Пређи на садржај

Калифат

Извор: Wikipedija
Мапа ширења Халифата са легендом (енг.)

Калифат или хилафет (арап. خلافة), је исламски облик власти који представља политичко јединство и водство исламског свијета. Шеф државе (халифа) има титулу утемељену на идеји насљедника Мухаммедовог, политичког ауторитета, којег према суннијама бира народ или његови представници,[1] а према шијитима то је имам изабран од стране Посланикове породице (насљедна власт). Од времена Мухаммеда, до 1924. насљедни хилафет су држали емевијска, абасидска и на крају османлијска династија.

Хилафет је једини облик власти који има пуну подршку исламске науке и представља "централни политички концепт суннијског ислама консензусом муслиманске већине првих генерација".[2] Андреw Хаммонд каже да су средњовјековни хилафети "уживали глобалну научну и војну супериорност – од којих сада нема ниједне".[3]

Хисторија

[уреди | уреди извор]

Халифа – тј. шеф државе – често је носио називе попут "владар правовјерних"[а] или "владар вјерске заједнице".[б] Свака покрајина исламске државе је имала свог намјесника (султан, валија или емир). Израз "дарул-ислам"[ц] односио је се на сваки териториј под надзором халифе, укључујући територије насељене немуслиманима, а териториј који није под владавином халифе се називао "дарул-куфр" (букв. земља невјеровања) чак и ако су становници тог територија муслимани из разлога што они нису грађани под исламским законом. Прва пријестолница исламске државе била је у Медини. У неким периодима муслиманске хисторије било је ривала око хилафета у различитим дијеловима исламског свијета, и раздвојених шиитских и сунијских дијелова.

Прва четворица халифа који се зову "праведне халифе"[д] су били асхаби Мухаммеда: Ебу-Бекр, затим Омер ибнул-Хаттаб, затим Осман ибн Аффан и четврти Алија ибн Еби-Талиб. Муслимани сунити сматрају Ебу Бекра за првог легитимног халифу, а муслимани шити сматрају да је Алија први прави легитимни халифа, мада потврђују да је он прихватио своје претходнике јер је присегао Ебу-Бекру након кратког времена.

Након прве четворице халифа право на хилафет су полагале династије Емевија, Абасида, Османлија и у релативно кратким периодима друге ривалне династије у Шпанији, Сјеверној Африци и Египту.

Године 1923. Кемал Ататüрк је основао Републику Турску и званично укинуо хилафет 1924. године. Задњи турски халиф био је Абдул Меџид II из Османске династије, био је у служби од 18. новембра 1922. до 3. марта 1924.

Краљ Марока се и даље титулира "емирул-му'минином" за Мароканце, мада не полаже право на хи��афет.

Листа халифа

[уреди | уреди извор]

Благовођени

[уреди | уреди извор]
  1. Абū Бакр (632 - 634.)
  2. ʿУмар ибн ал-Кхаттāб (634.-644.)
  3. ʿУтхмāн ибн ʿАффāн (644.-656.)
  4. ʿАлī ибн Абī Ṭāлиб (656.-661.)
(привремени имамат, 661.)
  1. Ал-Хасан ибн Али (661.)

Омејиди из Дамаска

[уреди | уреди извор]
  1. Муʿāwиyа ибн Абī Суфyāн (661.-680.)
  2. Yазīд б. Муʿāwиyа (680.-683.)
  3. Муʿāwиyа б. Yазīд (683.-684.)
  4. Марwāн б. ал-Хакам (684.-685.)
  5. ʿАбд ал-Малик б. Марwāн (685.-705.)
  6. ал-Wалīд б. ʿАбд ал-Малик (705.-715.)
  7. Сулаyмāн б. ʿАбд ал-Малик (715.-717.)
  8. ʿУмар II б. ʿАбд ал-ʿАзīз (717.-720.)
  9. Yазīд II б. ʿАбд ал-Малик (720.-724.)
  10. Хисхāм б. ʿАбд ал-Малик (724.-743.)
  11. ал-Wалīд II б. Yазīд II (743.-744.)
  12. Yазīд III б. ал-Wалīд II б. ʿАбд ал-Малик (744.)
  13. Ибрāхīм б. ал-Wалīд II б. ʿАбд ал-Малик (744.)
  14. Марwāн II б. Мухаммад б. Марwāн (744.-750.)
Шпански огранак "Омејиди ал-Андалуса" тј. "Омејадски калифи Кордобе"

