1812

Ovo je članak o godini 1812.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	18. vijek – 19. vijek – 20. vijek
Decenija:	1780-e  1790-e  1800-e  – 1810-e –  1820-e  1830-e  1840-e
Godine:	1809 1810 1811 – 1812 – 1813 1814 1815

1812. po kalendarima

Gregorijanski	1812. (MDCCCXII)
Ab urbe condita	2565.
Islamski	1226–1227.
Iranski	1190–1191.
Hebrejski	5572–5573.
Bizantski	7320–7321.
Koptski	1528–1529.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1867–1868.
• Shaka Samvat	1734–1735.
• Kali Yuga	4913–4914.
Kineski
• Kontinualno	4448–4449.
• 60 godina	Yang Voda Majmun (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11812.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1812 (MDCCCXII) bila je prijestupna godina koja počinje u srijedu po gregorijanskom kalendaru odn. prijestupna godina koja počinje u ponedjeljak po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

1812: 1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 Rođenja • Smrti

• 1. 1. - Opći građanski zakonik stupa na snagu u njemačkim nasljednim zemljama Austrijskog Carstva.
• 1. 1. - U Ilirskim pokrajinama je uveden Napoleonov zakonik.
• 2. 1. - Meksički rat za nezavisnost: rojalisti zauzeli Zitácuaro, sedište meksičke hunte.
• 9. 1. - Španski rat za nezavisnost: okončana opsada Valencie, maršal Suchet zauzeo grad, Španci su imali preko 20.000 mrtvih i zarobljenih. Suchet dobija titulu vojvode od Albufere.
• 19. 1. - Wellington osvojio Ciudad Rodrigo nakon opsade.
• 20. 1. - Francuska okupacija Švedske Pomeranije
• 26. 1. (14. 1. po j.k.) - U Zemunu prvi put proslavljen Savindan.
• 26. 1. - Katalonija je poslednje proširenje Francuske imperije: novi departmani su Sègre, Ter, Bouches-de-l'Èbre i Montserrat, (dogodine su spojeni u dva, Sègre-Ter i Bouches-de-l'Èbre-Montserrat).
• siječanj - Završen Dvorac Pejačević u Našicama.
• poč. godine - Pobuna protiv francuske vlasti u Paštrovićima, podstaknuta iz Crne Gore (Napoleon je ranije razmišljao o ekspediciji protiv Crne Gore).^[1]

• zima - Na Iberijskom poluostrvu je glad, nema dovoljno zrna za setvu, francuski generali ga traže iz Francuske.^[2]

• 7. 2. - Poslednji od četiri krupnija zemljotresa u New Madridu ove zime - New Madrid je razoren.
• 12. 2. - Napoleonovim dekretom u maloprodaji uvedene Mesures usuelles ("običajne mere"), kompromis između tradicionalnih mera i metričkog sistema (do 1840).
• 12. 2. - Elbridge Gerry je potpisao izborni zakon u Masačusetsu kojim su stvoreni okruzi čudnog oblika - karikatura u bostonskim novinama u martu uvodi pojam džerimandering (Gerrymander: Gerry + salamander).
• februar - U Parizu otkriveno da je bivši ruski vojni ataše Aleksandar Černišov ^[3]preko veze u generalštabu nabavljao francuski vojni raspored.

• 22. 2. - Jadranska kampanja: manja Bitka kod Pirana (ili Grada) je pomorska pobeda Britanaca.
• 27. 2. - U Rosariju prvi put podignuta zastava Argentine (ozvaničena 1816, sunce dodato 1818).
• 27. 2. - Lord Byron drži prvi govor u Domu lordova: podržava ludite, tj. protivi se smrtnoj kazni za razbijače strojeva u Nottinghamshiru.
• 28. 2. - Poplava u rudniku zarobila 127 rudara kod Liježa, tada u departmanu Ourthe - spasilo ih se 70 uz pomoć rudara Huberta Goffina i njegovog 12-godišnjeg sina.

• 4. 3. - Robert Stewart, vikont Castlereagh je ministar inostranih poslova UK (do 1822).
• 5. 3. - Pariski ugovor: franko-pruski savez protiv Rusije.
• 11. 3. - Jevreji dobili državljanstvo u Pruskoj. (→ de).
• 14. 3. - Savez Francuske i Austrije. (da bi to sprečila, Rusija je Austriji nudila Vlašku i Moldaviju!^[4])
• mart - Objavljena prva dva pevanja Bajronove narativne poeme Childe Harold's Pilgrimage - slava preko noći.
• mart - Pobuna robova na Kubi, pogođeno je nekoliko plantaža šećera. Lider José Antonio Aponte je pogubljen u aprilu.
• mart - Rusko-američka kompanija osnovala Fort Ross u Kaliforniji (prodato 1841).
• 16. 3. - Španski rat za nezavisnost: počinje Treća Opsada Badajoza: Wellingtonova anglo-portugalska vojska je opsela Francuze.
• 19. 3. - Kadiski kortes doneo prvi Španjolski ustav, jedan od najliberalnijih svog doba - kralj ga je ukinuo nakon povratka u zemlju 1814, ostaje ideal.
• 20. 3. - Zakonom u UK, uništavanje mašina postaje kažnjivo smrću (opozvano 1814).
• 26. 3. (Veliki četvrtak) - Karakaski zemljotres razorio Karakas i druge gradove, s procenjenih 15 - 20 hiljada žrtava. U toku je Venezuelanski rat za nezavisnost i rojalisti ovo predstavljaju kao božiju kaznu.
• 29. 3. - Smenjen ruski reformistički državni sekretar Mihail Speranski, prognan je iz prestonice, gde će se vratiti tek 1821. Naslediće ga Aleksandar Šiškov (do 1814).

• 5. 4. - Peterburški ugovor: tajni sporazum Rusije i Švedske protiv Napoleona.
• 6. 4. - Anglo-portugalci zauzeli Badajoz na juriš i uz velike gubitke. Vojnici kreću u represalije u kojoj nisu sigurni ni oficiri koji ih pokušavaju obuzdati. Pošto je osigurao portugalsku granicu, Wellington može krenuti dublje u Španiju.
• 7. 4. - Admiral Pavel Čičagov je postavljen za komandanta ruske Dunavske armije, umesto Kutuzova. Postojao je tzv. plan Čičagova da se dignu svi srpski krajevi od Srbije do Crne Gore i Hercegovine, uz pomoć ruske vojske iz Vlaške i flote sa Jadrana.^[5][6]. Ali mir je zaključen pre nego što je Čičagov stigao u Vlašku.
• 8. 4. - Helsinki je glavni grad Velikog Vojvodstva Finska umesto Turkua.
• 15. 4. - Ruski poslanik preneo Napoleonu carev zahtev da francuska vojska napusti Prusku.
• april - Friedrich Koenig je u Londonu pustio u probni rad svoju štamparsku presu na parni pogon.
• 25. 4. - Francisco de Miranda dobija, teškoj situaciji, diktatorska ovlašćenja kao Vrhovni poglavar Venecuele.
• 30. 4. - Teritorija Orleans postaje Louisiana, 18. država SAD. Teritorija Lousiana je zato 4. juna preimenovana u Teritorija Missouri (postoji do 1821).

• proleće - Neredi gladnih u Normandiji se moraju suzbijati vojskom. Napoleon štampa lažne rublje za predstojeću kampanju.^[3]

• 2. 5. - Opsada Cuautle: meksički pobunjenici na čelu sa José María Morelosom se probijaju nakon 72 dana opsade, zatim kreću u pohod sa mnogim uspesima.
• 11. 5. - Britanski premijer Spencer Perceval ubijen u zgradi Parlamenta - usamljeni ubica je bio ljut na vladu.
• 16 - 27. 5. - Napoleon u Drezdenu, na čelu vojske. Susreće se sa austrijskim carem. Ministar vanjskih poslova Klemens von Metternich ipak želi jedan srednji put - ne previše blizu Francuskoj, a ne želi ni da se Rusija i Pruska osile.
• 28. 5. - Rusko-turski rat se okončava Bukureštanskim mirom. Rusija dobija samo istočni deo Moldavije, tj. Besarabiju. Osmom tačkom predviđena amnestija za srpske ustanike i pregovori o autonomiji. Turci bi se vratili u gradove a Srbi da predaju teško naoružanje. Mihail Kutuzov u julu dobija titulu knjaza.

