Хемијски елемент

Хемијски елемент је врста чисте хемијске супстанце која се не може подијелити на двије или више чисте супстанце обичним хемијским методама.^[1] Хемијски елементи се састоје од само једне врсте атома, који се разликују по свом атомском броју, тј. броју протона у атомском језгру.^[2] Елементи се дијеле на метале, металоиде и неметале. Најпознах елемената су угљик, душик, кисик, силициј, арсен, алуминиј, жељезо, бакар, злато, жива и олово.

Најлакши хемијски елементи, међу којима су водик, хелиј и мање количине литија, берилија и бора, настали су различитим космичким процесима током Великог праска и дјеловањем космичких зрака. Настанак тежих елемената, почев од угљика до најтежих елемената, десио се путем нуклеосинтезе у звијездама, а при настанку Сунчевог система и формирањем његовог планетарног система из планетарних маглина и супернова, које су избацивале ове елементе у свемир.^[3]^[4]

Велика распрострањеност кисика, силиција и жељеза за Земљи одаје њихово заједничко поријекло у таквим звијездама. Док је већина елемената углавном стабилно, постоји мали број природних нуклеарних трансформација из једног елемента у други, а које се такођер дешавају при распаду радиоактивних елемената као и у другим природним нуклеарним процесима.^[5]

Данас је познато 118 елемената, од чега се 91 хемијски елемент може наћи у природи, а остали су произведени у лабораторији. У хемији, сваки елемент им�� свој јединствени хемијски симбол. Он се састоји из једног или два слова, обично изведена из имена тог елемента. Напримјер симбол за угљик (карбон) је C, док је симбол за алуминиј Ал. Понекад су симболи изведени из латинских имена елемената или из неког његовог споја.^[6]

Дијељењем твари (у идеалном случају) дошли би до атома тог хемијског елемента.

Хисторија открића

Појам хемијског елемента настао је од 17. вијека, након што је све више постајало јасно, да појам елемента из алхемије није погодан за научно објашњење разноврсности особина супстанци и њихових реакција.^[7] Један значајан искорак учинио је Етиенне де Цлаве који је 1641. дао дефиницију елемената као најједноставнијих супстанци од чијих су мјешавина састављени спојеви и чији се спојеви могу поновно разложити на те супстанце. Роберт Боyле је 1661. објавио рад под насловом Тхе Сцептицал Цхyмист врло утјецајну критику махана и недостатака алхемије. Осим тога, даље је навео да се под појмом хемијског елемента требају подразумијевати примитивне супстанце, које нису настале из других супстанци или једни из других, већ чине основне састојке из којих се састоје мијешане супстанце.

Оба научника су се тако поставили насупрот тада владајућег учења алхемичара о четири елемента, по којем су све супстанце заправо настале различитим мијешањем ватре, воде, зрака и земље, те су тако учиниле појам елемента опћенито ближем експерименталном научном истраживању. Међутим и поред напредног размишљања, и даље су остали "вјерни" алхемији, јер су сматрали да такви елементи у природи не постоје, јер је истовремено свака реална супстанца истовремено и мјешавина одређених елемената. Боyле је изражавао сумњу да таквих елемената уопће има. Потпуно у духу тада важеће механике, он је заузимао став да супстанце које наоко изгледају монолитно, заправо се састоје из много сићушних истоврсних дијелића (корпускула) а који се даље опет могу дијелити на још ситније. Такођер је објашњавао разноврсност супстанци и њихових реакција преко безбројних начина у којима ови сићушни дјелићи могу спајати карактеристично различито за сваку супстанцу. Као резултат таквог мишљења, сматрао је могућом такозвану трансмутацију у алхемији којом би се такви дјелићи супстанце могли пресложити из једног елемента (нпр. олова) у други (нпр. злато).

Ипак, Боyле је на тај начин припремио пут за истраживања Лавоисиера, који је одбацио теорију дјелића (корпускула) као метафизичку шпекулацију, али је већ 1789. у своју дефиницију хемијског елемента уградио њихову особину да се они не могу разложити у друге супстанце. Прецизније, сви материјали би требали бити сврстани у елементе, осим ако не постоји откривена метода за даљње одвајање појединих компоненти.^[8]

На основу ове дефиниције, Лавоисиер је започео изузетно прецизна посматрања хемијских и физичких трансформација материјала у модерној хемији. Посебно се истиче његово откриће закона о очувању укупне масе свих трансформација супстанци и утврдио тачан масени омјер у којима чисти елементи реагирају један с другим. Тако је и Јохн Далтон извео и закон о умноженим пропорцијама, те 1803. научно могао потврдити постојање непромјењивих и неуништивих најмањих честица материје, атома. Према Далтону, елемент је дефиниран као униформни скуп истоврсних атома који се могу спајати са другим атомима према сталним, непромјењивим правилима. Различито понашање елемената је објашњавано чињеницом да се атоми разликују по својој маси, величини и могућности спајања са другим атомима. Из тога је произашла могућност да се одреде атомске масе различитих елемената (барем однос једних према другим), те су атоми по први пут постали предмет проучавања експерименталне науке.

Открића елемената

Од античких времена па све до Средњег вијека људи су живјели у увјерењу, да се свијет састоји из четири елемента: земље, воде, зрака и ватре.

Од елемената у данашњем смислу те ријечи у антици је било познато само њих неколико у чистом облику, који су се добијали истопљени из руда или су пронађени самородни: угљик, сумпор, жељезо, бакар, цинк, сребро, калај, злато, жива и олово.

У току средњовјековне хисторије рударства, нарочито у њемачком рудном горју Ерзгебирге, пронађене су руде које су садржавале мале примјесе до тад непознатих метала а који су добили имена по духовима из рудника: кобалт, никл и волфрам. Хенниг Бранд открио је 1669. фосфор чиме је започело доба откривања већине елемената, те закључно са 1789. годину када је Клапротх открио ураниј у руди ураниниту.

Од 1751. били су познати сљедећи пријелазни елементи: жељезо, кобалт, никл, бакар, цинк, сребро, платина, злато и жива, те елементи главне групе периодног ��истема угљик, фосфор, сумпор, арсен, калај, антимон, олово и бизмут.^[9]

Након 1751. па све до 1800. пронађени су и водик, титаниј, хром, манган, итриј, циркониј, молибден, волфрам, ураниј, а касније и душик, кисик, хлор и телур.^[10]

У периоду од 1800. до 1830. откривена су укупно 22 нова елементе и то из споредне групе елемената: ванадиј, тантал, родиј, паладиј, кадмиј, осмиј, иридиј те метал из групе ријетких земаља ториј, као и елементи из главне групе: литиј, берилиј, натриј, магнезиј, калиј, калциј, стронциј, бариј, бор, алуминиј, силициј, селен, јод и бром.^[11]

Даљних 11 елемената откривено је у периоду између 1830. и 1869. године. Они су такођер били и одређена прекретница у техничко-научном стању развоја, којом је постигнуто откриће и опис неких врло ријетких елемената којих је до тада било врло тешко или готово немогуће наћи. Били су то хелиј, рубидиј, цезиј, индиј, талиј, ниобиј, рутениј, као и лантан, цериј, тербиј и ербиј.^[12]

Подјела елемената

Елементи се могу подијелити на метале и неметале. Метали су обично сјајне чврсте твари које проводе електрицитет. Већина се метала тали на високим температурама. Метали су ковни, што значи да се ковањем могу обликовати у различите облике. Многи су такођер дуктилни, што значи да се могу растезати без ломова. Жељезо, бакар, цинк и ураниј су примјери метала. Уз изнимку графита - облик угљика - неметали не проводе електрицитет. Неметали у чврстом стању, као што су сумпор и фосфор, крхки су (код удараца се распадају на дијелове). Многи се неметали тале код много нижих температура од метала; многи су код собне температуре у плиновитом стању. Клор, водик и кисик су неметали. У природи постоје 92 елемента. Уз изнимку хелија и неона, сви се могу с другим елементима спајати у спојеве. За растављање кемијских спојева и ослобађање елемената које садржавају рабе се кемијске реакције.

