Оруро
Оруро
Вилла де Сан Фелипе де Аустриа | |
---|---|
Панорама града | |
Координате: 17°58′С 67°07′W / 17.967°С 67.117°W | |
Држава | Боливија |
Департман | Оруро |
Провинција | Церцадо |
Основан | 1606.[1] |
Власт | |
- Алцалде | Адхемар Wилцарани Моралес |
Површина | |
- Укупна | 291 км² |
Висина | 3,710 м[1] |
Становништво (2012.) | |
- Град | 264,683[1] |
Временска зона | УТЦ-4 (УТЦ) |
Позивни број | 03[1] |
Карта | |
Оруро је град и опћина од 264,683 становника[1] на западу Боливије у Департману Оруро у ком је административни центар.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Оруро се простире у Алтиплану на надморској висини од 3,710 метара, удаљен 48 км сјеверно од Језера Поопó[2] и 226 км од главног града Ла Паза.
Као важан рударски центар, својевремено је био значај фактор у економском и политичком животу земље. Како је данас рударство на издисају, постао је славнији по традиционалном карневалу који је 2008. уврштен на УНЕСЦО-ву Листу мјеста нематеријална свјетске баштине у Америци, па се сматра фолклорном пријестолницом Боливије.[3]
Хисторија
[уреди | уреди извор]Оруро је настао Шпањолска експедиција коју је водио Францисцо Медрано у крај насељен домородачким Урима -1605., открила је важно налазиште сребра на брду Сан Цристóбал. То је привукло бројне шпањолске колонисте и тако је настало село Сан Мигуел, које је већ 1. новембра 1606. добило статус града и ново име Реал Вилла де Дон Фелипе де Аустриа (Краљевски град св. Филипа Аустријског) у част владајућег монарха Фелипеа III.[3]
Становништво града брзо је расло већ до средине вијека изграђене су бројне цркве, самостани (Сан Францисцо, Санто Доминго, Сан Агустíн, Ла Мерцед, Ла Цомпаñíа) и болница, а у околици града никло је двадесетак љеваоница за прераду ископаних руда. До 1680. Реал Вилла нарасла је до неких 80,000 становника, и постала други по величини град у Вицекраљевству Перу.[3]
Кад су рудници сребра исцрпљени у 19. вијеку, откривене су енормне количине коситра, па је током већег дијела 20. вијека постао један од најпросперитетнијих градова Боливије, поред коситра искапао се волфрам и цинк.[2] Тад је постао центар боливијске жељезничке мреже изградњом пруга према градовима Уyунију и Тупизи, са краковима према Аргентини и Чилеу.[2]
Од 1892., кад је основан технички факултет је и универзитетски град..[2]
Привреда и транспорт
[уреди | уреди извор]Привреда се још увјек базира на искапању и преради коситра, у њему се налази највећа љеваоница у земљи.[2]
Добрим цестама повезан је са Цоцхабамбом и Ла Пазом као и градовима у Чилеу и Аргентини.[2] Поред тога има и Интернационални аеродром Јуан Мендоза (ИЦАО: СЛОР).[4]
Извори
[уреди | уреди извор]- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 „Оруро ин Церцадо (Оруро) (Оруро)” (енглески). Цитy популатион. Приступљено 20.09.2023.
- ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 „Оруро Боливиа” (енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 21.09.2023.
- ↑ 3,0 3,1 3,2 „Фундациóн де ла Циудад де Оруро” (шпањолски). Цомунидад Есцолар. Приступљено 21.09.2023.
- ↑ „Јуан Мендоза Аирпорт” (енглески). Скyбрарy. Приступљено 21.09.2023.