Пиерре Цурие
 Пиерре Цурие
| |
 | |
| Рођење | 15. свибња 1859. Париз, Француска
|
|---|---|
| Смрт | 19. травња 1906. Париз, Француска
|
| Народност | Француз |
| Поље | Кемија, физика |
| Институција | Свеучилиште у Паризу (Сорбонне) |
| Алма матер | Свеучилиште у Паризу (Сорбонне) |
| Познат по | Радиоактивност Полониј Радиј |
| Истакнуте награде | Нобелова награда за физику (1903.) |
| Године 1895. оженио се Маријом Скłодоwском. Њихова кћер Ирèне Јолиот-Цурие је такођер добитница Нобелове награде. | |
Пиерре Цурие (Париз, 15. свибња 1859. - Париз, 19. травња 1906.), француски кемичар и физичар.
Био је пионир на пољу физике и кемије, а позната су његова проучавања на подручју кристалографије, магнетизма, пиезоелектрицитета и радиоактивности.
Заједно са супругом Маријом Скłодоwском-Цурие и Антоинеом Хенријем Бецqуерелом добио је 1903. године Нобелову награду за физику.
Пиерре Цурие умро је трагичном смрћу у 47. години живота, у несрећи кочије у Паризу. Но, већ тада је био тешко болестан, највјеројатније од посљедица претјераног излагања радијацији.[1]
Посмртни остаци Пиерреа и његове супруге пренесени су 1995. у паришки Пантеон.
Референце
[уреди | уреди извор]Вањске везе
[уреди | уреди извор]
- Нобелова награда за физику 1903. (en)
- Библиографија Архивирано 2006-08-28 на Wаyбацк Мацхине-у (en)