Називи и ознаке

За означавање елемената кемичари рабе ознаке састављене од једног или двају слова. Прво је слово увијек велико, а друго слово је увијек мало. Напримјер, ознаке за водик и цинк су Х и Зн. Елементи који су откривени прије 1800-те године често су називани латинским именима. Римљани су олово звали плумбум, а рабили су га за израду цијеви за воду. Од латинског имена долази ознака Пб и такођер показује коријене енглеских ријечи плумбер (водоинсталатер) и плумбинг (водоинсталатерство). Елементи из скупине метала који су откривени послије, често имају имена која завршавају на -иум. Напримјер плутониј (Плутониум) откривен је 1940., када му је додијељено и име.

Атомски број и маса

Атомски број елемента, З, је једнак броју протона у елементу. На пример, угљеник, елемент са атомским бројем 6, садржи 6 протона у свом језгру (нуклеусу). Сви атоми датог елемента имају исти атомски број и садрже исти број протона. Ипак, атоми истог елемента могу имати различит број неутрона, и зову се изотопи тог елемента. Атомска маса елемента, А, се мери у јединицама атомске масе (аму) и отприлике је једнака збиру протона и неутрона датог елемента. Неки елементи су радиоактивни и подлежу радиоактивном распаду, мењајући се у други елемент.^[13]

Периодни систем

Има (од 2004), 116 познатих елемената, од којих се само 91 јавља у природи. Осталих 25 је направио човек; први такав елемент је техницијум, откривен 1937. Сви елементи које је човек направио су радиоактивни са кратким временом полураспада тако да ако је неки од њих и постојао при настанку Земље, давно се распао.

Постоје спискови елемената по имену, по симболу, и по атомском броју. Ипак, најзгодније представљање елемената је путем периодног система елемената, који групише елементе са сличним хемијским својствима.

Званична имена хемијских елемената додељује Међународна унија за чисту и примењену хемију (ИУПАЦ - ајупак), која обично прихвата име које изабере проналазач. Ово може да доведе до контроверзних питања о томе која је истраживачка група стварно открила елемент, што је за релативно дуго времена одложило додељивање имена елементима са атомским бројем 104 и више. (види контроверза о именима хемијских елемената) Хемијским елементима се такође додељује јединствени хемијски симбол, базиран на имену елемента на латинском језику. (На пример, хемијски симбол угљеника има симбол C (лат. царбонеум), а натријум има хемијски симбол На од лат. натриум). Хемијски симболи важе свуда у свету иако се имена елемената често преводе. Прво слово хемијског симбола је увек велико, као у датим примерима.

Изотопи

Атоми истог елемента чија језгра садрже различит број неутрона су различити изотопи тог елемента. Чист елемент може постојати у моноатомским јединицама, у двоатомским или полиатомским јединицама које садржавају исту врсту атома. Ове јединице се зову алотропи, без обзира на стање.

Умјетни елементи

Свемир се састоји углавном од водика (90%) и хелија (9%). Огромни тлакови и температуре у нутрини звијезда као што је нпр. Сунце узрокују нуклеарне реакције које претварају водик у хелиј. Даљње нуклеарне реакције тлаче водик и хелиј заједно на творбу тежих елемената. Земља је настала од тих елемената када су се одвојили дијелови сунца. Знанственици рабе нуклеарне реакције за производњу тешких, умјетних елемената из природних елемената. Ови умјетни елементи толико су нестабилни да се распадају или раздвајају, често у минутама или чак секундама.

