mrtvih na kontinentu.
• 9. 1. - Nakon ranjavanja Srpkinje kod Peći, "Politika" piše da su Srbi na Kosovu izloženi "fašističkom terorizmu".
• 13. 1. - 19. plenum CK SK Srbije - nakon zagrejane debate u decembru, rezolucijom se naglašava "jedinstvo i zajedništvo" Srbije i njenih pokrajina - "otvaranje srpskog pitanja"^[1].
• 13. 1. - Milka Planinc, predsjednica CK SK Hrvatske, predložena za predsjednicu Saveznog izvršnog vijeća (SIV).
• 14. 1. - Adil Çarçani novi titularni šef albanske vlade umesto eliminisanog Šehua.
• 15. 1. - Članak u "Komunistu" o opasnostima širenja "panislamskih ideja"^[2].
• januar - Peticija beogradskih intelektualaca skupštini Srbije povodom milicijskog uznemiravanja potpisnika peticije protiv ratnog stanja u Poljskoj.
• januar - U Čehoslovačkoj se izdaju pasoši koji vrede samo za Jugoslaviju, kako bi se sprečili prebezi na zapad.
• 17. 1. - "Hladna nedelja" donosi rekordno niske temperature u mnogim gradovima SAD.
• 17. 1. - Trojica kosovskih Albanaca, braća Bardhosh i Jusuf Gervalla i Zeka Kadri, ubijeni kod Untergruppenbacha u Zapadnoj Nemačkoj. (→ sq)
• 21. 1. - Socijalistički savez Beogradskog univerziteta kritikuje studentske časopise "Vidici" i "Student" za "kriptografsko" značenje reči i zastupanje "terorističkih" teorija^[3].
• 26. 1. - Nezaposlenost u Ujedinjenom Kraljevstvu premašila tri miliona, prvi put od '30-tih.
• 27. 1. - Salvadorski građanski rat: gerilci napali avio-bazu Ilopango i uništili dobar deo vazduhoplovstva.
• 28. 1. - Italijanska antiteroristička jedinica spasila američkog generala Jamesa L. Doziera od Crvenih brigada, posle 42 dana zatočenja.
• 31. 1. - 7. 2. - Svetsko prvenstvo u skijanju (Schladming, Austrija). Medalje osvojili Boris Strel (bronzana, veleslalom) i Bojan Križaj (srebrna, slalom).
• koncem siječnja - Nadbiskup Franjo Kuharić odbija nazočiti novogodišnjem prijemu u Hrvatskom saboru (loši odnosi crkve i države).
• 30. 1. - Pronađen jedan od prvih kompjuterskih virusa, Elk Cloner, namenjen sistemu Apple II.
• januar-april? (ili mart-maj^[4]) - Izbori delegata na svim nivoima u SFRJ^[5].

• 1. 2. - Osnovana labava konfederacija Senegambija (Senegal + Gambija), trajala do 1989.
• 1. 2. - Rafinerija Rijeka prekinula rad zbog nestašice nafte (tokom meseca restrikcije struje u Beogradu i Zagrebu, takođe nestašica benzina).
• 2. 2. - Islamistička pobuna u Siriji — Masakr u Hami: veliki broj mrtvih u konačnom obračunu vojske sa Muslimanskim bratstvom.
• 3. 2. - U avionskoj nesreći u Džibutiju poginulo 29 pripadnika francuske Legije stranaca.
• 7. 2. - Gvatemalski građanski rat: osnovan gerilski pokret Gvatemalsko nacionalno revolucionarno jedinstvo (legalna partija od 1998).
• 8. 2. - Turneja Riblje čorbe "Od Čačka do Beograda – Ko preživi, pričaće": u Zagrebu u gužvi stradala jedna devojka; tri dana kasnije izbija afera zbog stihova "za ideale ginu budale" i "kreteni dižu bune i ginu"^[6].
• 10. 2. - Amnesty International: oštar porast broja ljudi zatvorenih zbog kritikovanja zvanične politike u SFRJ (prošle godine osuđeno preko 800 Albanaca, takođe i pravoslavni sveštenik zbog pevanja pesama)^[7].
• 14. 2. - Rasturene albanske demonstracije u Prištini. (?)
• februar - Otvoreno pismo nekih sveštenika SPC patrijarhu Germanu, u kojem se traži da Crkva prekine ćutanje i preduzme nešto da spreči "izumiranje srpskog naroda" na Kosovu.
• 15. 2. - Morska bušotina Ocean Ranger potonula blizu Newfoundlanda sa čitavom ekipom od 84 člana; u istoj oluji je potonuo i sovjetski kontejnerski brod Mekhanik Tarasov sa 32 od 37 članova posade.
• 16. 2. - Dvanaest procenata dece mlađe od tri godine u Kosovskoj Mitrovici ima koncentraciju olova u krvi više nego duplo veću od dozvoljene, "najveće trovanje olovom u istoriji"^[8].
• 22. 2. - Zapadna Sahara primljena u Organizaciju afričkog jedinstva (danas AU), zbog čega će Maroko napustiti organizaciju 1984 (vratiće se 2017).
• 23. 2. - MMF odobrio 700 miliona dolara Jugoslaviji (druga rata stand-by kredita od 2,2 milijarde iz februara 1981).
• 23. 2. - Danski Grenland se sa 53% izjasnio protiv daljeg članstva u Evropskoj zajednici (povukao se 1985).
• 24. 2. - Osnovana kompanija Sun Microsystems (od 2010. deo Oracle Corporation).
• 28. 2. - Osnovana softverska kompanija Adobe Systems.

• 1. 3. - Sovjetska sonda Venera 13 se spustila na tu planetu i poslala fotografije u boji.
• 3. 3. - U Londonu otvoren umjetnički Barbican Centre.
• 4. 3. - Texaco Yugoslavia Inc. i Agip objavili potpisivanje sporazuma sa Inom-Naftaplin za istraživanje u Jadranu.
• 5. 3. - U Nemačkoj prikazan film Fitzcarraldo.
• 7. 3. - Mima Jaušovec osvojila teniski turnir Avon u Kaliforniji.
• 10. 3. - Sizigija: sve planete na istoj strani Sunca; katastrofe koje su pojedinci predviđali (npr. u knjizi The Jupiter Effect) nisu se dogodile.
• 11. 3. - Rasturene demonstracije u Prištini, povodom godišnjice nemira 1981.
• 11. 3. - Komisija o ljudskim pravima UN izglasala poziv za međunarodnu istragu vojne represije u Poljskoj (prva akcija tog tela protiv neke komunističke zemlje), 19 glasova za, 13 protiv, među kojima i SFRJ, 10 uzdržanih.
• 14. 3. - Liberali pobeđuju na parlamentarnim izborima u Kolumbiji, Pablo Escobar je alternativni član Predstavničkog doma.
• 15. 3. - U Nikaragvi uvedeno vanredno stanje nakon što su kontraši razneli dva mosta.
• 15. 3. - Zoran Stojadinović, računovođa u jugoslovenskom konzulatu u Clevelandu, zatražio azil nakon što je optužen za proneveru 25.000$.
• 16. 3. - XXIV plenum CK SKJ - Dolančev referat o domaćoj i stranoj situaciji, usvojen nacrt novog partijskog statuta.
• 16. 3. - Svetska premijera filma Conan the Barbarian u Madridu.
• 16. 3. - Prikazana muzička komedija Victor/Victoria.
• 19. 3. - Predigra Falklandskog rata: Argentinski "trgovci starim metalom" podigli zastavu na britanskoj Južnoj Georgiji.
• 20. 3. - Bojan Križaj odneo na Kranjskoj Gori prvu pobedu u Svetskom kupu.
• 22 - 28. 3. - Iransko-irački rat: operacija Fath ol-Mobin ("Neporeciva pobeda"), Iranci povratili područje Dezfula i Šuša.
• 23. 3. - Gvatemalski general Efraín Ríos Montt dolazi pučem na vlast (do 1983) - pokreće kampanju progona protiv disidenata i taktiku spržene zemlje protiv Maja sa desetinama hiljada mrtvih, biće mu suđeno za genocid 2012.
• 24. 3. - Vojni udar u Bangladešu, general Hussain Muhammad Ershad će biti predsednik 1983-90.
• 27. 3. - Ranjena dvojica Italijana koji su pokušali šverc gliserom kod Kopra (kafa, farmerke, svećice, kočione obloge, ledomat).
• 29. 3. - 54. dodjela Oscara: najbolji film su Chariots of Fire, ukupno četiri nagrade od sedam nominacija; "Crveni" tri nagrade od 12 nominacija.
• 29. 3. - Podmetnuta bomba u francuski voz Le Capitole između Pariza i Tuluza, 5 mrtvih, pripisuje se Karlosu.
• 31. 3. - Izvešteno da je 1.700 Albanaca zatvoreno ili oglobljeno zbog antijugoslovenskih aktivnosti prošle godine^[9].
• mart-april - Kontroverza Dedijer-Bakarić oko Dedijerovih Novih priloga za biografiju Josipa Broza Tita, istoričar preti da će tužiti Kostu Nađa, Ivicu Račana pa i samog Bakarića^[10].

