Van Gogh (музичка група)
Van Gogh (Ван Гог) | ||||
---|---|---|---|---|
Музички рад | ||||
Активни период | 1986—1987. 1990—данас | |||
Оснивање | 1986. (Београд, СР Србија, СФР Југославија) | |||
Жанр | поп рок · софт рок · пауер поп · алтернативни рок | |||
Издавачка кућа | ПГП РТБ · ПГП РТС · Метрополис рекордс · One Records · Hi-Fi Centar · Power Music · Croatia Records · ExePro продукција · Fidbox | |||
Чланови | ||||
Садашњи чланови | Звонимир Ђукић Србољуб Радивојевић Драган Ивановић | |||
Бивши чланови | Горан Милисављевић Предраг Поповић Ђорђе Петровић Александар Бараћ Владимир Барјактаревић Владан Цветковић Душан Боговић Дејан Илић Бранислав Глуваков | |||
Остало | ||||
Повезани чланци | Бабе · Рибља чорба · Човек без слуха | |||
Веб-сајт | musicvangogh | |||
Дискографија | ||||
|
Van Gogh (транскр. Ван Гог) српска је рок група из Београда. Настала је 1986. године, а највећу популарност је доживела у другој половини 1990-их.
Историја
[уреди | уреди извор]Група је основана у јануару 1986. године. Оснивач групе је гитариста Звонимир Ђукић Ђуле. Првобитну поставу чинили су још и певач Горан Милисављевић, клавијатуриста Ђорђе Петровић, басиста Предраг Поповић и бубњар Србољуб Радивојевић. У фебруару 1986. су објавили промотивни сингл са песмом Трагови прошлости. Крајем исте године изашао је први албум бенда, Van Gogh. Убрзо након тога, група је привремено престала са радом.
1990-е
[уреди | уреди извор]Ђукић је обновио групу 1990. године, са новом поставом, те је исте године издат сингл Губиш ме. Током 1991. појавио се албум Свет је мој, на коме је, поред дотадашње улоге гитаристе, Звонимир Ђукић Ђуле преузео и дужност певача. Поред њега, од оригиналне поставе је остао само Србољуб Радивојевић, а на албуму су свирали и клавијатуриста Влада Барјактаревић, басиста Александар Бараћ, бубњар Владан Цветковић и велики број гостију.
На следећа два студијска албума, Страст (1993) и Ходи (1996), група је сведена на трио Ђукић/Бараћ/Радивојевић. Концертни компакт-диск No comment снимљен је на њиховим наступима 23. и 24. јануара 1997.[1] године у београдском СКЦ-у. Половином 1998. године објавили су мини компакт-диск са две акустичне верзије песме Поље снова. Након тога, Бараћ је место басисте препустио Душану Боговићу, али и њега је убрзо заменио Драган Ивановић.
Године 1999. године изашао им је пети студијски албум — Опасан плес. Концертни диск Happy New Ear снимљен је на наступу одржаном 24. децембра 1999. у новобеоградској Хали спортова.
2000-е
[уреди | уреди извор]Крајем 2002. године изашао је албум Dr Under. У том периоду групи се придружио Дејан Илић на бас-гитари, као замена за Драгана Ивановића.
Седми студијски албум ове групе, назван Коло, појавио се у продаји 24. маја 2006. године. Текст за нумеру Коло — лудо луда урађен је по мотивима песме Вука Караџића. Бранислав Глуваков је исте године постао придружени члан групе за потребе наступа уживо.
У мају 2007. одржали су концерт у препуној хали Београдске арене, а у новембру исте године су освојили Награду МТВ Адрије за најбољег регионалног извођача (енгл. Best Adriatic Act).
У пролеће 2009. године изашао је албум под називом Лавиринт, који је у периоду од једног месеца продат у више од 100.000 примерака. У новембру исте године група је одржала други концерт у Београдској арени.
2010-е
[уреди | уреди извор]Године 2013. године група је објавила девети студијски албум Неумерен у свему. У октобру 2014. поново је освојила Награду МТВ Адрије за најбољег регионалног извођача.
У фебруару 2019. група је објавила нови студијски албум Море без обала. Бранислава Глувакова је те године на гитари заменио Бранислав Стиковић. У фебруару 2020. са радом у групи престали су и Стиковић и Илић, а разлог за ове персоналне промене била је Ђукићева жеља да се постава врати у формацију базичне тројке — гитара, бас, бубањ.
Група је током своје каријере одржала велики број концерата у земљи, региону и иностранству, обишавши и све континенте својом музиком. У Београду је свирала у свим концертним просторима (КСТ, СКЦ, Хала спортова, Стадион Ташмајдан, Дом омладине Београда, Београдска арена, Белекспоцентар, Комбанк дворана). Сарађивала је са великим бројем еминентних домаћих музичких продуцената. У последњих 15 година рада успешно креативно сарађује са музичким продуцентом Војиславом Аралицом. За свој стваралачки процес група је одабрала музички студио Сиена у Београду.