Једињења и легуре

Елементи могу да се комбинују (да реагују) стварајући чиста једињења (као на пример воду, со, оксиде и органска једињења). У многим случајевима ова једињења имају есенцијално један фиксиран стехиометријски састав, своју структуру и својства.

Неки елементи, поготово метали, се комбинују, стварајући нове структуре променљивијих састава (нпр. металне легуре). У тим случајевима је боље говорити о фазама него о једињењима.

Списак 118 познатих хемијских елемената

Следећа табела садржи 118 познатих хемијских елемената, са именима повезаним са Википедијиним чланцима.

Атомски број, име, и симбол служе независно као јединствени идентификатори.
Имена су она која су прихваћена од стране ИУПАЦ; провизиона имена за недавно произведене елементе који нису формално именоваи су дата у заградама.
Група, периода, и блок се односе на позицију елемента у периодном систему. Бројеви група су у тренутно званично прихваћеној нотацији; за старије алтернативне нотације погледајте Група периодног система елемената.
Стање материје (Чврсто, течно, или гасовито) се односи на стандардне услове температуре и притиска (СТП).
Појављивање прави разлику између елемената који се јављају у природи, категорисане као било Праисконски или Пролазни (у смислу распада), и Синтетички елементи који су произведени технолошким путем, и нису природно познати.
Опис сумира својства елемента користећи опширне категорије које су присутне у периодном систему: актиноид, алкални метал, земноалкални метал, халоген, лантаноид, метал, металоид, племенити гас, неметал, и прелазни метал.

