Црвени терор (Русија)
Црвени терор (руски: красный террор) је израз који у ширем смислу означава страховладу, односно кампање масовног затварања и вансудских ликвидација које су бољшевичке власти Совјетске Русије за вријеме грађанског рата од 1918. до 1922. проводиле над тзв. "класним непријатељима", односно истакнутим припадницима руског племства, буржоазије, те свим особама које су подржавале или за које се претпостављало да би могли подржавати контрареволуцију (као што су бивши царски официри, државни службеници, свећеници, козаци, кулаци и др.). У ужем смислу се тај израз, прије свега у совјетској хисториографији односи на кампању коју је 2. септембра 1918. службено објавио предсједник Совјетске Русије Јаков Свердлов, а три дана касније одобрио Савјет народних комесара РСФСР као реакцију на неуспјели атентат Фани Каплан на Лењина и убиство шефа петроградске Чеке Мојсеја Урицкија у претходном мјесецу. Иако је та кампања службено окончана у октобру, у мањем или већем омјеру се наставила све до самог завршетка грађанског рата те формалне успоставе Совјетског Савеза 1922.
Повезано
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]- С. П. Мельгунов. Красный террор в России
- Красный террор в годы Гражданской войны: По материалам Особой следственной комиссии по расследованию злодеяний большевиков. Под ред. докторов исторических наук Ю. Г. Фельштинского и Г. И. Чернявского / Лондон, 1992.
- Н. И. Астров. Памяти погибших.
- Ю. Фельштинский «ВЧК/ГПУ Документы и материалы»
- Красный террор в годы гражданской войны. Документы и фотографии.
- Ю. И. Семёнов «Белое дело против красного дела» — работа, затрагивающая соотношение масштабов красного и белого террора
- Документы о красном терроре в Рязанской губернии
- Крестьянско-большевицкая война на Тамбовщине.
- Записка В. И. Ленина Ф. Э. Дзержинскому.
- Российские социалисты и анархисты после октября 1917 г.
- «Правда»: Ленин в расстреле царской семьи не виновен! Сенсационное интервью старшего следователя по особо важным делам ГСУ СК при Прокуратуре Российской Федерации В. Н. Соловьёва
- Юрий КОЖИН.Заложники в годы гражданской войны в России Архивирано 2011-02-17 на Wаyбацк Мацхине-у