Izocijanska kiselina

Izocijanska kiselina
Nazivi
	IUPAC naziv Izocijanska kiselina
Identifikacija
CAS broj	75-13-8 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChEBI	CHEBI:29202 ;
ChemSpider	6107 ;
ECHA InfoCard	100.109.068
PubChem C ID	6347;
	SMILES O=C=[N@H]; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	HNCO
Molarna masa	43,03 g/mol
Agregatno stanje	Bezbojna tečnost ili gas
Gustina	1,14 g/cm3 (20 °C)
Tačka topljenja	-86 °C
Tačka ključanja	23.5 °C
Rastvorljivost u vodi	Rastvara se
Rastvorljivost	Rastvoran u benzenu, toluenu, etru
Opasnosti
Opasnost u toku rada	Otrovan
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Izocijanska kiselina je neorgansko jedinjenje sa formulom HNCO, koje je bilo otkriveno 1830.^[4] Ova bezbojna supstanca je isparljiva i otrovna, sa tačkom ključanja od 23,5 °C. Izocijanska kiselina je najjednostavnije stabilno hemijsko jedinjenje koje sadrži ugljenik, vodonik, azot, i kiseonik, četiri najčešća elementa u organskoj hemiji i biologiji.

Vidi još

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Pradyot Patnaik (2002). Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-049439-8.
^ Liebig, J.; Wöhler, F. (1830). „Untersuchungen über die Cyansäuren”. Ann. Phys. 20 (11): 394. Bibcode:1830AnP....96..369L. doi:10.1002/andp.18300961102.

Handbook of Chemistry and Physics, 65th. Edition, CRC Press (1984)
Walter, Wolfgang (1997). Organic Chemistry: A Comprehensive Degree Text and Source Book. Chichester: Albion Publishing. стр. 364. ISBN 978-1-898563-37-2. Приступљено 21. 6. 2008.