Чланови
[уреди | уреди извор]Садашњи
[уреди | уреди извор]- Звонимир Ђукић Ђуле — гитара, вокал
- Србољуб Радивој��вић Срба — бубањ
- Драган Ивановић — бас-гитара
Бивши
[уреди | уреди извор]- Горан Милисављевић — вокал
- Предраг Поповић — бас-гитара
- Ђорђе Петровић — клавијатуре
- Александар Бараћ — бас-гитара
- Владимир Барјактаревић [а] — клавијатуре
- Владан Цветковић Цвек [б] — бубањ
- Душан Боговић Гари — бас-гитара
- Дејан Илић Цвика [в] — бас-гитара
- Бранислав Глуваков — гитара
Дискографија
[уреди | уреди извор]
Студијски албуми[уреди | уреди извор]
Албуми уживо[уреди | уреди извор]
Компилације[уреди | уреди извор]
|
Видео издања[уреди | уреди извор]
Синглови[уреди | уреди извор]
|
Награде и номинације
[уреди | уреди извор]Година | Категорија | Исход |
---|---|---|
2007.[5] | Најбољи извођач на МТВ Адрији | Освојено |
2014.[6] | Освојено |
Година | Категорија | Исход |
---|---|---|
2010.[7] | Најбоља група | Освојено |
Најбољи концерт | Освојено |
Година | Категорија | Номиновано дело | Исход |
---|---|---|---|
2019.[8] | Албум године | Море без обала | Освојено |
2022.[9] | Концерт године | концерт у Комбанк дворани | Освојено |
Година | Категорија | Номиновано дело | Исход |
---|---|---|---|
2023.[10] | Награда за рок музику | — | Освојено |
Година | Категорија | Номиновано дело | Исход |
---|---|---|---|
2020.[11] | Рок нумера | Више те не волим ко пре | Освојено |
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Владимир Барјактаревић је био члан групе Рибља чорба.[2]
- ^ Владан Цветковић је био члан групе Бабе.[3]
- ^ Дејан Илић је био члан групе Човек без слуха.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Звонимир Ђукић Ђуле Van Gogh — вечити оптимиста и неумерени хедониста”. musicpocket.org. 25. 7. 2019. Приступљено 4. 2. 2021.
- ^ „Владимир Барјактаревић на сајту Дискогс”. discogs.com. Приступљено 25. 3. 2022.
- ^ „Владан Цветковић на сајту Дискогс”. discogs.com. Приступљено 25. 3. 2022.
- ^ „Дејан Илић на сајту Дискогс”. discogs.com. Приступљено 12. 1. 2021.
- ^ „MTV награда за „Van Gogh“”. blic.rs. 2. 11. 2007. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 26. 3. 2022.
- ^ „MTV награда за „Ван Гог“”. blic.rs. 23. 10. 2014. Архивирано из оригинала 27. 1. 2019. г. Приступљено 26. 3. 2022.
- ^ „Оскар популарности”. nadlanu.com. 15. 2. 2010. Архивирано из оригинала 29. 3. 2022. г. Приступљено 26. 3. 2022.
- ^ „Накси радио наградио највеће музичке звезде региона”. naxi.rs. 5. 6. 2019. Архивирано из оригинала 9. 6. 2019. г. Приступљено 5. 4. 2022.
- ^ „Свечана додела Накси Звезда 2022 окупила уметнике из целог региона”. naxi.rs. 17. 6. 2022. Архивирано из оригинала 19. 6. 2022. г. Приступљено 18. 6. 2022.
- ^ „Стјепкo Гут и Биг бенд РТС-а овогодишњи лауреати Годума”. rts.rs. 12. 10. 2023. Архивирано из оригинала 14. 10. 2023. г. Приступљено 14. 10. 2023.
- ^ „MUSIC AWARDS CEREMONY 2020: Списак добитника MAC награда (ВИДЕО)”. magazinbalkan.eu. Архивирано из оригинала 12. 1. 2021. г. Приступљено 29. 1. 2020.
Литература
[уреди | уреди извор]- Јањатовић, Петар (2003). Ex YU rock enciklopedija. Београд: Чигоја штампа. COBISS.SR 137175308.
- Ђукић, Звонимир (2014) Трагови прошлости — фотомонографија, Београд, Лагуна, COBISS.SR 207202316
- Ђукић, Звонимир (2019) Море без обала — песме и фотографије, Београд, Лагуна, COBISS.SR 273490956