• 2. 4. - Falklandski rat: Argentinske vojne snage iskrcale se na Falklande (Malvine), britansku koloniju u Južnom Pacifiku, koju su čuvala 84 britanska marinca; sutradan invazija i na Južnu Georgiju.
• 4. 4. - Sovjetski ino. ministar Andrej Gromiko stigao u posetu Jugoslaviji.
• 9. 4. - "Rezime mišljenja..." Veća republika i pokrajina SFRJ - pogoršanje ekonomske situacije rezultat pogrešne razvojne politike u poslednjih 10 godina ("zatvaranje prema svetskoj privredi i enormno širenje potrošnje... u svim oblastima").
• 10. 4. - Sirija, saveznik Irana, zatvorila naftovod Kirkuk-Banijas^[11] kojim je izvožena iračka nafta - manjak u budžetu će nadoknađivati arapske zalivske države.
• 13. 4. - Predsedništvo SFRJ proklamovalo novi Zakon o opštenarodnoj odbrani.
• april - Apel za zaštitu srpskog naroda i njihovih svetih spomenika na Kosovu - pismo 21 sveštenika, monaha i monahinje (među kojima i Atanasije Jevtić, Amfilohije Radović i Irinej Bulović).
• 17. 4. - "Patriran" ustav Kanade (tj. njen parlament umesto britanskog može donositi amandmane na njega), čime je ona stekla punu političku nezavisnost.
• 22. 4. - Poslednje obraćanje Veselina Đuranovića, predsednika SIV-a, Skupštini: problem otplate inostranih kredita je najvažniji (4,5 milijarde dolara glavnice i kamate).
• 22. ili 24. 4. - Stjepan Đureković emigrirao u Njemačku.
• 23. 4. - U Britaniji pušten u prodaju ZX Spectrum.
• 24. 4. - Pjesma Eurovizije: pobjedila njemačka pjevačica Nicole, jugoslovenska "Aska" 14.
• 25. 4. - Izrael završava povlačenje sa Sinaja u skladu sa Egipatsko-izraelskim mirovnim ugovorom iz 1979., pre dva dana je uz nešto otpora evakuisano jevrejsko naselje Yamit na Sinaju, jugozapadno od Gaze.
• 25. 4. - Operacija Paraquet: Britanci povratili Južnu Georgiju.
• 26. 4. - CAAC Flight 3303: avion udario u planinu pre sletanja kod mesta Yangshuo u Kini, 112 mrtvih.
• 29. 4. - Socijalistički savez radnog naroda Jugoslavije odobrio predloženi sastav SIV-a Milke Planinc (predsednica CK SK Hrvatske, smatra se "liberalnom" u ekonomiji).
• april (avgust?) - "Krajgerova komisija" predala svoj izveštaj (Dugoročni program ekonomske stabilizacije).

• 30. 4./1. 5. - Prva od operacija Black Buck: britanski bombarderi Avro Vulcan sa otoka Ascension gađaju aerodrom Port Stanley na Falklandima (12.600 km u oba pravca).
• 2. 5. - Potopljena argentinska laka krstarica General Belgrano, 323 mrtvih.
• 4. 5. - Britanski razarač HMS Sheffield pogođen raketom Exocet, tone šest dana kasnije, 20 mrtvih.
• 6. 5. - Osnovan Pozorišni muzej Vojvodine.
• 8. 5. - Vozač F1 Gilles Villeneuve poginuo na kvalifikacijama u Belgiji.

• 12. 5. - Dve eksplozije metana u jami Raspotočje zeničkog rudnika uglja - poginulo 39 rudara iz treće smene.
• 12. 5. - Zakon o upotrebi i raspolaganju čvrste valute u 1982 - delimična centralizacija deviza u SFRJ (Slovenija i Hrvatska se protivile).
• 12. 5. - Ekstremno desni španjolski svećenik pokušao ubosti papu bajonetom u Fatimi.
• 14/15. 5. - Napad na Pebble Island: britanski komandosi uništili 11 argentinskih aviona na severozapadu otočja.
• 15. 5. - Rotacija u Predsedništvu: Petar Stambolić umesto Sergeja Krajgera.
• 15. 5. - Prva sednica nove Savezne skupštine SFRJ, novi predsednik Raif Dizdarević.
• 15. 5. - Nikola Ljubičić, dugogodišnji savezni sekretar za narodnu odbranu, novi je predsednik predsedništva SR Srbije (do 1984).

• 16. 5. - Milka Planinc izabrana za predsjednicu Saveznog izvršnog vijeća - prva i jedina žena na takvom položaju u socijalističkom svetu. Ostali važniji položaji: odbrana admiral Branko Mamula, unutrašnji poslovi Stane Dolanc, inostrani poslovi Lazar Mojsov^[12].
• 16. 5. - Rat u Avganistanu: Sovjeti započinju petu Pandžširsku ofenzivu, većina mudžahedina izbegla hvatanje.
• 21. 5. - Constantin Dăscălescu novi predsednik rumunske vlade (do 1989) - u zemlji je kriza, racionišu se hleb i brašno, teškoće u otplati dugova zapadnim bankama.
• 21. - 25. 5. - Operacija Sutton - britansko iskrcavanje i Bitka u zalivu San Carlos između argentinskih i britanskih aviona i brodova, Britanci su uprkos velikim gubicima (razarač Coventry i dve fregate), osigurali mostobran.
• 22. 5. - Ranija Međuvladina pomorska konsultativna organizacija postaje Međunarodna pomorska organizacija, sedište u Londonu.
• 23. 5. - Ušao u saobraćaj voz "Bosna ekspres".

• 24. 5. - Iransko-irački rat: iranska operacija Beit-ol-Moqaddas okončana oslobođenjem Horamšahera, Iračani su izbačeni iz grada i južnog Irana.
• 26. 5. - Grčki premijer Andreas Papandreu u trodnevnoj poseti Jugoslaviji.
• 28. 5. - Prva poseta vladajućeg pape Velikoj Britaniji.
• 29. 5. - "Sovjetskaja Rosija" kritikuje predstavu beogradskog Narodnog pozorišta "Lenjin, Staljin, Trocki", nazivajući je uvredljivom i štetnom za odnose dve zemlje.
• 30. 5. - Španija postaje 16. članica NATO-a (prvo proširenje od ulaska SR Nemačke 1955).
• 31. 5. - Oružani konflikt u Peruu: Revolucionarni pokret Tupac Amaru opljačkao jednu banku, što je njihova prva akcija.

