2001: Одисеја у свемиру

2001: Одисеја у свемиру
2001: Одисеја у свемиру
	Југословенски постер
Изворни наслов	2001: A Space Odyssey
Режија	Стенли Кјубрик
Сценарио	Стенли Кјубрик, Артур Кларк
Продуцент	Лоренцо ди Бонавентура; Санил Перкаш
Главне улоге	Данијел Риктер; Вилијам Силвестер; Кир Дјулеј; Гари Локвуд; Даглас Рејн
Година	1968.
Трајање	170 минута
Земља	САД
Језик	енглески
Буџет	10,5 мил. долара
Зарада	146 милиона долара
Следећи	2010 (филм)
	IMDb веза

2001: Одисеја у свемиру (енгл. 2001: A Space Odyssey) је филм режисера Стенлија Кјубрика и књига писца Артура Кларка. Настали су у исто време, по мотивима једне од Кларкових раних прича „Стражар“ (енгл. Sentinel). Наслов филма је 2001: Space Odyssey. Сценарио су заједно написали Кларк и Кјубрик, а Кларк је касније често причао да је ауторство оба дела заједничко. Кларк је у исто време писао роман 2001: Одисеја у свемиру, објављен убрзо након што је филм пуштен на приказивање у биоскопима. Филм прати путовање на Јупитер с рачунаром ХАЛ-ом 9000 након открића тајанственог црног монолита који утиче на људску еволуцију. Филм се бави темама егзистенцијализма, људске еволуције, техноло��ије, вештачке интелигенције и ванземаљског живота. Познат је по научно прецизном приказу свемирских летова, пионирским специјалним ефектима и двосмисленим снимцима. У филму су се користили звучни ефекти и минималан дијалог уместо традиционалних наративних техника; филмска музика састоји се од дела класичне музике, као што су На лепом плавом Дунаву, Јохана Штрауса млађег и Тако је говорио Заратустра, Рихарда Штрауса.

Финансирана и дистрибуирана од америчког студија Метро-Голдвин-Мејера^[5]^[6], 2001: Одисеја у свемиру снимљена је и монтирана готово у потпуности у Енглеској, користећи студијске објекте МГМ-а, који су били подружница британског МГМ-а и у Шепертон студију, углавном због доступности много веће звучне сцене него што је у то доба постојала у САД. Продукција је имала додатни уговор с Кјубриковом продуцентском кућом и водило се рачуна о томе да филм буде довољно британски како би се квалификовао за субвенције из фонда Иди Леви.^[7] Након што је већ снимио два филма у Енглеској, Кјубрик је током снимања одлучио да се трајно настанити тамо.

Иако је у почетку доживела различите реакције критике и публике, Одисеја у свемиру стекла је култни статус и полако је доживела статус америчког филма с највећом зарадом током 1968. Номинована је за четири Оскара, а освојила је онај за најбоље визуелне ефекте. Данас овај филм критичари и филмски ствараоци сматрају једним од највећих и најутицајнијих филмова икад снимљених. Конгресна библиотека га је 1991. прогласила „културно, историјски, и естетски значајним” и изабран је за чување у Националном филмском регистру.^[8]^[9]^[10] Према анкетама из 2002. и 2012. магазин Sight & Sound рангирао је 2001: Одисеју у свемиру као шести од укупно 10 најбољих филмова свих времена; овај филм је такође поделио 2. место у анкети међу режисерима од стране истог магазина.^[11]^[12] У 2010. години изабран је за највећи филм свих времена од стране магазина Moving Arts Film Journal.^[13] Године 1984. наставак филма режирао је Питер Хијамс, а објављен је под називом 2010: Година кад смо успоставили контакт.

Радња

Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Филм се састоји од четири чина од којих сваки, осим другог, садржи поднаслов.

Зора човека

Племе Аустралопитекуса биљоједа у потрази је за храном у афричкој пустињи док им друштво праве тапири. Леопард убија једног члана племена, а друго племе човеколиких мајмуна долази и истерава их са извора воде. Поражени, проводе ноћ у малом каменом кратеру, а пробуди их необичан звук који допире из црног монолита који се одједанпут појавио испред њих. Прилазе му уз вриске и скакање, након чега га коначно пажљиво дотакну. Недуго затим, један од човеколиких мајмуна схвата како да искористи кост мртве животиње као оружје, па убрзо започињу са убијањем плена како би се прехранили. Поставши све способнији и упорнији, племе убрзо поврати контролу над извором воде од супарничког племена тако што убијају њиховог вођу. У знак тријумфа, вођа племена баца своје оружје у ваздух, а тај део филма се завршава познатим монтажерским резом...