Списак елемената
Атомски бр.	Име	Симбол	Група	Периода	Блок	Стање при СТП	Појављивање	Опис
1	Водоник	Х	1	1	с	Гас	Праисконски	Неметал
2	Хелијум	Хе	18	1	с	Гас	Праисконски	Племенити гас
3	Литијум	Ли	1	2	с	Чврст	Праисконски	Алкални метал
4	Берилијум	Бе	2	2	с	Чврст	Праисконски	Земноалкални метал
5	Бор	Б	13	2	п	Чврст	Праисконски	Металоид
6	Угљеник	C	14	2	п	Чврст	Праисконски	Неметал
7	Азот	Н	15	2	п	Гас	Праисконски	Неметал
8	Кисеоник	О	16	2	п	Гас	Праисконски	Неметал
9	Флуор	Ф	17	2	п	Гас	Праисконски	Халоген
10	Неон	Не	18	2	п	Гас	Праисконски	Племенити гас
11	Натријум	На	1	3	с	Чврст	Праисконски	Алкални метал
12	Магнезијум	Мг	2	3	с	Чврст	Праисконски	Земноалкални метал
13	Алуминијум	Ал	13	3	п	Чврст	Праисконски	Метал
14	Силицијум	Си	14	3	п	Чврст	Праисконски	Металоид
15	Фосфор	П	15	3	п	Чврст	Праисконски	Неметал
16	Сумпор	С	16	3	п	Чврст	Праисконски	Неметал
17	Хлор	Цл	17	3	п	Гас	Праисконски	Халоген
18	Аргон	Ар	18	3	п	Гас	Праисконски	Племенити гас
19	Калијум	К	1	4	с	Чврст	Праисконски	Алкални метал
20	Калцијум	Ца	2	4	с	Чврст	Праисконски	Земноалкални метал
21	Скандијум	Сц	3	4	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
22	Титанијум	Ти	4	4	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
23	Ванадијум	V	5	4	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
24	Хром	Цр	6	4	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
25	Манган	Мн	7	4	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
26	Гвожђе	Фе	8	4	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
27	Кобалт	Цо	9	4	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
28	Никал	Ни	10	4	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
29	Бакар	Цу	11	4	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
30	Цинк	Зн	12	4	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
31	Галијум	Га	13	4	п	Чврст	Праисконски	Метал
32	Германијум	Ге	14	4	п	Чврст	Праисконски	Металоид
33	Арсен	Ас	15	4	п	Чврст	Праисконски	Металоид
34	Селен	Се	16	4	п	Чврст	Праисконски	Неметал
35	Бром	Бр	17	4	п	Течност	Праисконски	Халоген
36	Криптон	Кр	18	4	п	Гас	Праисконски	Племенити гас
37	Рубидијум	Рб	1	5	с	Чврст	Праисконски	Алкални метал
38	Стронцијум	Ср	2	5	с	Чврст	Праисконски	Земноалкални метал
39	Итријум	Y	3	5	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
40	Цирконијум	Зр	4	5	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
41	Ниобијум	Нб	5	5	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
42	Молибден	Мо	6	5	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
43	Технецијум	Тц	7	5	д	Чврст	Пролазан	Прелазни метал
44	Рутенијум	Ру	8	5	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
45	Родијум	Рх	9	5	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
46	Паладијум	Пд	10	5	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
47	Сребро	Аг	11	5	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
48	Кадмијум	Цд	12	5	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
49	Индијум	Ин	13	5	п	Чврст	Праисконски	Метал
50	Калај	Сн	14	5	п	Чврст	Праисконски	Метал
51	Антимон	Сб	15	5	п	Чврст	Праисконски	Металоид
52	Телур	Те	16	5	п	Чврст	Праисконски	Металоид
53	Јод	I	17	5	п	Чврст	Праисконски	Халоген
54	Ксенон	Xе	18	5	п	Гас	Праисконски	Племенити гас