• 1. 6. - Stupila na snagu Bernska konvencija o očuvanju evropskog divljeg sveta i staništa.
• 2. 6. - U selu Samodreža kod Vučitrna Albanac Ferat Muja ubio Danila Milinčića i ranio njegovu majku - porodica Milinčić nekoliko dana kasnije napušta Kosovo (ilustracija problema iseljavanja Srba sa Kosova).
• 2. 6. - Zemljotres od 5,2 po Rihteru kod Blaževa na Kopaoniku, manja materijalna šteta.
• 4. 6. - Prikazani filmovi Star Trek II: The Wrath of Khan i Poltergeist.
• 6. 6. - Libanonski rat, izraelska Operacija Mir za Galileju: trupe predvođene ministrom Sharonom ulaze u južni Liban protiv PLO i Sirijaca, Savet bezbednosti zahteva povlačenje. Izraelci istog dana zauzimaju stari zamak Beaufort na istaknutoj poziciji.
• 7. 6. - Hissène Habré sa svojim Snagama severne armije zauzima N'Djamenu i postaje predsednik Čada (do 1990), vlada uz pomoć tajne policije i torture.
• 8. 6. - Ronald Reagan je prvi američki predsednik koji se obraća britanskom parlamentu.
• 8. 6. - Argentinski vazdušni napadi u Bluff Cove: među ostalim, pogođen britanski logistički brod za iskrcavanje Sir Galahad, 48 mrtvih.
• 8. 6. - VASP Flight 168: avion udario u planinu pre sletanja u Fortalezu, Brazil, 137 mrtvih.
• 9. 6. - Operacija Mole Cricket 19: izraelski avioni uništili sirijske rakete zemlja-vazduh u dolini Beka i oborili najmanje 82 sirijska aviona, u najvećoj vazdušnoj bici od Korejskog rata.
• 10. 6. - Kanadski premijer Pierre Trudeau stigao u posetu Jugoslaviji.
• 10. 6. - Salvadorska vojska u operaciji čišćenja u provinciji Chalatenango, stotine mrtvih.
• 11. 6. - Film E.T.: The Extra-Terrestrial prikazan u SAD, sledećih 11 godina drži rekord filma s najvećim prihodom.
• 12. 6. - U New Yorku se okupilo 750.000 demonstranata protiv nuklearnog oružja.
• 13. 6. - 11. 7. - U Španiji se održava Svetsko prvenstvo u fudbalu 1982. - pobeđuje Italija, Jugoslavija nije prošla u drugi krug.
• 13. 6. - Fahd postaje kralj Saudi Arabije nakon smrti brata Halida (do 2005).

• 14. 6. - Formalnom argentinskom predajom završen Falklandski rat; argentinski vojni diktator Leopoldo Galtieri daje ostavku dva dana kasnije.
• 14. 6. - Izraelci sa saveznicima započinju Opsadu Bejruta (do 21. avgusta), usmerenu pre sveg protiv PLO-a - grad je granatiran i bombardovan.
• jun - SFRJ: izložen antiinflacioni program ("Dugoročni program ekonomske stabilizacije").
• jun? - Prvak Jugoslavije u fudbalu Dinamo (Zg); u Kup UEFA idu Hajduk i Sarajevo; Crvena zvezda u Kup pobednika kupova.
• 18. 6. - SAD uvode embargo na izvoz tehnologije u SSSR, evropski saveznici se neće pridružiti.
• 19. 6. - Roberto Calvi, "Božji bankar", pronađen obešen ispod mosta Blackfriars u Londonu; njegova sekretarica Graziella Corrocher je preksinoć navodno izvršila samoubistvo u Milanu.
• 20. 6. - Sadam Husein predlaže mir sa Iranom, Homeini odgovara da će rat trajati dok se u Iraku ne uspostavi nova vlada. Ove godine u Iranu je osnovano Vrhovno vijeće islamske revolucije u Iraku.
• 21. 6. - Rođen princ William, drugi po redu naslednik britanskog prestola.
• 22. 6. - U Kuala Lumpuru formirana Koaliciona vlada demokratske Kampućije na čelu sa Son Sannom, koalicija Crvenih Kmera i princa Norodoma Sihanouka - međunarodno priznata vlada, protiv provijetnamskog režima u zemlji.
• 24. 6. - British Airways Flight 9 uleteo u oblak vulkanskog pepela iznad Indonezije, privremeno se ugasila sva 4 motora.
• 25. 6. - Prikazani filmovi Blade Runner i The Thing.
• 26 - 29. 6. - XII kongres SKJ, prvi posle Titove smrti:
  • u žiži ekonomski problemi (inflacija, niska produktivnost, nezaposlenost, prezaduženost) i podele u zemlji.
  • Na prvom glasanju za izbor u predsedništvo CK, srpski predstavnik Draža Marković neočekivano nije dobio dvotrećinsku većinu, što je izazvalo negodovanje srpske delegacije^[13] - ipak izabran nakon pretnje predstavnika Srbije da će dati ostavke u CK;
  • Rade Končar, sin narodnog heroja, privukao pažnju govorom kritičkim prema sistemu^[14].
  • Mitja Ribičič na čelu partije nakon Dušana Dragosavca^[15].
• 29. 6. - U Ženevi predstavljen Reganov predlog za smanjenje naoružanja - Ugovor o redukciji strateškog naoružanja (START I) potpisan 1991.
• 30. 6. - Šestorica hrvatskih terorista osuđeni u New Yorku na 20-40 godina za ubistva, paljevinu, podmetanje bombe i iznudu^[16].
• 30. 6. - U SAD istekao rok za ratifikaciju Amandmana o jednakim pravima žena (Equal Rights Amendment - ERA), ratifikovalo ga je 35 država od potrebnih 38.

• 1. 7. - U britanskoj bazi RAF Greenham Common je aktiviran američki 501. taktički raketni wing, koji upravlja krstarećim raketama Tomahawk BGM-109G Gryphon sa nuklearnom glavom.
• 1. 7. - Reynaldo Bignone novi vojni diktator u Argentini (do 1983).
• 2. 7. - Larry Walters iz Kalifornije poleteo u stolici sa prikačenim balonima do 4900 m visine.
• 2 - 4. 7. - Konferencija u Tirani ističe "ilirsko-albanski" kontinuitet i "autohtonost Albanaca na njihovim istorijskim teritorijama", pod kojima se smatraju i delovi Jugoslavije i Grčke.

