Пређи на садржај

Дражан Јерковић

Извор: Wikipedija
Дражан Јерковић
Лични подаци
Датум рођења6. коловоза 1936.
Мјесто рођењаХрватска Шибеник, Хрватска
(тада  Краљевина Југославија)
Датум смрти9. просинца 2008.
Мјесто смртиХрватска Загреб, Хрватска
Висина1.86 м
Позицијанападач
Професионални клубови*
Године Клуб Ута. (гол.)
1954 – 1965 Соц��јалистичка Федеративна Република Југославија Динамо Загреб 142 (96)
1965 – 1966 Белгија Ла Гантоисе 3 (1)
Национална репрезентација**
Године Репрезентација Ута. (гол.)
1956 СР Хрватска 1 (0)
1958 – 1966 Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија 21 (11)
Тренирани клубови
1971 – 1972 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Динамо Загреб
1973 – 1974 Аустрија Аустриа Клагенфурт
1974 – 1975 Аустрија Виллацхер СВ
1975 – 1976 Социјалистичка Федеративна Република Југославија Динамо Винковци
1976 – 1982 Социјалистичка Федеративна Република Југославија НК Загреб
1978 Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
1990 – 1992 Хрватска Хрватска
* Наступи и голови у професионалним клубовима који се рачунају само за службене утакмице и тачни су до 27.6.2018.

Дражан Јерковић (Шибеник, 6. коловоза 1936. - Загреб, 9. просинца 2008.), хрватски ногометаш, репрезентативац, тренер, шпортски директор и изборник. Подријетлом је с отока Хвара, из Богомоља. Отац му је из Богомоља послом отишао у Шибеник и послије у Загреб.[1]

Био је класичан нападач, «плави 9». Од најмлађих дана био је је члан загребачког Динама, с којим је освојио првенство државе (1958) и два пута Куп маршала Тита (1960. и 1965). Пред крају играчке каријере отишао је белгијском клубу ФЦ Гантоисе. Међутим, на тренингу се озлиједио па је прекинуо већ потписани уговор и вратио се у Загреб.

На 315 утакмица получио је чак 322 згодитака, у просјеку више од једног гола по утакмици, што га чини најучинковитијим стријелцем Динама свих времена.

Репрезентативац

[уреди | уреди извор]

За хрватску ногометну репрезентацију наступио је једно полувријеме. Било је то 12. рујна 1956., у Загребу против Индонезије (побједа 5:2), када га је у другом полувремену замијенио Иван Медле. У репрезентацији бивше Југославије као играч Динама одиграо је 21 утакмицу и постигао 11 погодака. На Еуропском првенству 1960. у Француској, с југословенским саставом припало му је сребрено одличје. У полуфиналу тог првенства постугао је два поготка, када је Југославија избацила Француску (5-4), а у финалу су изгубили од СССР-а 2-1 након продужетака. Путовао је и на Свјетско првенство у ногомету - Шведска 1958., али није наступио.

Најбољи стријелац СП

[уреди | уреди извор]

На Свјетском првенству 1962. у Чилеу, под југословенском заставом био је четврти, а с 4 згодитка дијелио је прво мјесто на љествици најбољих стријелаца с још петорицом играча (Чилеанцем Леонелом Сáнцхезом, Бразилцима Гарринцхом и Вавáом, Мађаром Флóриáном Албертом, те Валентином Ивановим из Совјетског Савеза).

Након играчке наставио је с тренерском каријером. Био је технички директор и тренер клубова НК Динамо Загреб, аустријских ИНЦО Клагенфурт и Виллацх, НК Динамо Винковци, те НК Загреб.

Спортски директор

[уреди | уреди извор]

Спортски директор био је од 1983. до 1989. у винковачком Динаму, а од 1989. до 2000. у НК Загребу.

Изборник

[уреди | уреди извор]

Југославија

[уреди | уреди извор]

Био је изборник у бившој држави једанпут и то за Медитеранске игре 1971. у турском Измиру, када је освојено прво мјесто и златно одличје. Био је у стручном стожеру бивше државе за Свјетско првенство 1982. у Шпањолској.

Хрватска

[уреди | уреди извор]

Од 1. рујна 1990. до 24. липња 1992. први је изборник у слободној Републици Хрватској. Имао је прилику и част повести хрватске изабранике на еуропску и свјетску сцену под властитом заставом и химном, послије пуних 46 година (ако изузмемо утакмицу 1956. против Индонезије за вријеме ФНРЈ). Водио је хрватску репрезентацију против САД–а у Загребу (2-1), против Румуњске у Ријеци (2-0), те у Мурској Соботи у гостујућој побједи против Словеније од 1-0.

Болест и смрт

[уреди | уреди извор]

Дуго година је боловао од шећерне болести, због које му је 2. просинца, 2008. у КБЦ Загреб у Загребу ампутирана лијева нога. Након операције је рекао "Ионако ми лијева не треба, с њом никад нисам забијао". Умро је у болници 7 дана послије, 9. просинца, 2008.

  1. Разговор са Шпиром Милевчићем. Разговор водио Славен Алфиревић. Наприд били, травањ 2014., стр. 63
    А Дражан Јерковић је с Хвара...
    Како с Хвара, а увијек је писало да се родио, мислим, баш у Шибенику?
    Отац му је из Богомоље, стари Јерковић и како је био фератјер, са службом је дошао у Шибеник, касније и у Загреб.

Вањске ве��е

[уреди | уреди извор]