ТМА-1

...који нас одводи у Пан Амову свемирску летелицу која вози др Хејвуда Р. Флојда до свемирске станице у Земљиној орбити како би се на њој укрцао за пут до базе Клавијус. Након што је обавио видео позив са својом кћерком, он среће своју пријатељицу Елену, научницу из Совјетског Савеза и њеног колегу др Смислова који га испитују у вези „чудних ствари” које се наводно догађају на Клавијусу и о гласинама о тајанственој епидемији у бази. Флојд пристојно, али одрешито одбије да одговори на питања у вези епидемије уз тврдњу да он „не сме да прича о томе”.

У бази Клавијус, Флојд одржава састанак са особљем извињавајући се за лажну причу о епидемији, али наглашавајући важност тајанствености њиховог открића. Његова мисија је истраживање недавно пронађеног објекта − „Tycho Magnetic Anomaly One” (ТМА-1) − који је „намерно закопан” пре четири милиона година. Флојд и остали се након тога одвозе до објекта − црног монолита који је идентичан оном којег су сусрели човеколики мајмуни. Почињу да га проматрају и прегледају, након чега сниме заједничку фотографију испред њега. Док то раде, зачују високофреквентни радио сигнал који долази из монолита.

Мисија Јупитер

Осамнаест месеци касније, америчка свемирска летелица Дискавери 1 налази се на путу према Јупитеру. На лету се налазе пилоти и научници др Дејвид Боуман и др Френк Пул, заједно са троје других научника који су у криогенској хибернацији. Велика већина операција летелице налази се под контролом главног бродског компјутера названог ХАЛ 9000, којег остали чланови посаде зову „Хал”. Боуман и Пул гледају Хала и себе током давања интервјуа за емисију ББЦ-а у којем говоре о својој мисији, а током којег компјутер сам за себе каже да је „сигуран и неспособан за грешке”. Хал такође говори и о ентузијазму који осећа због мисије и како ужива у раду са људима. На водитељево питање да ли Хал поседује праве емоције, Боуман одговара да му се чини да поседује иако не зна праву истину.

Хал упита Боумана у вези необичне тајанствености и тајности које обавијају њихову мисију, али након тога прекида самог себе како би информисао астронаута о скорашњем квару на направи која контролише бродску главну антену. Након што су отишли по компоненту, астронаути не могу да пронађу ништа необично у вези са њом. Хал предлаже да поновно поставе направу тамо где је била и да причекају да се поквари како би тада лакше установили у чему је проблем. Kонтрола мисије се сложи са предлогом, али такође говори астронаутима да њихов рачунар које је идентичан ХАЛ-у 9000 сматра да Хал греши у предвиђању квара на направи. Када га упитају о томе, Хал инсистира да је проблем, као и сви проблеми у ранијим серијама ХАЛ компјутера, у човеку. Забринути због Халовог понашања, Боуман и Пул улазе у малу капсулу како би разговарали тако да их компјутер не може чути. Обојица изражавају своју сумњу у вези Хала упркос савршеној поузданости ХАЛ серије, али одлучују да следе његов савет и замене направу. Астронаути се сложе да ће искључити Хала уколико се покаже погрешним.