• 4. 7. - Otvoren Spomenik ustanku naroda Banije i Korduna na Petrovoj gori.
• 4. 7. - Libanska falanga otela u Bejrutu trojicu iranskih diplomata i jednog novinara, njihova dalja sudbina je nepoznata.
• 9. 7. - Miting solidarnosti sa borbom palestinskog naroda na beogradskom Trgu Marksa i Engelsa^[6]; šestoro (sedmoro?^[17]) studenata razvilo plakat poljske Solidarnosti - milicija ih uhapsila (osuđeni na 60 dana zatvora).
• 9. 7. - Izvesni Michael Fagan ušao u spavaću sobu britanske kraljice Elizabete.
• 9. 7. - Pan Am Flight 759: avion pao u Kenner, Louisiana, 153 mrtvih od čega osam na zemlji, poginulo i dvoje Jugoslovena.
• 9. 7. - Prikazana sci-fi akcija Tron.
• 10. 7. - Slučaj Kalinka Bamberski: 14-godišnja Francuskinja nađena mrtva u kući svog nemačkog očuha - publicitet i osvetnička pravda traju do 2014.
• 11. 7. - Finale Svetskog kupa: Italija - Zapadna Nemačka 3:1.
• 13. 7. - 1. 8. - Operacija Ramadan: iranska ofanziva na Irak u blizini Basre, velike bitke sa upotrebom ljudskih talasa ne donose veliku promenu na terenu.
• 15. 7. - Generalni sekretar UN Javier Perez de Cuellar stigao u četvorodnevnu posetu SFRJ tokom evropske turneje.
• 16. 7. - George Shultz imenovan za državnog sekretara SAD, umesto Haiga (do 1989).
• 16. 7. - Milicija i zapadnonemački specijalci oslobodili u Crnoj Gori četvoro otete dece, po dvoje jugoslovenske i američke, i uhapsili kidnapera, iračkog bizismena ^[18].
• 18. 7. - Masakr u Plan de Sánchez, Gvatemala: vojska ubila 250 ljudi u majanskom selu.
• 20. 7. - Privremena IRA detonirala dve bombe u Londonu, poginulo 11 vojnika i sedam konja.
• 21 - 30. 7. - 29. Pulski filmski festival: Velika zlatna arena nije dodijeljena^[19].
• 23. 7. - Jake kiše i klizišta u Nagasakiju, 299 mrtvih.
• 23. 7. - Na snimanju Twilight Zone: The Movie poginuo glumac Vic Morrow i dvoje dece glumaca.
• 30. 7. - Prilikom protesta zbog hapšenja studenata 9. jula uhapšen Boris Tadić, budući predsednik Srbije (osuđen na 25 dana zatvora).
• 30. 7. - SIV objavio šestomesečno zamrzavanje cena roba i usluga i prodaje na kredit (mera protiv inflacije, gorivo je izuzetak).
• 31. 7. - Autobus udario u automobile kod mesta Beaune u Francuskoj, dolazi do požara - 53 mrtvih, od čega 46 dece.

• 1. 8. - Pokušaj vojnog udara protiv kenijskog predsednika Daniel arap Moija.
• 6. 8. - FSJ odbio sa 9:7 glasova dozvolu petorici igrača da igraju u inostranstvu, jer nisu navršili 28 godina - Vladimir Petrović, Dušan Savić i Safet Sušić su već potpisali ugovore^[20].
• 7. 8. - Sony lansirao video format Betacam koji postaje profesionalni standard.
• 9. 8. - Organizacija Abu Nidal napala jevrejski restoran Jo Goldenberg u Parizu, 6 mrtvih.
• 12. 8. - Meksiko objavljuje da nije u stanju otplaćivati dugove, počinje Latinoamerička dužnička kriza.
• avgust - Polemika u magazinu "Danas" sarajevskih profesora Fuada Muhića i Vojislava Šešelja: prvi poriče rast "panislamskog nacionalizma", drugi tvrdi da je cilj muslimanskog nacionalizma dominacija nad BiH^[21].
• avgust - Na tržište SAD pušten Commodore 64, cena $595 (ekvivalent 1.560 dolara 2019).
• avgust - Urengoj-Pomari-Užgorodski gasovod (Transsibirski): SAD uvode sankcije evropskim firmama koje su poslale opremu za gradnju sovjetskog gasovoda, ali povučene su u novembru.
• 15 - 28. 8. - Svetsko košarkaško prvenstvo u Kolumbiji, SSSR 1, Jugoslavija 3; Dragan Kićanović u timu prvenstva
• 21. 8. - Kralj Svazilenda Sobhuza II umro posle 82 godine vladavine, naslediće ga sin Mswati III.
• 21. 8. i 25. 8. - Libanski građanski rat, kraj opsade Bejruta: francuski vojnici i američki marinci stižu u Bejrut radi nadgledanja povlačenja PLO-a. Grad je dosta razoren, procenjuje se da je stradalo 4 - 5.000 civila.

• 23. 8. - Bachir Gemayel iz Falange izabran za predsednika Libana (protivnik Sirije i PLO, u savezu sa Izraelom).
• avgust-septembar - Sovjetska šesta Pandžširska ofenziva protiv mobilnih mudžahedinskih jedinica ali i civila.
• 29. 8. - Sintetiziran element meitnerij, broj 109.
• 30. 8. - Jaser Arafat i PLO odlaze iz Bejruta u Tunis.

• 3. 9. - Italijanski general Carlo Alberto Dalla Chiesa ubijen u mafijaškoj zasedi.
• 13. 9. - Masakr u Padkhwab-e-Shani: sovjetski vojnici i afganistanski komunisti ubijaju 105 Afganistanaca u raciji, a dio guše bacanjem praha u podzemni kanal u kojem su se sakrila djeca i starci.^[22]
• 14. 9. - Libanski predsednik Bachir Gemayel ubijen u eksploziji bombe u sedištu Kataiba (Falange), poginulo još 26 osoba.
• 14. 9. - Kneginja Monaka i bivša glumica Grace Kelly umire dan nakon fatalne saobraćajne nesreće.
• 15. 9. - Jalovina rudnika olova i cinka Sase probila branu, poplavila kuće i izlila se u Drinu^[23].
• 15. 9. - Član albanskog politbiroa Ramiz Alia poziva Albance u Jugoslaviji da nastave "nacionalni otpor".
• 17. 9. - Raspala se koalicija socijaldemokrata i liberala u Nemačkoj, Helmut Schmidt nastavlja s manjinskom vladom a liberali se približavaju demohrišćanima.

• 18. 9. - Masakr u Sabri i Šatili - libanska hrišćanska milicija iz osvete ubila hiljade Palestinaca u izbegličkim logorima kod Bejruta.
• 18 - 26. 9. - Svetsko prvenstvo u dizanju tegova se održava u Ljubljani.
• 19. 9. - Scott Fahlman prvi put upotrebio emotikone na BBS-u.
• 22. 9. - Britanska premijerka Margaret Thatcher u poseti NR Kini, razgovara se o Hong Kongu.
• 23. 9. - Amine Gemayel, Baširov brat, izabran za predsednika Libana (do 1988).
• 24. 9. - "Operacija u Wimpyju": izraelski oficir ubijen i dvojica vojnika ranjena u bejrutskom kafiću, početak otpora protiv Izraelaca u tom gradu.
• 24/25. 9. - Banda Mustafaj: četvoročlana grupa albanskih emigranata stigla na jadransku obalu s ciljem da ubije Envera Hodžu, ali su ubijeni ili uhvaćeni.
• 25. 9. - Protesti 400.000 ljudi u Izraelu zbog događaja u Sabri i Šatili, traži se ostavka premijera Begina.
• 26. 9. - U Sremskoj Mitrovici se sudarila dva ili tri teretna voza, zapalilo se deset cisterni s naftom, 1 poginuo.
• 30. 9. - Sedmoro ljudi umire u Čikagu nakon što je u kapsule analgetika ubačen kalijum cijanid.