• 8. 6. - Novi britanski premijer je Robert Jenkinson, 2. earl od Liverpoola (do 1827).
• 16. 6. - Osnovana Gradska banka New Yorka - današnja Citibank.
• 18. 6. - SAD objavljuju rat Velikoj Britaniji - Rat iz 1812. Federalisti mu se protive.
• 20. 6. - Papa Pio VII. stiže u dvorac Fontainebleau, gdje je prebačen iz Savone po Napoleonovom naređenju - usput je bio teško bolestan, na Mont Cenisu je dobio pomazanje.
• 24. 6. - Napoleonova invazija na Rusiju (Ruska kampanja tj. Otadžbinski rat 1812.) počinje prelaskom glavnine od 685.000 Napoleonovih vojnika preko reke Njemen.
• 28. 6. - Napoleon u Vilniusu.
• 28. 6. - U Varšavi je proglašena Generalna konfederacija Poljskog Kraljevstva, maršal je Adam Kazimierz Czartoryski.
• 29. 6. - Karađorđe se obraća admiralu Čičagovu: sklopljeni mir je "opasan" za Srbe, predlaže da se pošalje pomoć u oružju i da grof Orurk ostane u Srbiji.
• 30. 6. - Bitke kod La Victorije: Venecuelanci su odbili španske napade 20. i 29., ali pobuna zatvorenika u tvrđavi San Felipe, kao i robova u okolini Karakasa znače da je otpor nemoguć.

• 1. 7. - Napoleonovim dekretom osnovana Privremena komisija Velikog vojvodstva Litvanije.
• 8. 7. - Francuzi maršala Davouta u Minsku.
• 9 - 10. 7. - Bitka kod Mira: kozaci Matveja Platova porazili poljske ulane i šasere.
• 12. 7. - Amerikanci pod Williamom Hullom ušli u Kanadu, prešavši reku Detroit kod Windsora - ali vraćaju se 7. avgusta.
• 17. 7. - Opsada Fort Mackinaca: laka britansko-indijanska pobeda u Mičigenu nad Amerikancima koji tu još nisu čuli da je počeo rat.
• 18. 7. - Mir iz Örebra: Velika Britanija sklopila mir sa Švedskom i sa Rusijom (→ Anglo-švedski rat, Anglo-ruski rat).
• 19. 7. - Burbonska Sicilija dobila ustav - kralj ga uglavnom ignoriše.
• 22. 7. - Bitka kod Salamanke, ili kod Arapilesa, u zapadnoj Španiji: Wellington porazio Marmonta.
• 23. 7. - Bitka kod Saltanovke (Mogiljeva): Davout odbio napad Bagrationa i Rajevskog.
• 25. 7. - De Miranda potpisao primirje, tj. kapitulaciju, sa rojalistima u San Mateu, zbog čega ga je Bolivar uhapsio (i izručio Špancima). Kraj Prve Venezuelanske Republike.
• 25 - 26. 7. - Bitka kod Ostrovnog (Vitebska): taktička Muratova pobeda. Napoleon je sačekao da pristigne još ljudi pre nego što napadne rusku Prvu armiju, pa mu je ova uspela izmaći.
• 28. 7. - 1. 8. - Bitka kod Kljastica, ili kod Jakubova - niz okršaja između Oudinota i Wittgensteina - bez jasnog pobednika, ali smatra se da je zaustavljena ofanziva prema Sankt Peterburgu.
• 28. 7. - Napoleon u Vitebsku.
• 28. 7. - Vrhunac nereda u Baltimoru: rulja demokrato-republikanaca je izvukla federaliste iz zatvora, ubila gen. Jamesa Lingana i teško povredila Henryja Leeja (oca Roberta E. Leeja) i urednika A. C. Hansona - nemiri su ranije bivali usmereni samo na imovinu.

• 1. 8. - Španski kapetan Domingo de Monteverde ušao u Karakas.
• 14. 8. - Anglo-portugalske snage ušle u Madrid. Kralj Joseph je 11-tog otišao u Valenciju. U Madridu se ovog meseca okončava glad koja je za godinu dana odnela 20.000 žrtava.
• 15. 8. - Bitka kod Fort Dearborna: Indijanci razbili manju američku jedinicu koja je napustila utvrđenje, dan. Čikago. Motiv za kasnije uklanjanje Indijanaca iz okoline ovog naselja.
• 16. 8. - Opsada Detroita: Hull predaje Fort Detroit plašeći se Indijanaca, britansko-indijanske snage zarobile skoro 2.500 Amerikanaca.
• 16 - 18. 8. - Bitka kod Smolenska je prva veća bitka Napoleonovog pohoda i njegov uspeh. Ruska armija je izmakla a grad Smolensk je uglavnom spaljen.
• 17 - 18. 8. - Prva Bitka kod Polocka, novi okršaj Oudinota i Wittgensteina.
• 19. 8. - Američka fregata USS Constitution pobeđuje britansku HMS Guerriere i dobija nadimak Old Ironsides.
• 19. 8. - Bitka na Valutinoj gori: Michel Ney zauzeo rusku poziciju ali vojska je ponovo izmakla.
• 22. 8. - Johann Ludwig Burckhardt video Petru.
• 24. 8. - Francuzi prekidaju dvoipogodišnju opsadu Kadiza i povlače se iz Andaluzije, prema Valenciji.
• 27. 8. (15. 8. po j.k.) - Skupština u Vraćevšnici, pozvani svi vojni, civilni i crkveni zvaničnici. Odlučeno je da se poštuje reč ruskog cara i da se pošalje deputacija koja će se sporazumeti o detaljima ponovne turske uprave u Srbiji - ali biće svuda odbijeni.^[7]
• 29. 8. - Mihail Kutuzov, novopostavljeni vrhovni komandant, pridružuje se vojsci. Francuzi su u Vjazmi.

