Пређи на садржај

Шатринци

Координате: 45° 03′ 26″ С; 19° 55′ 13″ И / 45.057333° С; 19.920333° И / 45.057333; 19.920333
С Википедије, слободне енциклопедије
Шатринци
Римокатоличка црква у селу
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаИриг
Становништво
 — 2011.Пад 373
 — густина73/km2
Географске карактеристике
Координате45° 03′ 26″ С; 19° 55′ 13″ И / 45.057333° С; 19.920333° И / 45.057333; 19.920333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина142 m
Површина5,5 km2
Шатринци на карти Србије
Шатринци
Шатринци
Шатринци на карти Србије
Остали подаци
Позивни број022
Регистарска ознакаRU

Шатринци (мађ. Satrinca) су насеље у југоисточном делу иришке општине у Сремском округу. Шатринци су ушорено насеље панонског типа, типично војвођанско село. Основна привредна функција насеља је пољопривреда. Шатринци су типично пољопривредно село.

Према попису из 2011. било је 373 становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

Шатринци су старо средњовековно село, које се наводи у грамати издатој у Берксову 4. маја 1496. године. Српски деспот Јован Бранковић је тада 16 својих у Срему лежећих села међу којима и Шатринце, подарио скоро основаном српском православном манастиру Крушедолу.[1]

Међу старим подацима о селу је онај из 1702. године, који говори да су Шатринци чисто српско село. Али село је настало много пре велике Сеобе Срба.

Код Шатринаца је манастир Гргетег 1753. године имао салаш са стоком и воденицу.[2]

Шатринци имају две цркве, православну и католичку, лоциране у истом дворишту, једна поред друге. Православна је подигнута 1761. године. На месту порушене старе цркве подигнута је нова 1857. Римокатоличка црква изграђена је 1850. године.

Број становника током 19. века. Године 1815. ту живи 100 католика и 98 православаца. А 1869. године, број католика се удвостручио - 220, православних је нешто више - 119 душа и има четири Јевреја.[3]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Шатринци живи 305 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,4 година (36,8 код мушкараца и 38,1 код жена). У насељу има 140 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Становништво у овом насељу је мешовито уз мађарску већину.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 388
1953. 570
1961. 611
1971. 447
1981. 395
1991. 400 392
2002. 399 402
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Мађари
  
253 63,40%
Срби
  
85 21,30%
Хрвати
  
19 4,76%
Југословени
  
14 3,50%
Словенци
  
1 0,25%
Муслимани
  
1 0,25%
Македонци
  
1 0,25%
непознато
  
6 1,50%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Сербска пчела", Будим 1841.
  2. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1904.
  3. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872.
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]