Док Пул покушава да замени направу током шетње изван брода, његова капсула коју контролише Хал оштећује његов доток кисеоника и на тај начин га одбацује у свемир. Боуман, не схватајући да је за инцидент одговоран компјутер, улази у другу капсулу и покуша да спаси Пула, оставивши своју кацигу на броду. Док он спашава Пула, Хал искључује функције за одржавање живота осталих чланова посаде који се налазе у хибернацији. Када се Боуман врати на брод са Пуловим телом, Хал одбија да га пусти унутра, откривајући да је надгледао њих двојицу док су разговарали у капсули о могућем искључивању Хала тако што им је читао са усана. Такође, истиче да њихов план о његовој деактивацији угрожава мисију. Морајући да пусти Пула, Боуман ручно отвара ваздушну комору за хитне случајеве и улази у брод ризикујући на тај начин свој живот због изложености вакууму. Након што је ставио кацигу, Боуман одлази до језгра Халовог процесора како би искључио већину компјутерских функција. Хал покушава да га одговори од његовог наума, молећи га да престане и на крају изражава страх − све монотоним гласом. Боуман га игнорише и искључује већину компјутерске меморије и процесора. Хал се на крају врати натраг у своју најранију програмску меморију и почиње да пева песму „Daisy Bell”.

Након што је компјутер напокон искључен, појављује се раније снимљена видео порука Флојда. У њој он говори о открићу црног монолита старог четири милиона година на Месецу, „чије су порекло и сврха још увек потпуна мистерија”. Флојд открива да је монолит потпуно инертан осим јединог, али врло снажног радио сигнала усмереног према Јупитеру.

Јупитер и изван бесконачног

На Јупитеру, Боуман напушта летелицу користећи капсулу како би истражио још један монолит којег је открио у орбити око планете. Како јој прилази, капсула одједанпут бива повучена у вртлог светлосне боје, а дезоријентисани и ужаснути Боуман се нађе усред црвоточине у којој сведочи космолошким феноменима и чудном околином необичних боја. Ускоро угледа самога себе, остарелог, али још увек у свом свемирском оделу како стоји у спаваћој соби опремљеној у стилу Луја XVI. Боуман гледа неколико различитих верзија самога себе, све старијег и старијег приказаних из његове перспективе; у свакој секвенци другачије је обучен − у једној чак и једе вечеру − а на крају се нађе као старац у кревету. Тада се испред њега поновно указује црни монолит, а када Боуман посегне за њим, трансформише се у фетус окружен прозирном светлосном куглом. То ново биће лебди свемиром и долази до Земље, гледајући у њу.

Улоге

Глумац	Улога
Кир Дјулеј	Дејвид Боуман
Гари Локвуд	Френк Пул
Даглас Рејн	ХАЛ 9000 (глас)
Вилијам Силвестер	Хејвуд Флојд
Данијел Риктер	вођа мајмуна

Награде

Освојен Оскар (најбољи специјални ефекти) и 3 номинације (најбоља режија, сценарио и сценографија).
Освојене 3 награде БАФТА (најбоља фотографија, звук и сценографија) и једна номинација (најбољи филм).

Референце

^ Miller, Frank. „Behind the Camera on 2001: A Space Odyssey”. Turner Classic Movies. Приступљено 24. 12. 2014.
^ „2001: A Space Odyssey (1968)”. Box Office Mojo. Приступљено 20. 3. 2012.
^ Miller, Frank. „The Critics' Corner on 2001: A Space Odyssey”. Turner Classic Movies. Приступљено 24. 12. 2014.
^ „A Space Odyssey (1968)”. Box Office Mojo. Приступљено 8. 9. 2010. (језик: енглески)
^ Chapman & Cull 2013, стр. 97
^ McAleer, Neil (1. 4. 2013). Sir Arthur C. Clarke: Odyssey of a Visionary: A Biography. RosettaBooks. стр. 140—. ISBN 978-0-9848118-0-9.
^ Chapman & Cull 2013, стр. 98
^ „National Film Registry”. National Film Registry (National Film Preservation Board, Library of Congress). Приступљено 26. 11. 2011.
^ „Complete National Film Registry Listing | Film Registry | National Film Preservation Board | Programs at the Library of Congress | Library of Congress”. Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA. Архивирано из оригинала 25. 4. 2016. г. Приступљено 15. 5. 2020.
^ Kehr, Dave. „U.S. FILM REGISTRY ADDS 25 'SIGNIFICANT' MOVIES”. chicagotribune.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 6. 2020. г. Приступљено 15. 5. 2020.
^ „Sight and Sound: Top Ten Poll 2002”. British Film Institute. Архивирано из оригинала 16. 12. 2006. г. Приступљено 15. 12. 2006.
^ „Vertigo is named 'greatest film of all time'”. BBC News. 2. 8. 2012. Приступљено 24. 8. 2012.
^ „The Moving Arts Film Journal | TMA's 100 Greatest Films of All Time | web site”. Архивирано из оригинала 6. 1. 2011. г. Приступљено 3. 2. 2011.

