Дражан Јерковић

Дражан Јерковић

Лични подаци
Датум рођења	6. коловоза 1936.
Мјесто рођења	Шибеник, Хрватска (тада  Краљевина Југославија)
Датум смрти	9. просинца 2008.
Мјесто смрти	Загреб, Хрватска
Висина	1.86 м
Позиција	нападач
Професионални клубови*
Године Клуб Ута. (гол.) 1954 – 1965 Динамо Загреб 142 (96) 1965 – 1966 Ла Гантоисе 3 (1) Национална репрезентација** Године Репрезентација Ута. (гол.) 1956 СР Хрватска 1 (0) 1958 – 1966 СФР Југославија 21 (11)
Тренирани клубови
1971 – 1972	Динамо Загреб
1973 – 1974	Аустриа Клагенфурт
1974 – 1975	Виллацхер СВ
1975 – 1976	Динамо Винковци
1976 – 1982	НК Загреб
1978	СФР Југославија
1990 – 1992	Хрватска
* Наступи и голови у професионалним клубовима који се рачунају само за службене утакмице и тачни су до 27.6.2018.

Дражан Јерковић (Шибеник, 6. коловоза 1936. - Загреб, 9. просинца 2008.), хрватски ногометаш, репрезентативац, тренер, шпортски директор и изборник. Подријетлом је с отока Хвара, из Богомоља. Отац му је из Богомоља послом отишао у Шибеник и послије у Загреб.^[1]

Био је класичан нападач, «плави 9». Од најмлађих дана био је је члан загребачког Динама, с којим је освојио првенство државе (1958) и два пута Куп маршала Тита (1960. и 1965). Пред крају играчке каријере отишао је белгијском клубу ФЦ Гантоисе. Међутим, на тренингу се озлиједио па је прекинуо већ потписани уговор и вратио се у Загреб.

На 315 утакмица получио је чак 322 згодитака, у просјеку више од једног гола по утакмици, што га чини најучинковитијим стријелцем Динама свих времена.

За хрватску ногометну репрезентацију наступио је једно полувријеме. Било је то 12. рујна 1956., у Загребу против Индонезије (побједа 5:2), када га је у другом полувремену замијенио Иван Медле. У репрезентацији бивше Југославије као играч Динама одиграо је 21 утакмицу и постигао 11 погодака. На Еуропском првенству 1960. у Француској, с југословенским саставом припало му је сребрено одличје. У полуфиналу тог првенства постугао је два поготка, када је Југославија избацила Француску (5-4), а у финалу су изгубили од СССР-а 2-1 након продужетака. Путовао је и на Свјетско првенство у ногомету - Шведска 1958., али није наступио.

На Свјетском првенству 1962. у Чилеу, под југословенском заставом био је четврти, а с 4 згодитка дијелио је прво мјесто на љествици најбољих стријелаца с још петорицом играча (Чилеанцем Леонелом Сáнцхезом, Бразилцима Гарринцхом и Вавáом, Мађаром Флóриáном Албертом, те Валентином Ивановим из Совјетског Савеза).

Након играчке наставио је с тренерском каријером. Био је технички директор и тренер клубова НК Динамо Загреб, аустријских ИНЦО Клагенфурт и Виллацх, НК Динамо Винковци, те НК Загреб.

Спортски директор био је од 1983. до 1989. у винковачком Динаму, а од 1989. до 2000. у НК Загребу.

Био је изборник у бившој држави једанпут и то за Медитеранске игре 1971. у турском Измиру, када је освојено прво мјесто и златно одличје. Био је у стручном стожеру бивше државе за Свјетско првенство 1982. у Шпањолској.

Од 1. рујна 1990. до 24. липња 1992. први је изборник у слободној Републици Хрватској. Имао је прилику и част повести хрватске изабранике на еуропску и свјетску сцену под властитом заставом и химном, послије пуних 46 година (ако изузмемо утакмицу 1956. против Индонезије за вријеме ФНРЈ). Водио је хрватску репрезентацију против САД–а у Загребу (2-1), против Румуњске у Ријеци (2-0), те у Мурској Соботи у гостујућој побједи против Словеније од 1-0.

Дуго година је боловао од шећерне болести, због које му је 2. просинца, 2008. у КБЦ Загреб у Загребу ампутирана лијева нога. Након операције је рекао "Ионако ми лијева не треба, с њом никад нисам забијао". Умро је у болници 7 дана послије, 9. просинца, 2008.

• Профил на службеним страницама југославенске репрезентације