Гастон Доумергуе
| Гастон Доумергуе | |
|---|---|
 | |
| Мандат 13. липња 1924. – 13. липња 1931. | |
| Претходник | Фрéдéриц Франçоис-Марсал (в.д.) |
| Насљедник | Паул Доумер |
| Мандат 9. просинца 1913. – 9. липња 1914. | |
| Предсједник | Раyмонд Поинцарé |
| Претходник | Лоуис Бартхоу |
| Насљедник | Алеxандре Рибот |
109. премијер Француске
| |
| Мандат 9. вељаче 1934. – 8. студеног 1934. | |
| Предсједник | Алберт Лебрун |
| Претходник | Éдоуард Даладиер |
| Насљедник | Пиерре-Éтиенне Фландин |
| Рођење | 1. коловоза 1863. Аигуес-Вивес, Француска
|
| Смрт | 18. липња 1937. Аигуес-Вивес, Француска
|
| Супружник | Јеанне Доумергуе |
| Занимање | адвокат, судац |
| Вјера | протестантизам |
Пиерре-Паул-Хенри-Гастон Доумергуе (Аигуес-Вивес, 1. коловоза 1863. – Аигуес-Вивес, 18. липња 1937.) је био француски политичар из периода Треће Републике који је у два наврата био премијер те, од 1924. до 1931. године, предсједник Француске. Доумергуе је био изразито популаран у своје доба, што је контраст према његову претходнику - контроверзном Алеxандреу Миллеранду - те се данас сматра једним од најпопуларнијих у хисторији Француске. Уз све то, био је и једини француски предсједник протестантске вјероисповјести те први који се вјенчао за вријеме мандата, када се 1. српња 1931. вјенчао са Јеанне Марие Лоуисе Гауссал.
Рођен је 1863. године у протестантској обитељи те је студирао право у Паризу. Након што је од 1885. до 1893. држао службеничка мјеста у Индокини и Африци, изабран је у Нîмесу за заступника блока радикала и социјалиста. У липњу 1902. именован је министром за колоније, што је била прва од укупно 11 министарских позиција које је држао током каријере. Године 1910., изабран је у Сенат. Дана 9. просинца 1913. именован је, по први пута, премијером. Иако се његов кабинет распао након само седам мјесеци, Доумергуе је поново именован министром за колоније у владама Ренéа Вивианија и Аристидеа Брианда. Доласком Рибота на чело владе у ожујку 1917., послан је у Русију како би Керенског наговорио да не склапа сепаратни мир с Њемачком и Аустро-Угарском. По повратку у Француску је изабран за предсједника Сената.
Након што је Алеxандре Миллеранд поднио оставку, Доумергуе је 13. липња 1924. године изабран за предсједника Републике. На изборима је побиједио Паула Паинлевéа и Зéпхyрина Цамéлината. Избор Доумергуеа, чија је идеологија с годинама постала конзервативнија, дошао је као изненађујућ ударац љевичарском блоку Цартел дес Гауцхес, који је имао парламентарну већину те је присилио Миллеранда на оставку. То је, ипак, довело до серије немира током његова седмогодишњег мандата. Измијењено је чак петнаест влада, а државом су харали социјални немири узроковани почетком Велике депресије. Мандат му је истекао 13. липња 1931., након чега се повукао у политичку мировину. Наслиједио га је Паул Доумер.
Ипак, због велике популарности, Доумергуе се 1934. враћа у политику. Након уличних демонстрација 6. вељаче 1934., Доумергуе је замијенио Éдоуарда Даладиера и поново постао премијер. Доумергуе је планирао формирати владу националног јединства (Унион Натионале) заједно с Андрéом Тардиеуом и Éдоуардом Херриотом, но то је пропало. Његова друга влада постепено је слабила, а коначни ударац догодио се 9. листопада 1934. када је у атентату у Марсеиллеу убијен његов министар вањских послова, Лоуис Бартхоу. Заједно с њим, убијен је и југославенски краљ Александар I Карађорђевић, који је био примарна мета. Након свих удараца, Доумергуе је 8. студеног 1934. поднио оставку.
Умро је 18. липња 1837. у свом дому у Аигуес-Вивесу од посљедица емболије.