• 1. 10. - Nakon što je Schmidtu izglasano nepoverenje, Helmut Kohl (CDU) novi je nemački kancelar (do 1998).
• 1. 10. - Sony CDP-101 je prvi komercijalni CD uređaj na svetu (oko $730), pušteni u prodaju i prvi komercijalni diskovi.
• 1. 10. - U Walt Disney Worldu na Floridi otvoren tematski park EPCOT Center.
• 1 - 7. 10. - Operacija Muslim ibn Aqil: Iranci zauzeli 150 kv.km kod iračkog grada Mandalija.
• 8. 10. - U Poljskoj zabranjen sindikat "Solidarnost" (suspendovan prošlog decembra).
• 8. 10. - Olof Palme ponovo švedski premijer (do 1986).
• 10. 10. - Premijera predstave "Golubnjača" Jovana Radulovića u novosadskom SNP - zabranjena u decembru pod optužbom za srpski nacionalizam, što izaziva veliku raspravu; daje se u beogradskom SKC.
• 10. 10. - Povratak civilne vlasti u Boliviji, Hernán Siles Zuazo po drugi put predsednik, dve godine nakon što je izabran - ostaje do 1985, u zemlji je hiperinflacija.
• 10. 10. - Kanonizovan Maximilian Kolbe.
• 11. 10. - Brod Mary Rose, potonuo 1545, izvučen na površinu.
• 15. 10. - Usvojene radikalne mere štednje u SFRJ usled nestašice energije i 20 milijardi dolara duga: za putovanje u inostranstvo potrebno položiti depozit od 5000 dinara (oko 100 dolara) za godinu dana; ograničenje potrošnje električne energije i goriva, veličine hleba, temperature u stanovima (stupa na snagu 20.10.)^[24].
• 17. 10. - SIV ograničava količinu novca koja se može izneti iz zemlje ("crna nedelja" za trgovinu u Trstu).
• 19. 10. - Finansijer John DeLorean uhapšen kada ga je FBI naveo na trgovinu kokainom - oslobođen 1984.
• 20. 10. - SFRJ: benzin i dizel se od sada dobijaju na bonove (40 litara mesečno za automobile).
• 20. 10. - Crvena Zvezda - Barselona 2:4, Maradona dao dva gola, jedan lepim lob udarcem.
• 20. 10. - Katastrofa na Lenjinovom stadionu (danas Lužnjiki) u Moskvi - u stisci poginulo 66 osoba na utakmici Spartak-Haarlem.

• 21. 10. - Prva sinhronizacija Termoelektrane Pljevlja (probni rad, zvanično puštena u rad 20. novembra 1983^[25]): dimnjak je visok 250 m, počevši od 760 mnv.
• 21 - 23. 10. - U Zagrebu održan VI Svetski kup u gimnastici. Dominira Kinez Li Ning sa osvojenih 6 od 7 zlatnih medalja (na otvaranju pekinških Olimpijskih igara 2008. on će zapaliti olimpijsku vatru).
• 22. 10. - Devalvacija dinara 20%, sa 52,1 na 63,1 za američki dolar (želi se uvećati izvoz).
• 22. 10. - Prikazan film First Blood, prvi iz serijala o Rambou.
• 28. 10. - Socijalisti Felipea Gonzáleza pobedili na izborima u Španiji.

• 1. 11. - Jedna Honda Accord je prvi japanski automobil proizveden u SAD, u fabrici u Marysville, Ohio.
• 1 - 21. 11. - Operacija Muharram: Iranci zauzimaju deo naftnog polja Bayat, sledi irački kontranapad novodobijenim tenkovima T-72.
• 2. 11. - Kongresni izbori u SAD u vreme vrhunca recesije ranih '80-tih u SAD dovode do uspeha Demokratske stranke.
• 2. 11. - U UK pokrenuta televizija Channel 4.
• 3. 11. - Nesreća u tunelu Salang u Afganistanu: u eksploziji cisterne s gorivom poginula 64 sovjetska vojnika i 112 Afganaca.
• 3. 11. - Dow Jones skočio 43,41 poen tj. 4,25% na 1.065,49 - najviša vrednost od januara 1973.
• 4. 11. - Benzin i naftni derivati poskupeli treći put ove godine u SFRJ, za 12%.
• 4. 11. - Ruud Lubbers novi premijer Holandije (tri mandata do 1994).
• 6. 11. - Paul Biya je novi predsednik Kameruna nakon iznenadne ostavke prvog predsednika te zemlje, Ahmadou Ahidjoa (Biya je 2016. još uvek na položaju).
• 7. 11. - Predstavljena Thames Barrier, zaštita Londona od poplava na Temzi.
• 7. 11. - Vojni udar u Gornjoj Volti, zbačen pukovnik Saye Zerbo, sledi Jean-Baptiste Ouédraogo (do 1983).
• 10. 11. - Umro generalni sekretar CK KPSS Leonid Brežnjev (sahrana 15. 11.).
• 11. 11. - Auto-bomba uništila zgradu izraelske komande u Tiru, Liban, poginulo 75 Izraelaca i 14-27 libanskih i palestinskih zatvorenika.
• 11 - 13. 11. - Deveti kongres Saveza sindikata Jugoslavije.
• 12. 11. - Jurij Andropov, bivši šef KGB, novi je čelnik SSSR (do smrti 1984). Pokušava da poveća efikasnost i iskoreni korupciju.

• 13. 11. - U Washingtonu D.C. posvećen Vietnam Veterans Memorial.
• 14. 11. - Lech Wałęsa, vođa poljskog pokreta Solidarnost, oslobođen nakon 11 mjeseci zatočeništva blizu ruske granice.
• novembar - Bomba (treća ove jeseni) eksplodirala u Prištini, blizu sedišta pokrajinskog komiteta^[26].
• novembar - Sukobi islamista i marksista na Alžirskom univerzitetu.
• 16. 11. - Objavljeni zaključci CK SK Srbije u kojima se kritikuju poruke u emisiji Duška Radovića "Beograde, dobro jutro" na Studiju B - emisija ubrzo ukinuta^[27].
• 17. 11. - Kosovski novinar Hidajet Hiseni osuđen na 15 godina zatvora zbog "antidržavne delatnosti" (predvodio grupu Marksisti-lenjinisti Kosova).
• 17. 11. - Skupštinski izbori u Albaniji: za Partiju rada glasalo 1.627.959 birača, jedan protiv i sedam nevažećih listića; Enver Hodža tvrdi da je Mehmet Šehu, premijer koji je izvršio samoubistvo prošlog decembra, bio "strani agent".
• 18. 11. - Duk Koo Kim neočekivano umire od ozlijeda koje je pretrpio u boksačkom meču, nakon 14 rundi sa Rayjom Mancinijem. Posljedica toga bio je niz reformi u boksu.
• 24. 11. - Objavljeno da je u Italiji razotkrivena najveća organizacija za trgovinu oružjem za Bliski istok, u zamenu za drogu^[28].

• 25. 11. - Otvorena nova zgrada Narodne i univerzitetske biblioteke Kosova.
• 27. 11. - Puštena u rad Reverzibilna hidroelektrana Bajina Bašta.
• 27. 11. - Yasuhiro Nakasone novi premijer Japana (do 1987).
• 30. 11. - Michael Jackson izdaje album Thriller, najprodavaniji u istoriji.
• 30. 11. - U New Delhiju prikazan film Gandhi.

• 1. 12. - Sud u San Franciscu zaustavio proces ekstradicije Andrije Artukovića u SFRJ, traži novo saslušanje od INS.
• 1. 2. - Amintore Fanfani po četvrti put premijer Italije (do 1983).

• 1. 12. - Felipe González premijer Španije (do 1996).
• 1. 12. - Kraj komunističke pobune u Tajlandu, predaja oružja na ceremoniji u Banbaku.
• 2. 12. - Pacijentu u SAD ugrađeno prvo veštačko srce, Jarvik 7 - umire posle 112 dana tegoba.
• 3. 12. - Caspar Weinberger, američki ministar odbrane, stigao u posetu Jugoslaviji (u Dubrovnik, zbog magle u Batajnici) - predao Reganovo pismo koje podvlači značaj nezavisnosti SFRJ i pomoć za njenu ekonomiju.
• 3. 12. - Oružani konflikt u Peruu: Sendero Luminoso osnovao "Narodnu gerilsku armiju", ranije tokom godine su uništavali državnu infrastrukturu.
• 6. 12. - Masakr u Dos Erresu, Gvatemala: vojska ubila preko 200 seljana.
• 7. 12. - U Teksasu prvi put upotrebljena smrtonosna injekcija za pogubljenje.
• 7 - 9. 12. - Decembarska ubistva u Surinamu: ubijena 15-torica kritičara vojne diktature Dési Boutersa.
• 9. 12. - Sastanak ministara finansija i zvaničnika centralnih banaka SAD, Japana, Francuske, Zapadne Nemačke i V.Britanije u Frankfurtu, razgovara se o pomoći Jugoslaviji.
• 10. 12. - U Montego Bayu, Jamajka, potpisana Konvencija Ujedinjenih naroda o pravu mora (na snazi od 1994).
• 11. 12. - Poslednji javni nastup ABBA-e.
• 12. 12. - Oko 30.000 žena okružilo bazu RAF Greenham Common na jugu Engleske.
• 13. 12. - Zemljotres u Severnom Jemenu, 2.800 mrtvih.
• 14. 12. - Delegati savezne skupštine iznenađeni povećanjem budžeta za vojsku od 22 milijarde dinara (oko 350 miliona dolara).

