Калифат или хилафет (арап. خلافة), је исламски облик власти који представља политичко јединство и водство исламског свијета. Шеф државе (халифа) има титулу утемељену на идеји насљедника Мухаммедовог, политичког ауторитета, којег према суннијама бира народ или његови представници,[1] а према шијитима то је имам изабран од стране Посланикове породице (насљедна власт). Од времена Мухаммеда, до 1924. насљедни хилафет су држали емевијска, абасидска и на крају османлијска династија.
Хилафет је једини облик власти који има пуну подршку исламске науке и представља "централни политички концепт суннијског ислама консензусом муслиманске већине првих генерација".[2] Андреw Хаммонд каже да су средњовјековни хилафети "уживали глобалну научну и војну супериорност – од којих сада нема ниједне".[3]
Халифа – тј. шеф државе – често је носио називе попут "владар правовјерних"[а] или "владар вјерске заједнице".[б] Свака покрајина исламске државе је имала свог намјесника (султан, валија или емир). Израз "дарул-ислам"[ц] односио је се на сваки териториј под надзором халифе, укључујући територије насељене немуслиманима, а териториј који није под владавином халифе се називао "дарул-куфр" (букв. земља невјеровања) чак и ако су становници тог територија муслимани из разлога што они нису грађани под исламским законом. Прва пријестолница исламске државе била је у Медини. У неким периодима муслиманске хисторије било је ривала око хилафета у различитим дијеловима исламског свијета, и раздвојених шиитских и сунијских дијелова.
Прва четворица халифа који се зову "праведне халифе"[д] су били асхаби Мухаммеда: Ебу-Бекр, затим Омер ибнул-Хаттаб, затим Осман ибн Аффан и четврти Алија ибн Еби-Талиб. Муслимани сунити сматрају Ебу Бекра за првог легитимног халифу, а муслимани шити сматрају да је Алија први прави легитимни халифа, мада потврђују да је он прихватио своје претходнике јер је присегао Ебу-Бекру након кратког времена.
Након прве четворице халифа право на хилафет су полагале династије Емевија, Абасида, Османлија и у релативно кратким периодима друге ривалне династије у Шпанији, Сјеверној Африци и Египту.