• 1. 9. - Regrutacija 137.000 ljudi u Francuskoj, iz klase 1813.
• 5. 9. - Huršid-paša je imenovan za velikog vezira (do 1815).
• 7. 9. - Bitka kod Borodina: najkrvaviji dan Napoleonskih ratova, sa 70.000 mrtvih i ranjenih. Napoleon odnosi taktičku pobedu, ali ruska armija nije odlučujuće poražena. Kutuzov unapređen u feldmaršala.
• 13. 9. - Vojni savet u Filiju: Kutuzov odlučuje da se Moskva prepusti neprijatelju, kako bi se očuvala vojska.

• 14. 9. - Francuzi ulaze u Moskvu. Požar počinje iste večeri.
• 18. 9. - Požar u Moskvi se smirio nakon uništenja većeg dela grada - više od dve trećine kuća i 122 od 329 crkava. Napoleon se vratio u Kremlj - uzaludno očekuje molbu za mir od Aleksandra I.
• 19. 9. - Wellington započeo Opsadu Burgosa na severu Španije.
• 24 - 25. 9. - Argentinski rat za nezavisnost, Bitka kod Tucumána: pobeda nad rojalistima na severu Argentine.

• 13. 10. - Bitka na Queenston Heightsu: odbijen američki pokušaj invazije Kanade na reci Nijagari, poginuo britanski gen. Isaac Brock.
• 18. 10. - Bitka kod Tarutina ili Vinkova: ruski gen. Bennigsen pobedio maršala Murata blizu Kaluge.
• 18 - 20. 10. - Druga bitka kod Polocka, francuski poraz u Belorusiji.
• 19. 10. - Francuzi napustili Moskvu.
• 21. 10. - Wellington prekida opsadu Burgosa i povlači se na zapad zbog francuske kontraofanzive.
• 23. 10. - Gen. Claude François de Malet pokušao republikanski puč u Parizu - suzbijena istog dana, lideri streljani krajem meseca.
• 24. 10. - Bitka kod Malojaroslaveca: francuska taktička pobeda, ali Napoleonu je jasno da ne može ostvariti odlučujući uspeh - počinje povlačenje na zapad i to istom, opustošenom, putanjom.
• 25. 10. - Huršid-paša posekao u Šumli Dimitriosa Mourouzisa i jednog turskog diplomatu, učesnike u bukureštanskim pregovorima sa Rusijom. Istog dana iz Carigrada se vraćaju srpski poslanici - vezir im kaže da idu u Niš, i da samo treba položiti oružje.^[8]

• 1. 11. - Rusko-persijski rat: Bitka kod Aslanduza, gen. Pjotr Kotljarevski je porazio persijskog prestolonaslednika Abas Mirzu na severozapadu Irana.
• 2. 11. - Kralj Joseph se vratio u Madrid (do marta).
• 3. 11. - Bitka kod Vjazme: Mihail Miloradovič naneo udarac pozadini Velike armije.
• 10. 11. - Završeni izbori u Ujedinjenom Kraljevstvu, sigurna većina torijevskog premijera Liverpoola.
• 15. 11. - U Sent Andreji osnovana prva Srpska učiteljska škola - Preparandija (od 1816. u Somboru).
• 15 - 18. 11. - Bitka kod Krasnog: Kutuzov nanosi velike gubitke Napoleonovoj vojsci blizu Smolenska.
• 25. 11. - Meksički rat za nezavisnost: pobunjenici zauzimaju Oaxacu.

• 26 - 29. 11. - Bitka na Berezini: Napoleon uspeva preći reku sa oko 27.000 vojnika - u kampanji je izgubio pola miliona ljudi.