• 14 - 19. 12. - Svetsko juniorsko klizačko prvenstvo održano u novoizgrađenoj Zetri
• decembar? - U Albaniji objavljena knjiga Envera Hodže "Titoisti".
• 17. 12. - Prikazana komedija Tootsie.
• 19. 12. - Tragedija u Tacoi, Venecuela: prilikom pretakanja lož-ulja za elektranu došlo do eksplozije, 160 mrtvih.
• 21. 12. - Nikaragvanska revolucija: stupio na snagu Bolandov amandman, prvi od tri akta Kongresa SAD kojima se ograničava ili zabranjuje pomoć kontrašima u borbi protiv sandinističke vlade (biće izigran u Iran-Kontra aferi 1985).
• 23. 12. - Oružani konflikt u Peruu: region Ayacucho stavljen pod kontrolu vojske^[29].
• ca. 25. 12. - Poplave oko Save i njenih pritoka, kao i Krke kod Knina.
• 26. 12. - Time magazin proglašava kompjuter za "Čoveka godine".
• decembar - Dopisnica "Vjesnika" iz Beograda Ranka Čičak osuđena na dve i po godine nakon što je izveštavala o "svinjskoj mafiji" u Pećincima, što će izazvati talas protesta novinstva^[30][31].

• SFRJ: Godišnja inflacija oko 30%, devalvacija dinara, zaduženost oko 20 mlrd. dolara (od čega polovinu treba vratiti ove i sledeće godine^[32]), najesen uvedene mere štednje.
• Servisiranje glavnice i kamate duga SFRJ zahteva oko 5 milijardi dolara.
• Izveštaj State Departmenta o stanju ljudskih prava u SFRJ: "nastavlja se postepeni napredak prema otvorenom i pluralističkom društvu", otvoreniji mediji, više javne kritike^[33].
• U Ljubljani izgrađen Cankarjev dom.
• Romani: "Nož" Vuka Draškovića o pokoljima u II svetskom ratu; "Tren 2" Antonija Isakovića i "Noć do jutra" Branka Hoffmana o Golom otoku.
• NK Dinamo Zagreb osvaja četvrtu i poslednju titulu u SFRJ.
• Završena prvi tri agregata HE Čakovec [1] Arhivirano 2012-09-01 na Wayback Machine-u.
• Inicirana akcija "Imaš kuću, vrati stan" (proveriti).
• Početak Konflikta u Kazamansi - separatistički pokret u južnom kraku Senegala.
• Otkrivena bakterija Helicobacter pylori.

• Televizija: TV serije: "Kože" (TV Sarajevo), "Priče iz radionice (snim. 1981)", "Doktorka na selu", "Lukićijada", "Podvizi družine 'Pet petlića'", "Sijamci" (snim. 1981), "Pop Ćira i pop Spira", "Španac" (TV Beograd); "Smogovci 1", "Nevolje jednog Branimira" (TV Zagreb).

• Neki domaći filmovi: "Maratonci trče počasni krug", "Idemo dalje", "Tesna koža", "Direktan prenos", "Nedeljni ručak", "Savamala", "Miris dunja", "Smrt gospodina Goluže", "Variola vera", "Moj tata na određeno vreme", "Živeti kao sav normalan svet", "13. jul", "Kiklop", "Crveni bugi (Rdeči boogie)", "Servantes iz Malog Mista" (→ Kategorija:Filmovi 1982.).

• Neki domaći muzički/glazbeni albumi^[34]:
  • Pop/rock: Idoli: "Odbrana i poslednji dani"; Riblja čorba: "Buvlja pijaca" i "U ime naroda"; Azra: "Filigranski pločnici" i "Ravno do dna"; Električni orgazam: "Lišće prekriva Lisabon"; Divlje jagode: "Motori"; Aerodrom: "Obične ljubavne pjesme"; Pankrti: "Državni ljubimci"; (kompilacija): "Vrući dani i vrele noći"; Film: "Zona sumraka"; Bijelo dugme: "Singl ploče (1974-1975)" i "Singl ploče (1976-1980)"; Parni valjak: "Koncert - Live '82"; Atomsko sklonište: "Mentalna higijena"; Leb i sol: "Akustična trauma"; Zana: "Dodirni mi kolena", Oliver Mandić: "Zbog tebe bih tucao kamen"; Makadam: "Balerina"; Stijene: "Jedanaest i petnaest"; Stil: "Putovanje"; Đorđe Balašević: "Pub";
  • Zabavna: Tereza: "Prijatelji stari gdje ste"; Neda Ukraden: "To mora da je ljubav";
  • Folk: Miroslav Ilić: "Shvatio sam, ne mogu bez tebe"; Toma Zdravković: "Dva smo sveta različita"; Lepa Brena & Slatki Greh: "Čačak, Čačak"; Nada Topčagić: "Treba mi rame tvoje"; Nedžad Salković: "Ne klepeći nanulama"; Rade Jorović: "Selo moje lepše od Pariza"; Rokeri s Moravu: "Ja Tarzan a ti Džejn", Louis: "Ne kuni me, ne ruži me, majko"; Merima Njegomir: "Mezimica";
  • Debitantske albume su imali (ne mora biti početak karijere): Magazin, U škripcu, Boa, Divlji anđeli, Đorđe Balašević (solo), Poslednja igra leptira, Daniel Popović, Sinan Sakić, Mile Kitić, Sejo Pitić, Lepa Brena, Vesna Zmijanac, Šemsa Suljaković, Zorica Marković, Šeki Turković, Rade Jorović, Savo Radusinović, Boban Zdravković, Louis, Jašar Ahmedovski (→ Kategorija:Albumi 1982.)

• Neka vozila uvedena 1982:

• 
  Audi 100 C3 (Evropski auto godine '83)
• 
  Citroën BX
• 
  Ford Sierra Mk 1
• 
  Lancia Prisma
• 
  Mercedes-Benz W201
• 
  Nissan Micra, I gen.
• 
  Opel Corsa A
• 
  Opel Rekord E2
• 
  Volvo 760

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1982.

