28. 11.

28. новембра/студеног (28. 11.) је 332. дан године по грегоријанском календару (333. у пријеступној години). До краја године има још 33 дана.

• 1443. — Скендербегов устанак у Албанији.
• 1632. — Рођен француски композитор италијанског поријекла Жан Батист Лили Баптисте, творац класичне француске опере, с балетом, хоровима, аријама и сценским ефектима. С Молијером је створио нову драмско-музичку врсту - цомедие баллет. Био је главна личност музичког живота на двору Луја XIV и цијелог Париза. Приписује му се прва употреба палице за дириговање.
• 1757. — Рођен енглески сликар, бакрорезац и писац Вилијам Блејк, пјесник интуиције и маште. Књижевну славу стекао је збиркама пјесама "Пјесме искуства" и "Пјесме невиности", а као сликар познат је по 21 илустрацији за "Књигу о Јову" и илустрацијама Чосерових "Кантерберијских прича". Његова поезија постала је позната и цјењена тек крајем XIX вијека и знатно је утицала на бројне пјеснике, посебно надреалисте.
• 1820. — Рођен њемачки филозоф Фридрих Енгелс, један од оснивача научног социјализма и најближи сарадник Карла Маркса. Основне поставке материјалистичког поимања свијета изложио је у делу "Анти-Диринг", а у сарадњи с Марксом написао је "Њемачку идеологију" и "Манифест комунистичке партије".
• 1907. — Рођен Алберто Моравија, један од најистакнутијих и најплоднијих италијанских књижевника 20. вијека. Аутор "Цхоцаре", "Римљанке", "Римских прича", славу је стекао већ првим романом "Равнодушни људи" (1929).
• 1912. — Албанија прогласила неовисност од Османског Царства.
• 1919. — Ненси Естор је као прва жена изабрана у британски парламент.
• 1920. — У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца одржани су први избори за Уставотворну скупштину. Највише гласова добили су демократе освојивши 92 од 419 мандата и радикали са 91 мандатом, а изненађење су приредили комунисти са 50 посланичких мјеста. Жене, војници и официри, као и припадници националних мањина, нису имали право гласа.
• 1943. — Техеранска конференција
• 1943. — У Техерану је почела конференција предсједника САД-а Рузвелта, британског премијера Черчила и совјетског лидера Стаљина на којој је разматрано даље вођење рата с Њемачком и послијератно уређење Европе.
• 1945. — Умро амерички тенисер и политичар Двајт Дејвис, који је 1900. основао тениско такмичење нација "Дејвис куп". Био је и амерички министар рата од 1925. до 1929. и генерални гувернер САД на Филипинима од 1929. до 1932.
• 1971. — Припадници палестинске терористичке организације "Црни септембар" убили су јорданског премијера Васфи Тела у Каиру, гдје је допутовао ради учешћа на Арапској конференцији.
• 2006. — Умро Елиот Велис, један од најпознатијих ловаца на нацисте. Велис, који је преживио страхоте концентрационих логора у Пољској, постао познат крајем 70-их 20. вијека, пошто је пронашао и пријавио властима њемачког официра, који је убио његову мајку. Велис ће остати познат по упорности око расвјетљавања случаја летонског нацисте Болесава Мијаковскиса.
• 2010. — Умро комичар Лесли Нилсен звијезда филмског серијала "Голи пиштољ" и "Има ли пилота у авиону".

.

• 1632. — Јеан-Баптисте Луллy, италијанско-француски композитор.
• 1757. — Wиллиам Блаке, енглески књижевник, сликар и графичар († 1827.).
• 1820. — Фриедрицх Енгелс, био је њемачки социолог, филозоф и револуционар познат као блиски сурадник Карла Марxа и један од су-оснивача филзофског правца и идеологије зване марксизам († 1895.).
• 1852. — Никола Машић, хрватски сликар († 1902.).
• 1857. — Алфонс XII., шпањолски краљ († 1885.).
• 1865. — Јамес Брендан Цонноллy, амерички атлетичар, први олимпијски побједник Игара модерног доба († 1957.).
• 1881. — Стефан Зwеиг, аустријски књижевник († 1942.).
• 1884. — Милан Сацхс, био је чешко-хрватски оперни диригент и складатељ. Међународни је углед стекао интерпретацијама дјела Леоша Јаначека († 1968.).
• 1907. — Алберто Моравиа, талијански књижевник († 1990.)
• 1909. — Александар Ранковић, партизански командант, шеф ОЗНА-е и УДБ-е.
• 1915. — Константин Симонов, совјетски писац († 1979.).
• 1925. — Јóзсеф Бозсик, мађарски ногометаш и тренер († 1978.).
• 1937. — Драго Диклић, хрватски јазз-музичар, кантаутор забавне музике.
• 1950. — Борис Бизетић, српски музичар и текстописац. Прославио се као вођа групе "Рокери с Мораву", током 1980-их.
• 1961. — Алфонсо Цуарóн, амерички режисер мексичког порекла, сценариста и продуцент.
• 1967. — Анна Ницоле Смитх, америчка глумица и модел († 2007.)
• 1969. — Петр Коуба, бивши чешки ногометаш и ногометни тренер.
• 1970. — Братислав Живковић, српски ногометаш и тренер.
• 1976. — Гордан Кожуљ, хрватски пливач.
• 1977. — Фабио Гроссо, талијански ногометни репрезентативац и тренер.
• 1983. — Нелсон Валдез, парагвајски ногометаш.
• 1997. — Yулиyа Левцхенко, украјинска атлетичарка.

.

• 1572. — Агноло Бронзино, италијански сликар (* 1503.).
• 1680. — Гиан Лорензо Бернини, талијански кипар, градитељ и сликар (* 1598.).
• 1694. — Мацуо Башо, јапански пјесник (* 1644.).
• 1859. — Wасхингтон Ирвинг, амерички књижевник и дипломат (* 1783.).
• 1939. — Јамес Наисмитх, канадско-амерички изумитељ кошарке (* 1861.).
• 1949. — Емилиј Ласзоwски, хрватски повјесничар и архивист (* 1868.).
• 1954. — Енрицо Ферми, талијански физичар (* 1901.).
• 1978. — Фернандо Пеyротео, португалски ногометаш (* 1918.).
• 1988. — Драгутин Добричанин, српски глумац (* 1922.).
• 2010. — Лесли Нилсен, амерички глумац и комичар (* 1926.).
• 2011. — Анте Марковић, посљедњи премијер СФРЈ (* 1924.)
• 2013. — Митја Рибичич, југословенски и словеначки политичар, члан НОВЈ, комуниста и председник Председништва СФРЈ († 1919.).
• 2015. — Драго Томовић, црногорски атлетичар у скоку у даљ (* 1928.).

.

• за вријеме социјализма, славио се као „Дан Албаније”
• Свети мученици Гурије, Самон и Авив

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар