Чехословачка Социјалистичка Република

Чехословачка Социјалистичка Република; Československá socialistická republika; Чехословачка
	Застава Грб
	Химна; Kde domov můj? и Nad Tatrou sa blýska
	; Чехословачка
Географија
Континент	Европа
Регија	централна Европа
Престоница	Праг
Друштво
Службени језик	чешки и словачки (регионално: мађарски)
Религија	Католицизам (дефакто)
Политика
Облик државе	Социјалистичка република
Владари
— Председник	Густав Хусак
Владајућа партија	Комунистичка партија Чехословачке
Историја
Историјско доба	Хладни рат
Догађаји
— Нови устав	9. мај 1948.
— Формирање ЧСФР	март 1989. (41 год.)
Географске и друге карактеристике
Површина
— укупно	128.000 km²
Становништво	15.400.000
Валута	Чехословачка круна
Земље претходнице и наследнице; Чехословачке
Претходнице:	Наследнице:

Чехословачка Социјалистичка Република (ЧССР; чеш. и свк. Československá socialistická republika (ČSSR)) је била држава у централној Европи, која је постојала од 1945. до 1990. године.

Заменила је дотадашњу Чехословачку Републику (ЧСР) (1918—1938), а њу је наследила Чешка и Словачка Федеративна Република (ЧСФР) (1990—1992).

Званично је створена доношењем новог устава 11. јула 1960, мада је то у суштини било само промена имена ('социјалистичка') у веч раније социјалистичку државу.

Уставним одредбама које су ступиле на снагу 1. јануара 1969. ЧССР је федерализована — створене су Чешка Социјалистичка Република (ЧСР) и Словачка Социјалистичка Република (ССР).

Уставним законом федералног парламента Чехословачке, који је ступио на снагу 29. марта 1990. „О промени назива Чехословачке Социјалистичке Републике“ име је промењено у краткотрајно Чехословачка Федеративна Република (који је убрзо замењен са Чешка и Словачка Федеративна Република (ЧСФР).

Историјат

Историјска позадина

Након што је Црвена армија ослободила Чехословачку од немачке окупације, у априлу 1945. године је проглашена Трећа република, а на власт је дошао Народни фронт унутар којег је деловало шест странака. на вишестраначким изборима 1946. године, уверљиву победу однели су комунисти. На изборима у мају 1947. године, комунисти нису освојили већину у Парламенту, због чега су Совјети захтевали одстрањење „буржоазије и реакционарних елемената“ из владе.

Фебруара 1948. године, комунисти су извршили пуч и преузели власт у Чехословачкој. Едвард Бенеш, дотадашњи председник, дао је оставку. након усвајања новог устава у мају 1948, Чехословачка је званично постала Народна република, иако је задржано старо име Чехослоавчка Република, те стари грб и застава.

Дана 11. јула 1960. године, био је усвојен нови устав, у којем је име земље промењено у Чехословачка Социјалистичка Република.

Социјалистичка Република

Постојање Социјалистичке републике највише је обележило Прашко пролеће 1968. године и његово гушење од стране Варшавског пакта. У духу политике Нормализације, Чехослоавчка је постала федерација Чешке и Словачке Социјалистичке Републике.

Током 1970-их, примећено је јачање опозиције, међу којом је један од истакнутијих представника био и Вацлав Хавел.

У процесу распадања источног блока, комунисти су сишли с власти током Плишане револуције 1989. године. Почеком 1990. године, усвојено је ново име државе — Чешка и Словачка Федерална Република. Дана 1. јануара 1993. године, федерација је укинута, а Чешка и Словачка су постале независне републике.

Политика

На власти у Чехословачкој је званично био Народни фронт, унутар којег је највише утицаја имала Комунистичка партија Чехословачке. Након разлаза Тито-Стаљин 1948. године, у духу антититоистичке политике, из партије је искључено око 500.000 дотдашњег чланства^[1]^[2]. Неки утицајнији комунисти су затворени током ових чистки, под оптужбом да су титоисти, попут Рудолфа Сланског, Владимира Клементиса, Густава Хусака и осталих.

Секретар партије од 1953. до 1968. био је Антоњин Новотни, а након њега 1969. Густав Хусак, који је постао и председник Републике 1975. године.

Економија

Економија Чехословачке у овом периоду заснивала се на планираној командној економији, по узору на Совјетски Савез. Превладавала је тешка прерађивачка индустрија, металургија, производња хемикалија, хране и текстила. Пољопривреда је заузимала мањи део сектора, али је становништво увек било опскрбљено довољном количином хране. Године 1986, 80% чехословачке трговине ишло је са земљама социјалистичког блока.

Највећи изазов привредног развоја Чехословачке је представљао развој источне Словачке, која се налазила дубоко испод живнотног стандарда западних делова земље. Због тога су у Словачкој изграђене бројне фабрике, модернизовани градови и инфрастурктура. После другог светског рата је изграђен потпуно нови град Дубница на Ваху. Прва нуклеарка у Чехословачкој се налазила у Јасловским Бохуницама исто у Словачкој. Процес изједначивања нивоа развијености обе републике је трајао све до краја 1980-их је држава успела и ниво развоја Чешке и Словачке пре распада земље је достигао стања 1:1.

Извори

^ Crampton, R. J. (1997), Eastern Europe in the twentieth century and after, Routledge, pp. 262
^ Bideleux, Robert; Jeffries, Ian (2007), A History of Eastern Europe: Crisis and Change, Routledge, pp. 477

Види још

Чехословачка

Спољашње везе

[crampton262-1] Crampton, R. J. (1997), Eastern Europe in the twentieth century and after, Routledge, pp. 262

[bideleux476-2] Bideleux, Robert; Jeffries, Ian (2007), A History of Eastern Europe: Crisis and Change, Routledge, pp. 477

[1]

п р у Социјалистичке државе
Садашње	СР Вијетнам НР Кина ДНР Кореја Куба ДНР Лаос
Бивше	ДР Авганистан (1978—1992) НСР Албанија (1946—1991) НР Ангола (1975—1992) НР Бенин (1975—1990) НР Бугарска (1946—1990) ДР Вијетнам (1945—1976) Гренада (1979—1983) Етиопија (1974—1987) НДР Етиопија (1987—1991) ДНР Јемен (1969—1990) ФНР/СФР Југославија (1945—1992) Демократска Кампућија (1975—1979) НР Кампућија (1979—1993) НР Конго (1970—1991) НР Мађарска (1949—1989) НР Мозамбик (1975—1990) НР Монголија (1924—1992) Немачка ДР (1949—1990) НР Пољска (1945—1989) СР Румунија (1947—1989) Руска СФСР (1918—1922) СССР (1922—1991) ДР Сомалија (1976—1991) НР Тува (1921—1944) Чехословачка СР (1948—1990)
Краткотрајне	Аутономна Република Азербејџан (1945—1946) Алзашка Совјетска Република (1918) Баварска Совјетска Република (1919) Бухарска НСР (1920—1925) Привремена влада Јужног Вијетнама (1975—1976) Галицијска ССР (1920) Далекоисточна Република (1920—1922) Доњецк-Кривојрошка Совјетска Република (1918) Естонска радничка комуна (1918—1919) ДР Јемен (1994) ДФ Југославија (1945) Кинеска Совјетска Република (1931—1937) НР Кореја (1945—1946) Летонска ССР(1918—1920) Лимерички Совјет (1919) Литванска ССР (1918—1919) Литванско-Белоруска ССР (1919) Мађарска Совјетска Република (1919) Република Махабад (1946—1947) Муганска Совјетска Република (1919) Париска комуна (1871) Персијска ССР (1920—1921) Словачка Совјетска Република (1919) Финска ДР (1939—1940) Финска СРР (1918) Хорезманска НСР (1920—1925) Хунански Совјет (1927) СР Чиле (1932)

п р у Временски след Чехословачке државности
	Пре-1918	1918—1938	1938—1945		1945—1948	1948—1989		1989—1992	1993—
Бохемија Моравска Шлеска	Аустријско царство	Прва република^а	Судети^б		Трећа република	Чехословачка Република^д 1948—1960	Чехословачка Социјалистичка Република^ђ 1960—1990	Чешка и Словачка Федеративна Република 1990—1992	Чешка Република
Бохемија Моравска Шлеска	Аустријско царство		Друга република^в 1938—1939	Протекторат Чешка и Моравска 1939—1945					Чешка Република
Словачка	Краљевина Угарска			Словачка Република 1939—1945					Словачка Република
Словачка				Јужна Словачка и Карпатска Украјина^г					Словачка Република
Поткарпатска Русија				Јужна Словачка и Карпатска Украјина^г	Закарпатска област^е 1944 / 1946 – 1991			Закарпатска област^ж 1991—present
	Аустроугарска		Влада Чехословачке у избјеглиштву
^а ЧСР; границе и влада успостављене уставом из 1920. ^б Анектирала Нацистичка Њемачка. ^в ЧСР; укључивала аутономне области Словачке и Карпатске Украјине. ^г Анектирала Краљевина Мађарска (1939—1945).			^д ЧСР; прогласила „народну демократија“ (без форманог мјењања имена) под уставом из 1948. који је уведен наког државног удара. ^ђ ЧССР; од 1969, након Прашког прољећа, сачињена од Чешке Социјалистичке Република (ЧСР) и Словачке Социјалистичке Републике (ССР). ^е Област Украјинске ССР. ^ж Област Украјине.

Нормативна контрола
Међународне	VIAF WorldCat
Државне	Из��аел Сједињене Државе