• 1. 1. - David Nalbandian, argentinski teniser
• 5. 1. - Janica Kostelić, hrvatska skijašica
• 6. 1. - Eddie Redmayne, glumac
• 9. 1. - Catherine, princeza od Walesa
• 13. 1. - Tomislav Tomašević, gradonačelnik Zagreba
• 14. 1. - Caleb Followill, pevač Kings of Leon
• 15. 1. - Emina Jahović, srpska pevačica
• 15. 1. - Filip Karađorđević, princ od Jugoslavije i Srbije
• 18. 1. - Ariadne Artiles, španski model
• 19. 1. - Jodie Sweetin, glumica
• 25. 1. - Noemi, talijanska pjevačica
• 26. 1. - Branko Radaković, multimedijalni umetnik
• 29. 1. - Amir Smajić, pjevač
• 31. 1. - Helena Paparizu, pevačica

• 6. 2. - Alice Eve, glumica
• 7. 2. - Ivana Hodak, pravnica, žrtva zločina († 2008)
• 10. 2. - Justin Gatlin, atletičar
• 11. 2. - Natalie Dormer, glumica
• 25. 2. - Lena Kovačević, džez-muzičarka
• 26. 2. - Na Li, teniserka
• 27. 2. - Maja Mandžuka, srpska glumica
• 28. 2. - Natalija Vodjanova, model, glumica, filantrop

• 3. 3. - Jessica Biel, glumica
• 9. 3. - Mirjana Lučić-Baroni, tenisačica
• 15. 3. - Wilson Kipsang Kiprotich, kenijski atletičar
• 25. 3. - Danica Patrick, vozačica auto-trka
• 26. 3. - Hristina Popović, glumica

• 2. 4. - David Ferrer, teniser
• 14. 4. - Fuad Backović Deen, bosanskohercegovački pjevač
• 15. 4. - Seth Rogen, glumac, komičar
• 22. 4. - Kaká, brazilski fudbaler
• 29. 4. - Marija Karan, glumica
• 30. 4. - Kirsten Dunst, glumica

• 1. 5. - Darijo Srna, hrvatski nogometaš
• 9. 5. - Ivan Kolić, avio-modelar, svetski šampion
• 17. 5. - Tony Parker, francuski košarkaš
• 17. 5. - Vjosa Osmani, predsednica Kosova
• 18. 5. - Ivan Stevanović, hrvatski rukometaš
• 20. 5. - Petr Čech, golman

• 1. 6. - Justine Henin, belgijska tenisačica
• 3. 6. - Jelena Isinbajeva, ruska atletičarka i časnica ruske vojske
• 5. 6. - Zvjezdan Misimović, fudbaler
• 21. 6. - William, princ od Walesa, nasljednik britanske krune
• 24. 6. - Nataša Janić, kajakašica
• 29. 6. - Admir Vladavić, bosanskohercegovački nogometaš

• 18. 7. - Priyanka Chopra, glumica, misica sveta
• 24. 7. - Elisabeth Moss, glumica
• 24. 7. - Anna Paquin, glumica
• 29. 7. - Allison Mack, njemačko-američka filmska glumica

• 5. 8. - Nada Macanković, glumica
• 9. 8. - Tyson Gay, atletičar
• 19. 8. - Stipe Miočić, mješoviti borac
• 29. 8. - Dado Polumenta, pevač
• 30. 8. - Andy Roddick, američki teniser

• 5. 9. - Roko Karanušić, tenisač
• 12. 9. - Vanja Udovičić, srpski vaterpolista, političar
• 22. 9. - Billie Piper, glumica, pevačica
• 22. 9. - Aleksandra Jerkov, srpska političarka
• 27. 9. - Lil Wayne, reper, kantautor

• 8. 10. - Miloš Pavlović (automobilista)
• 13. 10. - Ian Thorpe, plivač
• 20. 10. - Ana Mihajlovski - Grubin, TV voditeljka
• 28. 10. - Matt Smith, glumac

• 3. 11. - Boris Pašanski, srpski teniser
• 12. 11. - Anne Hathaway, glumica
• 14. 11. - Gradimir Crnogorac, bosanskohercegovački nogometaš
• 23. 11. - Asafa Powell, jamajčanski atletičar
• 30. 11. - Elisha Cuthbert, glumica

• 4. 12. - Nick Vujičić, motivacioni govornik
• 5. 12. - Marija Omaljev-Grbić, glumica
• 6. 12. - Alberto Contador, biciklista
• 8. 12. - Nicki Minaj, pevačica
• 17. 12. - Dynamo (mađioničar)
• 30. 12. - Kristin Kreuk, američka glumica

• Sofija Jović, glumica, režiserka

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1982.

• 1. 1. - Frano Kršinić, hrvatski kipar (* 1897.)
• 2. 1. - Nikola Šop, hrvatski pjesnik, prozaist i prevoditelj (* 1904.)
• 2. 1. - Ivana Lang, hrvatska skladateljica (* 1912.)
• 5. 1. - Dimitrije Konjović, predratni osnivač "Ikarusa" (* 1888)
• 13. 1. - Marcel Camus, filmski režiser (* 1912)
• 18. 1. - Emilijan Marinović, episkop slavonski (* 1902)
• 22. 1. - Eduardo Frei Montalva, bivši predsednik Čilea (* 1911)
• 23. 1. - Jovan Gligorijević, profesor BU, bivši rektor (* 1918)
• 25. 1. - Mihail Suslov, ideolog KPSS (* 1902)
• 30. 1. - Mihailo Konstantinović, pravnik, predratni ministar (* 1897)

• 8. 2. - Jovan Veselinov, visoki funkcioner NR/SR Srbije, narodni heroj (* 1906)
• 9. 2. - Marko Mesić, oficir KJ, NDH i NOVJ (* 1901)
• 11. 2. - Redžo Mulić, kompozitor (* 1923)
• 17. 2. - Thelonious Monk, džez pijanista (* 1917)
• 17. 2. - Lee Strasberg, glumac, pedagog (* 1901)
• 18. 2. - Djuna Barnes, američka književnica (* 1892.)
• 21. 2. - Geršom Šolem, istoričar, filozof (* 1897)

• 2. 3. - Philip K. Dick, pisac, filozof (* 1928)
• 3. 3. - Stanko Parmać, učitelj, kontraadmiral JRM, narodni heroj (* 1913)
• 3. 2. - Georges Perec, francuski književnik (* 1936)
• 5. 3. - John Belushi, glumac, komičar, muzičar (* 1949)
• 6. 3. - Ayn Rand, književnica, filozof (* 1905)
• 11. 3. - Salih Alić, bosanskohercegovački pjesnik (* 1906)
• 14. 3. - Ivan Dončević, književnik (* 1909)
• 18. 3. - Vasilij Čujkov, maršal i dvostruki heroj SSSR (* 1900)
• 19. 3. - Randy Rhoads, gitarista za Ozzyja Osbournea (* 1956)
• 29. 3. - Carl Orff, nemački kompozitor (* 1895)

• 3. 4. - Warren Oates, glumac (* 1928)
• 11. 4. - Aleksandar M. Leko, srpski hemičar (* 1890)
• 17. 4. - Mensur Dervišević, slikar (* 1928)
• 25. 4. - Celia Johnson, glumica (* 1908)
• 27. 4. - Viktor Hajon, učesnik NOB, vaterpolist, novinar, gospodarstvenik (* 1916)
• 28. 4. - Jovan Cekić, lekar, delegat (* 1918)
• 30. 4. - Lester Bangs, muzički novinar (* 1948)

• 3. 5. - Liza Marić Križanić, slikarka i inspiracija slikara (* 1905)
• 8. 5. - Gilles Villeneuve, vozač F1 (* 1950)
• 10. 5. - Stojan Matkalijev, savezni sekretar za energiju i industriju (* 1925)
• 17. 5. - Jovan Marinović, pravnik, crnogorski i jugoslovenski revolucionar (* 1908)
• 18. 5. - Vojin Đurašinović, učesnik NOB, narodni heroj (* 1919)
• 23. 5. - Jovan Beljanski, učesnik NOB, političar, narodni heroj (* 1901)
• 29. 5. - Romy Schneider, glumica (* 1938)

