Idi na sadržaj

Termopar

S Wikipedije, slobodne enciklopedije
Termopar tipa K

Termopar ili termoelement je najčešće upotrebljavani temperaturni senzor. Termopar se sastoji od dvije žice od različitih metala ili legura, spojene na jednom kraju. Princip rada termopara se zasniva na termoelektričnom efektu, koji je otkrio Thomas Johann Seebeck 1821. godine, te se naziva još i Seebeckov efekat. Termoelektrični efekat je pojava napona pri izlaganju provodnika (npr. metala) temperaturnom gradijentu. Kada se spoj dva metala na termoparu izloži temperaturnom gradijentu, dolazi do razlike potencijala na otvorenom kraju kola. U industrijskim standardima se upotrebljvaju određene kombinacije metala, zbog pouzdanosti mjerenja, troškova, stabilnosti, itd.

Standardni tipovi termopara

[uredi | uredi izvor]
Tip Pozitivni metal Negativni metal Temperaturno područje
B Platina - 6% rodijum Platina - 30% rodijum 0 °C - 1820 °C
C Volfram - 5% renijum Volfram - 26% renijum 0 °C - 2320 °C
E Nikl - 10% hrom Bakar - 45% nikl -270 °C - 1000 °C
J Željezo Bakar - 45% nikl -210 °C - 760 °C
K Nikl - 10%hrom Nikl - 2% aluminijum -270 °C - 1372 °C
N Nikl-14,2%hrom-1,4% silicij Nikl-4,4% silicijum-0,1% magnezijum -270 °C - 1300 °C
R Platina - 13% rodijum Platina -50 °C - 1768 °C
S Platina - 10% rodijum Platina -50 °C - 1768 °C
T Bakar Bakar - nikl -270 °C - 400 °C


Nedovršeni članak Termopar koji govori o fizici treba dopuniti. Dopunite ga prema pravilima Wikipedije.