55	Цезијум	Цс	1	6	с	Чврст	Праисконски	Алкални метал
56	Баријум	Ба	2	6	с	Чврст	Праисконски	Земноалкални метал
57	Лантан	Ла	3	6	ф	Чврст	Праисконски	Лантаноид
58	Церијум	Це	3	6	ф	Чврст	Праисконски	Лантаноид
59	Празеодијум	Пр	3	6	ф	Чврст	Праисконски	Лантаноид
60	Неодијум	Нд	3	6	ф	Чврст	Праисконски	Лантаноид
61	Прометијум	Пм	3	6	ф	Чврст	Пролазан	Лантаноид
62	Самаријум	См	3	6	ф	Чврст	Праисконски	Лантаноид
63	Еуропијум	Еу	3	6	ф	Чврст	Праисконски	Лантаноид
64	Гадолинијум	Гд	3	6	ф	Чврст	Праисконски	Лантаноид
65	Тербијум	Тб	3	6	ф	Чврст	Праисконски	Лантаноид
66	Диспрозијум	Дy	3	6	ф	Чврст	Праисконски	Лантаноид
67	Холмијум	Хо	3	6	ф	Чврст	Праисконски	Лантаноид
68	Ербијум	Ер	3	6	ф	Чврст	Праисконски	Лантаноид
69	Тулијум	Тм	3	6	ф	Чврст	Праисконски	Лантаноид
70	Итербијум	Yб	3	6	ф	Чврст	Праисконски	Лантаноид
71	Лутецијум	Лу	3	6	д	Чврст	Праисконски	Лантаноид
72	Хафнијум	Хф	4	6	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
73	Тантал	Та	5	6	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
74	Волфрам	W	6	6	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
75	Ренијум	Ре	7	6	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
76	Осмијум	Ос	8	6	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
77	Иридијум	Ир	9	6	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
78	Платина	Пт	10	6	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
79	Злато	Ау	11	6	д	Чврст	Праисконски	Прелазни метал
80	Жива	Хг	12	6	д	Течност	Праисконски	Прелазни метал
81	Талијум	Тл	13	6	п	Чврст	Праисконски	Метал
82	Олово	Пб	14	6	п	Чврст	Праисконски	Метал
83	Бизмут	Би	15	6	п	Чврст	Праисконски	Метал
84	Полонијум	По	16	6	п	Чврст	Пролазан	Метал
85	Астат	Ат	17	6	п	Чврст	Пролазан	Халоген
86	Радон	Рн	18	6	п	Гас	Пролазан	Племенити гас
87	Францијум	Фр	1	7	с	Чврст	Пролазан	Алкални метал
88	Радијум	Ра	2	7	с	Чврст	Пролазан	Земноалкални метал
89	Актинијум	Ац	3	7	ф	Чврст	Пролазан	Актиноид
90	Торијум	Тх	3	7	ф	Чврст	Праисконски	Актиноид
91	Протактинијум	Па	3	7	ф	Чврст	Пролазан	Актиноид
92	Уранијум	У	3	7	ф	Чврст	Праисконски	Актиноид
93	Нептунијум	Нп	3	7	ф	Чврст	Пролазан	Актиноид
94	Плутонијум	Пу	3	7	ф	Чврст	Праиско��ски	Актиноид
95	Америцијум	Ам	3	7	ф	Чврст	Пролазан	Актиноид
96	Куријум	Цм	3	7	ф	Чврст	Пролазан	Актиноид
97	Берклијум	Бк	3	7	ф	Чврст	Пролазан	Актиноид
98	Калифорнијум	Цф	3	7	ф	Чврст	Пролазан	Актиноид
99	Ајнштајнијум	Ес	3	7	ф	Чврст	Синтетички	Актиноид
100	Фермијум	Фм	3	7	ф		Синтетички	Актиноид
101	Мендељевијум	Мд	3	7	ф		Синтетички	Актиноид
102	Нобелијум	Но	3	7	ф		Синтетички	Актиноид
103	Лоренцијум	Лр	3	7	д		Синтетички	Актиноид
104	Радерфордијум	Рф	4	7	д		Синтетички	Прелазни метал
105	Дубнијум	Дб	5	7	д		Синтетички	Прелазни метал
106	Сиборгијум	Сг	6	7	д		Синтетички	Прелазни метал
107	Боријум	Бх	7	7	д		Синтетички	Прелазни метал
108	Хасијум	Хс	8	7	д		Синтетички	Прелазни метал
109	Меитнеријум	Мт	9	7	д		Синтетички
110	Дармштатијум	Дс	10	7	д		Синтетички
111	Рентгенијум	Рг	11	7	д		Синтетички
112	Коперницијум	Цн	12	7	д		Синтетички	Прелазни метал
113	Нихонијум	Нх	13	7	п		Синтетички
114	Флеровијум	Фл	14	7	п		Синтетички
115	Московијум	Мц	15	7	п		Синтетички
116	Ливерморијум	Лв	16	7	п		Синтетички
117	Тенес	Тс	17	7	п		Синтетички
118	Оганесон	Ог	18	7	п		Синтетички