Литература

McAleer, Neil (1. 4. 2013). Sir Arthur C. Clarke: Odyssey of a Visionary: A Biography. RosettaBooks. стр. 140—. ISBN 978-0-9848118-0-9.
Agel, Jerome, ур. (1970). The Making of Kubrick's 2001. New York: New American Library. ISBN 0-451-07139-5.
Bizony, Piers (2001). 2001 Filming the Future. London: Sidgwick and Jackson. ISBN 1-85410-706-2.
Castle, Alison, ур. (2005). The Stanley Kubrick Archives. Cologne: Taschen. ISBN 978-3-8228-2284-5. Архивирано из оригинала 7. 7. 2007. г. Приступљено 5. 2. 2007.
Block, Alex Ben; Wilson, Lucy Autrey, ур. (2010). George Lucas's Blockbusting: A Decade-by-Decade Survey of Timeless Movies Including Untold Secrets of Their Financial and Cultural Success. HarperCollins. ISBN 978-0-06-177889-6. Архивирано из оригинала 18. 12. 2019. г. Приступљено 6. 8. 2019.
Chapman, James; Cull, Nicholas J. (5. 2. 2013). Projecting Tomorrow: Science Fiction and Popular Cinema. I.B. Tauris. ISBN 978-1-78076-410-8. Архивирано из оригинала 28. 1. 2016. г. Приступљено 20. 11. 2015.
Ciment, Michel (1999) [1980]. Kubrick. New York: Faber and Faber. ISBN 0-571-21108-9.
Clarke, Arthur C. (1972). The Lost Worlds of 2001. London: Sidgwick and Jackson. ISBN 0-283-97903-8.
Fiell, Charlotte (2005). 1,000 Chairs (Taschen 25). Taschen. ISBN 978-3-8228-4103-7.
Gelmis, Joseph (1970). The Film Director As Superstar. New York: Doubleday & Company.
Geduld, Carolyn (1973). „4. The Production: A Calendar”. Filmguide to 2001: A Space Odyssey. Indiana University Press. ISBN 978-0-253-39305-0.
Hughes, David (2000). The Complete Kubrick. London: Virgin Publishing Ltd. ISBN 0-7535-0452-9.
Kolker, Robert, ур. (2006). Stanley Kubrick's 2001: A Space Odyssey: New Essays. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-517453-4.
Krämer, Peter (2010). 2001: A Space Odyssey. BFI Film Classics. London: British Film Institute.
LoBrutto, Vincent (1998). Stanley Kubrick. London: Faber and Faber. ISBN 0-571-19393-5.
McAleer, Neil (1. 4. 2013). Sir Arthur C. Clarke: Odyssey of a Visionary: A Biography. RosettaBooks. ISBN 978-0-9848118-0-9. Архивирано из оригинала 18. 7. 2020. г. Приступљено 9. 7. 2020.
Pina, Leslie A. (2002). Herman Miller Office. Pennsylvania, United States: Schiffer Publishing. ISBN 978-0-7643-1650-0.
Richter, Daniel (2002). Moonwatcher's Memoir: A Diary of 2001: A Space Odyssey. foreword by Arthur C. Clarke. New York: Carroll & Graf Publishers. ISBN 0-7867-1073-X.
Schwam, Stephanie, ур. (2010) [2000]. The Making of 2001: A Space Odyssey. Introduction by Jay Cocks. New York City: Random House. ISBN 978-0-307-75760-9. Архивирано из оригинала 14. 11. 2020. г. Приступљено 21. 9. 2020.
Walker, Alexander (1971). Stanley Kubrick Directs. New York: Harcourt Brace Jovanovich. ISBN 0-393-32119-3.
Walker, Alexander (2000). Stanley Kubrick, Director. New York: W.W. Norton and Company. ISBN 0-393-32119-3. Note: This is a revised edition of Walker 1971.
Wheat, Leonard F. (2000). Kubrick's 2001: A Triple Allegory. Lanham, MD: Scarecrow Press. ISBN 0-8108-3796-X.
Chion, Michel (2001). Kubrick's cinema odyssey. British Film Institute. ISBN 978-0-85170-839-3.
Emme, Eugene M., ур. (1982). Science fiction and space futures – past and present. AAS History Series. 5. San Diego: Univelt. ISBN 0-87703-172-X.
Frayling, Christopher (2015). The 2001 File: Harry Lange and the Design of the Landmark Science Fiction Film. London: Reel Art Press. ISBN 978-0-9572610-2-0.
Johnson, Adam (2012). 2001 The Lost Science. Burlington Canada: Apogee Prime. ISBN 978-1-926837-19-2.
Johnson, Adam (2016). 2001 The Lost Science Volume 2. Burlington Canada: Apogee Prime. ISBN 978-1-926837-35-2.
Mathijs, Ernest; Mendik, Xavier (2011). „2001: A Space Odyssey”. 100 Cult Films. London: Palgrave Macmillan. стр. 6. ISBN 978-1-84457-571-8. ^{[мртва веза]}
Shuldiner, Herbert (јун 1968). „How They Filmed '2001: A Space Odyssey'”. Popular Science. 192 (6). Bonnier Corporation. стр. 62—67. ISSN 0161-7370.