• decembar, poč. (kraj zulkade 1227) - Osmansko-saudijski rat: egipatske snage zauzimaju u ime osmanskog sultana Medinu, koja je bila pod vahabitskom vlašću; u ovome je pomagao šarif Meke Ghalib ibn Musa'id.^[9]
• 2. 12. - Završeni predsednički izbori u SAD, James Madison je reizabran.
• 2. 12. - Ujedinjene Provincije Nove Granade u današnjoj Kolumbiji: počinje građanski rat između centralista i federalista.
• 5. 12. - Napoleon napustio armiju, ubrzano se vraća u Pariz, gde stiže 18-og.

• 9. 12. - Samo 35.000 pripadnika francuske vojske stiže u Vilnius, a Rusi sutradan (u gradu je 2001. otkrivena masovna grobnica 2.000 vojnika Napoleonovih vojnika raznih nacionalnosti)^[10]
• 14. 12. - Velika armija sasvim napustila rusku teritoriju.
• decembar - Nemiri u Penzenskoj guberniji: seljaci tvrde da su želeli ubiti oficire, boriti se protiv Francuza, moliti cara za oproštaj i "volju" tj. slobodu.^[11]
• 18. 12. - Napoleon je stigao u Pariz, dan nakon što je objavljen 29. bilten Velike armije, prva vest o propasti pohoda.
• 18. 12. (6. 12. po j.k.) - Car Aleksandar odobrio Golicinovu inicijativu za osnivanje Ruskog biblijskog društva.
• 20. 12. - Prvo izdanje bajki braće Grimm, sa 86 priča.
• 22. 12. - Ruski car Aleksandar u Vilniusu.
• 30. 12. - Tauroggensko primirje: pruski gen. Yorck sklopio separatno primirje sa Rusijom.
• 31. 12. - Bitka kod Cerrita: rojalisti pokušali proboj iz opkoljenog Montevidea.

• c. - Bitka kod Shele na obali dan. Kenije vodi prevlasti omanskih vladara u regionu.
• Drugo izdanje Brockhaus Enzyklopädie (do 1819).
• U Koreji ugušen Hong Gyeong-naeov ustanak: grad Chongju je opkoljen i zauzet, deo ustanika se digao u vazduh barutom da ne bi bili uhvaćeni. U zemlji je ozbiljna glad 1812-13.
• Middletonska željeznica u Leedsu je prva zupčasta željeznica, koristi prvu komercijalnu lokomotivu, Salamanca, prvu sa dva cilindra.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1812.

• 4. 1. - Dragojla Jarnević, književnica († 1875
• 28. 1. - Ilija Garašanin, srpski državnik i tvorac programa Načertanije († 1874.
• 7. 2. - Charles Dickens, engleski književnik († 1870.)
• 15. 2. - Charles Lewis Tiffany, draguljar († 1902)
• 16. 3. - Juraj Dobrila, istarski biskup i hrvatski prosvjetitelj († 1882.)
• 6. 4. - Aleksandar Hercen, ruski književnik i političar († 1870.)
• 30. 4. - Kaspar Hauser, misteriozna osoba († 1833.)
• 26. 4. - Alfred Krupp, industrijalac, pronalazač († 1887.)
• 16. 6. - Vjekoslav Babukić, hrvatski jezikoslovac († 1875.)
• 18. 6. - Ivan Gončarov, ruski književnik († 1891.)
• 1. 7. - Abas I, egipatski vladar († 1854.)
• 5. 12. - Amvrosije Optinski, ruski svetitelj († 1891.)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1812.

• 20. 4. - George Clinton potpredsednik SAD (* 1739)
• prol. - Lazar Vojnović, profesor Velike škole (* 1783)
• 11. 5. - Spencer Perceval, premijer UK (* 1762)
• 1. 8. - Jakov Kuljnjev, ruski general (* 1763)
• 7. 9. - Auguste-Jean-Gabriel de Caulaincourt, francuski general (* 1777)
• 19. 9. - Mayer Amschel Rothschild, osnivač bankarske imperije (* 1744)
• 21. 9. - Emanuel Schikaneder, libretista, glumac (* 1751)
• 24. 9. - Petar Bagration, ruski general i gruzijski princ (* 1765.)
• 24. 9. - Juana Galán, španska heroina (* 1787)
• 20. 12. - Sacagawea, indijanska voditeljica (* 1788)
• Arslan Mehmed-paša, bilajski beg (* 1745)

Literatura

• Istorija srpskog naroda, Peta knjiga, prvi tom, Od Prvog ustanka do Berlinskog kongresa, SKZ Beograd 1981 (V-1)