Повезано

Референце

↑ Wиллиам L. Мастертон, Цециле Н. Хурлеy, Едwард Ј. Нетх (2012): Цхемистрy: Принциплес анд Реацтионс, 7. изд., Броокс/Цоле, Ценгаге Леарнинг, стр. 2, ИСБН 978-1-111-42710-8
↑ Хоусецрофт C. Е., Схарпе А. Г. (2008). Инорганиц Цхемистрy (3рд изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-175553-6.
↑ Е. M. Бурбидге, Г. Р. Бурбидге, W. А. Фоwлер, Ф. Хоyле (1957). „Сyнтхесис оф тхе Елементс ин Старс”. Ревиеwс оф МодернПхyсицс 29 (4): 547–650. ДОИ:10.1103/RevModPhys.29.547
↑ Е. M. Бурбидге, Г. Р. Бурбидге, W. А. Фоwлер, Ф. Хоyле (1957). „Сyнтхесис оф тхе Елементс ин Старс”. Ревиеwс оф Модерн Пхyсицс 29 (4): 547–650. Бибцоде 1957RvMP...29..547B. ДОИ:10.1103/RevModPhys.29.547.
↑ Оертер, Роберт (2006). Тхе Тхеорy оф Алмост Еверyтхинг: Тхе Стандард Модел, тхе Унсунг Триумпх оф Модерн Пхyсицс. Пенгуин. стр. 223. ИСБН 978-0-452-28786-0.
↑ Лос Аламос Натионал Лабораторy (2011). „Периодиц Табле оф Елементс: Оxyген”. Лос Аламос, Неw Меxицо: Лос Аламос Натионал Сецуритy, ЛЛЦ. Приступљено 7 Маy 2011.
↑ Марие Боас: Роберт Боyле анд тхе севентеентх центурy цхемистрy. Цамбридге Университy Пресс, Цамбридге 1958. ИСБН 978-0527092504
↑ Wиллиам Х. Броцк: Виеwегс Гесцхицхте дер Цхемие. Виеwег, Браунсцхwеиг 1992.
↑ Графички приказ периодног система са елементима познатим прије 1751.^{[мртав линк]}
↑ „Графички приказ периодног система са елементима познатим до 1800.”. Архивирано из оригинала на датум 2012-02-01. Приступљено 2015-04-29.
↑ „Графички приказ периодног система са елементима познатим до 1830.”. Архивирано из оригинала на датум 2017-09-07. Приступљено 2015-04-29.
↑ „Графички приказ периодног система са елементима познатим до 1869.”. Архивирано из оригинала на датум 2017-09-07. Приступљено 2015-04-29.
↑ Паулинг, Линус (1988). Генерал цхемистрy. Минеола, НY: Довер Публицатионс, Инц. ИСБН 978-0-486-65622-9.

Литература

Балл, П (2004). Тхе Елементс: А Верy Схорт Интродуцтион. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-284099-1.
Емслеy, Ј (2003). Натуре'с Буилдинг Блоцкс: Ан А-З Гуиде то тхе Елементс. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 0-19-850340-7.
Граy, Т (2009). Тхе Елементс: А Висуал Еxплоратион оф Еверy Кноwн Атом ин тхе Универсе. Блацк Дог & Левентхал Публисхерс Инц. ИСБН 1-57912-814-9.
Сцерри, ЕР (2007). Тхе Периодиц Табле, Итс Сторy анд Итс Сигнифицанце. Оxфорд Университy Пресс.
Стратхерн, П (2000). Менделеyев'с Дреам: Тхе Qуест фор тхе Елементс. Хамис�� Хамилтон Лтд. ИСБН 0-241-14065-X.
Кеан, Сам (2011). Тхе Дисаппеаринг Споон: Анд Отхер Труе Талес оф Маднесс, Лове, анд тхе Хисторy оф тхе Wорлд фром тхе Периодиц Табле оф тхе Елементс. Бацк Баy Боокс.
Граy, Тхеодоре: Дие Елементе, Фацкелтрäгер-Верлаг, Кöлн 2009, ИСБН 978-3771644352.
Улф вон Рауцххаупт: Дие Орднунг дер Стоффе. Еин Стреифзуг дурцх дие Wелт дер цхемисцхен Елементе. Фисцхер Тасцхенбуцх Верлаг, Франкфурт ам Маин 2009, ИСБН 978-3-596-18590-0.
Луциен Ф. Труеб: Дие цхемисцхен Елементе – Еин Стреифзуг дурцх дас Периоденсyстем. С. Хирзел Верлаг, Стуттгарт 2005, ИСБН 3-7776-1356-8.
Харрy Х. Биндер: Леxикон дер цхемисцхен Елементе – дас Периоденсyстем ин Фактен, Захлен унд Датен. Хирзел, Стуттгарт 1999, ИСБН 3-7776-0736-3.
Алеxандер C. Wиммер: Дие цхемисцхен Елементе. СМТ, Леобен 2011, ИСБН 978-3-2000-2434-2.
Менделеев Д. И.,. Элементы химические // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона: В 86 томах (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907.
Чернобельская Г.М. Методика обучения химии в средней школе. — М.: Гуманитарный издательский центр ВЛАДОС, 2000. — 336 с. — ИСБН 5-691-00492-1