Спољашње везе

2001: Одисеја у свемиру на сајту IMDb (језик: енглески)
2001: Одисеја у свемиру на сајту PORT.rs (језик: српски)
Значење филмске музике у филму „Одисеја у свемиру 2001.“ „bastabalkana.com”. Архивирано из оригинала 03. 02. 2019. г.
2001: A Space Odyssey Script on dailyscripts.com
2001: A Space Odyssey Internet Resource Archive
Kubrick 2001: The Space Odyssey Explained
„Roger Ebert's Essay on 2001”. Архивирано из оригинала 07. 04. 2013. г.
The Alt.Movies.Kubrick FAQ many observations on the meaning of 2001
The Kubrick Site including many works on 2001

[Miller_Camera-1] Miller, Frank. „Behind the Camera on 2001: A Space Odyssey”. Turner Classic Movies. Приступљено 24. 12. 2014.

[Mojo-2] „2001: A Space Odyssey (1968)”. Box Office Mojo. Приступљено 20. 3. 2012.

[Miller_Corner-3] Miller, Frank. „The Critics' Corner on 2001: A Space Odyssey”. Turner Classic Movies. Приступљено 24. 12. 2014.

[4] „A Space Odyssey (1968)”. Box Office Mojo. Приступљено 8. 9. 2010. (језик: енглески)

[ChapmanCull2013-5] Chapman & Cull 2013, стр. 97

[McAleer2013-6] McAleer, Neil (1. 4. 2013). Sir Arthur C. Clarke: Odyssey of a Visionary: A Biography. RosettaBooks. стр. 140—. ISBN 978-0-9848118-0-9.

[7] Chapman & Cull 2013, стр. 98

[8] „National Film Registry”. National Film Registry (National Film Preservation Board, Library of Congress). Приступљено 26. 11. 2011.

[9] „Complete National Film Registry Listing | Film Registry | National Film Preservation Board | Programs at the Library of Congress | Library of Congress”. Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA. Архивирано из оригинала 25. 4. 2016. г. Приступљено 15. 5. 2020.

[10] Kehr, Dave. „U.S. FILM REGISTRY ADDS 25 'SIGNIFICANT' MOVIES”. chicagotribune.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 17. 6. 2020. г. Приступљено 15. 5. 2020.

[11] „Sight and Sound: Top Ten Poll 2002”. British Film Institute. Архивирано из оригинала 16. 12. 2006. г. Приступљено 15. 12. 2006.

[2012_poll-12] „Vertigo is named 'greatest film of all time'”. BBC News. 2. 8. 2012. Приступљено 24. 8. 2012.

[13] „The Moving Arts Film Journal | TMA's 100 Greatest Films of All Time | web site”. Архивирано из оригинала 6. 1. 2011. г. Приступљено 3. 2. 2011.

[1]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Норвешка Шпанија Француска BnF подаци Каталонија Немачка Израел Сједињене Државе
Остале	Енциклопедија Британика IdRef