• 2. 6. - Danilo Milinčić, ubijeni Srbin na Kosovu (* 1960)
• 9. 6. - Mirza Nasir Ahmad, ahmadijski kalif (* 1909)
• 10. 6. - Rainer Werner Fassbinder, filmski režiser, scenarista, glumac (* 1945)
• 10. 6. - Gala Dalí, supruga i muza Salvadora Dalija (* 1894)
• 13. 6. - Riccardo Paletti, vozač F1 (* 1958)
• 17. 6. - Roberto Calvi, italijanski bankar (* 1920)
• 18. 6. - Curd Jürgens, glumac (* 1915)
• 20. 6. - Uglješa Kojadinović, glumac (* 1936)
• 26. 6. - Zlata Gjungjenac-Gavella, sopranistica i pedagoginja (* 1898)
• 29. 6. - Henry King, filmski režiser (* 1886)

• 4. 7. - Antonio Guzmán Fernández, predsednik Dominikanske Republike (* 1911)
• 11. 7. - Meša Selimović, bosanski književnik (* 1910)
• 19. 7. - David Frankfurter, jugoslavenski Židov, predratni borac protiv nacizma (* 1909)
• 27. 7. - Sofka Nikolić, pevačica narodne muzike (* 1907)
• 29. 7. - Vladimir Zvorikin, pionir TV tehnologije (* 1888)

• 2. 8. - Veljko Mićunović, bivši ambasador u SSSR (* 1916)
• 2. 8. - Čedomil Bachrach, ilustrator, crtač stripa (* 1924)
• 10. 8. - Anderson Bigode Herzer, brazilski pisac
• 12. 8. - Henry Fonda, američki glumac (* 1905.)
• 21. 8. - Mirko Rački, hrvatski slikar (* 1879)
• 21. 8. - Sobhuza II, kralj Svazilenda (* 1899)
• 23. 8. - Alberto Cavalcanti, brazilski filmski redatelj (* 1897.)
• 29. 8. - Ingrid Bergman, švedska filmska i kazališna glumica (* 1919.)

• 1. 9. - Władysław Gomułka, poljski političar (* 1905)
• 2. 9. - Seraphim Rose, američki pravoslavni jeromonah (* 1934)
• 14. 9. - Grace Kelly, američka glumica i monegaška princeza (* 1929.)
• 14. 9. - Bachir Gemayel, izabrani predsednik Libana (* 1947)
• sept. - Sava Mikić, pilot, istoričar vazduhoplovstva (* 1884)
• 19. 9. - Stjepan Škreblin, matematičar (* 1888)
• 21. 9. - Ivan Bagramjan, maršal i dvostruki heroj SSSR (* 1897)

• 3. 10. - Vivien Merchant, glumica (* 1929)
• 4. 10. - Leroy Grumman, industrijalac aviona (* 1895)
• 8. 10. - Philip Noel-Baker, britanski političar, diplomat, humanista i sportaš (* 1889.)
• 9. 10. - Anna Freud, psihoanalitičarka (* 1895)
• 10. 10. - Boško Petrović, srpski slikar (* 1922)
• 14. 10. - Tihomir Polanec, glumac (* 1935)
• 16. 10. - Jakov Gotovac, operni dirigent i skladatelj (* 1895.)
• 16. 10. - Mario del Monaco, talijanski tenor (* 1915.)
• 18. 10. - Pierre Mendès France, bivši premijer Francuske (* 1907)
• 24. 10. - Ante Roje, narodni heroj (* 1914)
• 25. 10. - Karl Bruckner, austrijski književnik (* 1906)
• 26. 10. - Nikša Allegretti, fiziolog, imunolog, akademik JAZU (* 1920)

• 1. 11. - King Vidor, filmski režiser, scenarista, producent (* 1894)
• 4. 11. - Dominique Dunne, glumica (* 1959)
• 5. 11. - Jacques Tati, filmski radnik, komičar (* 1907)
• 8. 11. - Paško Romac, narodni heroj (* 1913)
• 10. 11. - Leonid Brežnjev, generalni sekretar CK KPSS (* 1906)
• 12. 11. - Patrick Cowley, pionir elektro dens muzike (* 1950)
• 22. 11. - Radomir Stević Ras, srpski slikar (* 1931)

• 1. 12. - Kosta Sivčev, konstruktor aviona (* 1903)
• 2. 12. - Marty Feldman, glumac, komičar, pisac (* 1934)
• 18. 12. - Hans-Ulrich Rudel, nemački avijatičar-bombaš (* 1916)
• 20. 12. - Arthur Rubinstein, američki pijanist poljskog porijekla (* 1887.)
• 20. 12. - Milan Ristić, kompozitor, akademik SANU (* 1908)
• 22. 12. - Marko Peričin Kamenjar, general-pukovnik JNA, narodni heroj (* 1912)
• 23. 12. - Jack Webb, američki glumac i TV-producent (* 1920.)
• 24. 12. - Louis Aragon, francuski književnik (* 1897)

• Ivan Babić, časnik KJ i NDH (* 1904)
• Branko Janković, muzičar "Rokeri s Moravu"
• Vladimir Vasiljević, "Beogradski fantom" (* 1950)
• Boško Petrović (slikar) i tapiserista (* 1922)

• Fizika: Kenneth G. Wilson (teorija za kritične fenomene u vezi sa faznim prelazima)
• Kemija: Aaron Klug (razvoj kristalografske elektronske mikroskopije i strukturalno rasvetljavanje biološki značajnih kompleksa nukleinska kiselina - protein)
• Fiziologija i medicina: Sune K. Bergström, Bengt I. Samuelsson i John Robert Vane (otkrića u vezi prostaglandina i srodnih biološki aktivnih supstanci)
• Književnost: Gabriel García Márquez (romani i kratke priče u kojima je fantastično i realistično povezano u bogato komponovanom svetu mašte, odražavajući život i konflikte jednog kontinenta)
• Mir: Alva Myrdal (zalaganje za razoružanje i beznuklearne zone u Evropi) i Alfonso García Robles (rad na razoružanju i beznuklearnoj zoni u Latinskoj Americi)
• Ekonomija: George Stigler (začetne studije industrijskih struktura, funkcionisanja tržišta te uzroka i posledica javne regulacije)

• Collier's Year Book za 1982. (Microsoft Encarta 2004).

• The Political Situation in Kosovo Today Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Louis Zanga, Open Society Archives - Radio Free Europe
• Why Are So Many Serbs Leaving Kosovo? Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, L.Zanga, OSA-RFE
• Kosovo, One Year After the Riots Arhivirano 2016-03-09 na Wayback Machine-u, Zdenko Antić, OSA-RFE
• Albanian Ethnic Origin as Related to the Yugoslav Nationality Issue Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, L.Zanga, OSA-RFE
• The Present Status Of Former Kosovar Provincial Leaders Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, L.Zanga, OSA-RFE
• Yugoslav-Albanian "War Of Words" Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslavia's Foreign Debts^{[mrtav link]}, Zdenko Antić, OSA-RFE
• Bakaric Deplores Yugoslavia's Weaknesses After Tito^{[mrtav link]}, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslavia's New Federal Government Formed Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Slobodan Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav Army's New Leaders Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslavia's Federal System put in Question Arhivirano 2016-03-10 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Vukmanovic-Tempo and the Situation in Yugoslavia Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav Veteran Communist Recalls Soviet Gulags Arhivirano 2011-08-25 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav Author Claims no Difference Between Hitler and Stalin Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Yugoslav Diplomat who Defied Soviet Leaders Dies Arhivirano 2016-03-07 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Wars Between Communist Countries a Reality, Yugoslav Theorist Claims Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Relations Still Tense between Catholic Church and the State Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Zdenko Antić, OSA-RFE
• Vladimir Dedijer, A Whipping Boy for Tito? Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Dedijer-Bakaric Controversy over Tito's Biography Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Z.Antić, OSA-RFE
• Belgrade Weekly On "Internal Emigration" In Poland Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, S.Stanković, OSA-RFE
• Milovan Djilas Discusses Self-Managment and Socialism Arhivirano 2011-07-28 na Wayback Machine-u, Z.Antić, OSA-RFE