Вањске везе

Елементимологија & Мултидикт елемената историја речи и речник језика
Видеос фор еацх елемент бy тхе Университy оф Ноттингхам
www.цхемиесеите.де ентхäлт аусфüхрлицхе Бесцхреибунген дер Хауптелементе
www.псе-менделејеw.де ентхäлт виеле Фотографиен вон реинен Елементен
www.псе.мерцк.де ентхäлт еине реицхе Аусwахл ан атомарен Еигенсцхафтен ин еинер интерактивен Табелле^{[мртав линк]}
Умфангреицхе Üберсицхт

Хемијске информације

ВебЕлементи
КемГлоуб Архивирано 2005-02-06 на Wаyбацк Мацхине-у
Национална лабораторија Лос Аламос Архивирано 2005-01-19 на Wаyбацк Мацхине-у
ХемијскиЕлементи

[brooks-1] Wиллиам L. Мастертон, Цециле Н. Хурлеy, Едwард Ј. Нетх (2012): Цхемистрy: Принциплес анд Реацтионс, 7. изд., Броокс/Цоле, Ценгаге Леарнинг, стр. 2, ИСБН 978-1-111-42710-8

[Housecroft3rd-2] Хоусецрофт C. Е., Схарпе А. Г. (2008). Инорганиц Цхемистрy (3рд изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-175553-6.

[burbridge-3] Е. M. Бурбидге, Г. Р. Бурбидге, W. А. Фоwлер, Ф. Хоyле (1957). „Сyнтхесис оф тхе Елементс ин Старс”. Ревиеwс оф МодернПхyсицс 29 (4): 547–650. ДОИ:10.1103/RevModPhys.29.547

[4] Е. M. Бурбидге, Г. Р. Бурбидге, W. А. Фоwлер, Ф. Хоyле (1957). „Сyнтхесис оф тхе Елементс ин Старс”. Ревиеwс оф Модерн Пхyсицс 29 (4): 547–650. Бибцоде 1957RvMP...29..547B. ДОИ:10.1103/RevModPhys.29.547.

[5] Оертер, Роберт (2006). Тхе Тхеорy оф Алмост Еверyтхинг: Тхе Стандард Модел, тхе Унсунг Триумпх оф Модерн Пхyсицс. Пенгуин. стр. 223. ИСБН 978-0-452-28786-0.

[LosAlamos-6] Лос Аламос Натионал Лабораторy (2011). „Периодиц Табле оф Елементс: Оxyген”. Лос Аламос, Неw Меxицо: Лос Аламос Натионал Сецуритy, ЛЛЦ. Приступљено 7 Маy 2011.

[boas-7] Марие Боас: Роберт Боyле анд тхе севентеентх центурy цхемистрy. Цамбридге Университy Пресс, Цамбридге 1958. ИСБН 978-0527092504

[Vieweg-8] Wиллиам Х. Броцк: Виеwегс Гесцхицхте дер Цхемие. Виеwег, Браунсцхwеиг 1992.

[graf1-9] Графички приказ периодног система са елементима познатим прије 1751.^{[мртав линк]}

[graf2-10] „Графички приказ периодног система са елементима познатим до 1800.”. Архивирано из оригинала на датум 2012-02-01. Приступљено 2015-04-29.

[graf3-11] „Графички приказ периодног система са елементима познатим до 1830.”. Архивирано из оригинала на датум 2017-09-07. Приступљено 2015-04-29.

[graf4-12] „Графички приказ периодног система са елементима познатим до 1869.”. Архивирано из оригинала на датум 2017-09-07. Приступљено 2015-04-29.

[isbn0-486-65622-5-13] Паулинг, Линус (1988). Генерал цхемистрy. Минеола, НY: Довер Публицатионс, Инц. ИСБН 978-0-486-65622-9.

[1]