Абасиди из Багдада и Самаре

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Абасидски Калифат
  1. ал-Саффāḥ (750.-754.)
  2. ал-Манṣūр (754.-775.)
  3. ал-Махдī (775.-785.)
  4. ал-Хāдī (785.-786.)
  5. Хāрūн ал-Рашīд (786.-809.)
  6. ал-Амīн (809.-813.)
  7. ал-Маʾмūн (813.-833.)
  8. ал-Муʿтаṣим (833.-842.)
  9. ал-Wāсиq (842.-847.)
  10. ал-Мутаwаккил (847.-861.)
  11. ал-Мунтаṣир (861.-862.)
  12. ал-Мустаʿīн из Самаре (862.-866.)
  13. ал-Муʿтазз (866.-869.)
  14. ал-Мухтадī (869.-870.)
  15. ал-Муʿтамид (870.-892.)
  16. ал-Муʿтаḍид (892.-902.)
  17. ал-Муктафī (902.-908.)
  18. ал-Муqтадир (908.-932.)
  19. ал-Qāхир (932.-934.)
  20. ал-Рāдī (934.-940.)
  21. ал-Муттаqī (940.-944.)
  22. ал-Мустакфī (944.-946.)
  23. ал-Мутīʿ (946.-974.)
  24. ал-Тāʾī (974.-991.)
  25. ал-Qāдир (991.-1031.)
  26. ал-Qāʾим (1031.-1075.)
  27. ал-Муqтадī (1075.-1094.)
  28. ал-Мустазхир (1094.-1118.)
  29. ал-Мустаршид (1118.-1135.)
  30. ал-Рāшид (1135.-1136.)
  31. ал-Муqтафī (1136.-1160.)
  32. ал-Мустанџид (1160.-1170.)
  33. ал-Мустадīʾ (1170.-1180.)
  34. ал-Насир (1180.-1225.)
  35. ал-Зāхир (1225.-1226.)
  36. ал-Мустансир (1226.-1242.)
  37. ал-Мустаʿсим (1242.-1258.)

Абесиди из Каира

[уреди | уреди извор]
  1. ал-Мустанṣир (1261.)
  2. ал-Ḥāким I (1262.-1302.)
  3. ал-Мустакфī I (1302.-1340.)
  4. ал-Wāсиq I (1340.-1341.)
  5. ал-Ḥāким II (1341.-1352.)
  6. ал-Муʿтадид I (1352.-1362.)
  7. ал-Мутаwаккил I (1362.-1383.)
  8. ал-Wāсиq II (1383.-1386.)
  9. ал-Муʿтаṣим (1386.-1389.)
  10. ал-Мутаwаккил I (1389.-1406.) (друга владавина)
  11. ал-Мустаʿīн (1406.-1414.)
  12. ал-Муʿтадид II (1414.-1441.)
  13. ал-Мустакфī II (1441.-1451.)
  14. ал-Qāʾим (1451.-1455.)
  15. ал-Мустанџид (1455.-1479.)
  16. ал-Мутаwаккил II (1479.-1497.)
  17. ал-Мустамсик (1497.-1508, те 1516.-1517 као опуномоћеник свог оца)
  18. ал-Мутаwаккил III (1508.-1517.)
  1. Селим (1517.-1520.)
  2. Сулејман (1520.-1566.)
  3. Селим II (1566.-1574.)
  4. Мурат III (1574.-1595.)
  5. Мехмед III (1595.-1603.)
  6. Ахмет (1590.-1617.)
  7. Мустафа (1617.-1618.)
  8. Осман II (1618.-1622.)
  9. Мустафа (враћен на власт; 1622.-1623.)
  10. Мурат IV (1623.-1640.)
  11. Ибрахим (1640.-1648.)
  12. Мехмед IV (1648.-1687.)
  13. Сулејман II (1687.-1691.)
  14. Ахмет II (1691.-1695.)
  15. Мустафа II (1695.-1703.)
  16. Ахмет III (1703.-1730.)
  17. Махмуд (1730.-1754.)
  18. Осман III (1754.-1757.)
  19. Мустафа III (1757.-1774.)
  20. Абдüлхамид (1774.-1789.)
  21. Селим III (1789.-1807.)
  22. Мустафа IV (1807.-1808.)
  23. Махмуд II (1808.-1839.)
  24. Абдüлмеџид (1839.-1861.)
  25. Абдüлазиз (1861.-1876.)
  26. Мурат V (1876.-1876.)
  27. Абдüл Хамид II (1842.-1909.)
  28. Мехмед V (1909.-1918.)
  29. Мехмед VI (1918.-1922.)
  30. Абдüл Меџид II (1922.-1924.)

Повезано

[уреди | уреди извор]
  1. арап. أمير المؤمنين, емирул-му'минīн тј. емир вјерника, или арап. إمام المؤمنين, имамул-му'мининīн тј. имам вјерника.
  2. арап. imamul-ummeh.
  3. арап. دار الإسلام, земља ислама.
  4. Халифе рашидуни, арап. el-hulefaur-rašidun.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. Енцyцлопедиа оф Ислам анд тхе Муслим Wорлд, (2004) в.1, п.116-123
  2. Јохн О. Волл: Профессор оф Исламиц хисторy ат Георгетоwн Университy http://www.nationalinterest.org/Article.aspx?id=13296 Архивирано 2008-02-13 на Wаyбацк Мацхине-у
  3. Миддле Еаст Онлине, (статемент ундер хеадинг пицтуре)[тко?]