Чернобиљска молитва
| Чернобиљска молитва | |
|---|---|
 Корице књиге Чернобиљска молитва издање на српском језику из 2016. године | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Чернобыльская молитва |
| Аутор | Светлана Александровна Алексијевич |
| Земља |  Русија |
| Језик | Руски |
| Жанр / врста дела | роман |
| Издавање | |
| Датум | 1997. |
| Превод | |
| Преводилац | Ениса Успенски |
| Датум издавања | 2016. |
Чернобиљска молитва: хроника будућности (рус. Чернобыльская молитва) је роман из 1997. године Свјетлане Александровне Алексијевич (блр. Святлана Аляксандраўна Алексіевіч)[1], савремене белоруске новинарке и књижевнице, добитнице Нобелове награде за књижевност 2015. године. Српско издање објавила је издавачка кућа Лагуна 2016. године у преводу Енисе Успенски.[2]
Књига је првобитно објављена 1997, а потом је измењена 2013, као четврта књига у низу уметничко-документарног серијала у оквиру пројекта „Гласови утопије“, на којем Светлана Алексијевич ради од 1985. године.[3][1]
О аутору
[уреди | уреди извор]Свјетлана Александровна Алексијевич (1948, Станислав, Украјина), совјетска је и белоруска књижевница, новинарка и сценариста документарних филмова. Сем романа написала је двадесетак сценарија за документарне филмове и три драме. Пише на руском језику.[4]
О књизи
[уреди | уреди извор]Књига Чернобиљска молитва је потресна исповест о чернобиљској катастрофи, сведочанство о великој несрећи, књижевно дело библијског тона, након које су обични људи ипак нашли речи мудрости, самилости и утехе.[5]
Ауторка је у књизи забележила исповести људи који су живели или живе у близини атомске електране Чернобиљ. Фабула романа је заснована на стварној катастрофи. Поднаслов романа гласи „Хроника будућности“ из ког проистиче и једна од идеја романа је да у свету после Чернобиља, будућности нема.[6]
Књига доноси око стотину различитих исказа о догађају у Чернобиљу, написана из угла жртава и сведока. Главни јунаци књиге, несвакидашње документаристичке прозе, су и жртве и спасиоци, и деца и војници и житељи аветињске озрачене области ограђене таблама упозорења, и научници, психолози, лекари, преживели, евакуисани и повратници. Сви они заједну говоре речи које се стапају у једну, јединствену Чернобиљску молитву за пострадале и оне који ће још дуго сносити тешке последици, а које је ауторка преточила у књигу.[5]
Јунаци који су приказани у роману су разнолики, од припростих сељана, до религиозних фанатика, преко физичара, психолога, новинара, фотографа, војника, научника, учитељица, писаца, повратника у Чернобиљ, бивших и загрижених комуниста, па све до политичара. Ту су и они који су највише пострадали – ликвидатори (ватрогасци на реактору) и њихове породице. Сви ти ликови којима ауторка даје реч покушавају да дигну глас и да кроз причу преживе трагедију и искажу своју истину.[7]
Речи Светлана Алексијевич које илуструју катастофу у Чернобиљу:
| „ | Десет од 15 мојих пријатеља из детињства из Минска су преминули од рака. Чернобиљ убија.[3] | ” |
| „ | Више од свега у Чернобиљу се памти живот 'после свега': ствари без човека, пејзажи без човека. Пут у нигде, далеководи у нигде... Мени се понекад чинило да пишем о будућности.[3] | ” |
Историјска белешка
[уреди | уреди извор]Ауторка у одељку "Историјска белешка" са којим започиње књигу износи исечак из Народних новина које се објављене 27. априла 1996, у коме стоји:
Белорусија... За свет ми смо terra incognita – непозната, неистражена земља. ’Бела Русија’ – тако је отприлике на енглеском језику име наше земље. За Чернобиљ сви знају, али само у вези са Украјином и Русијом. Ми тек треба да испричамо о себи...[8]
Даље у тексу даје податак о самој катастофи:
Дана 26. априла 1986. г. у 1 сат 23 минута и 58 секунди серија експлозија разорила је реактор и постројење четвртог енергет ског блокаЧернобиљске нуклеарне електране, смеште не у близини белоруске границе. Чернобиљска катастрофа је нај ве ћа технолошка катастрофа XX века.[8]
Садржај
[уреди | уреди извор]Књига садржи следећа поглавља:[8]
- Историјска белешка
- Усамљен људски глас
- Ауторкин интервју са самом собом
- о пропуштеној историји и о томе зашто
- Чернобиљ доводи у сумњу нашу слику света
- ГЛАВА ПРВА
- Земља мртвих
- Војнички хор
- ГЛАВА ДРУГА
- Венац стварања
- Народни хор
- ГЛАВА ТРЕЋА
- Одушевљење тугом
- Дечји хор
- Светлана Алексијевич: Усамљен људски глас
- Уместо епилога
- Ениса Успенски: Роман гласова Светлане Алексијевич
Награде
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Чернобыльская молитва”. goodreads.com. Приступљено 1. 11. 2022.
- ^ „Černobiljska molitva : hronika budućnosti”. plus.cobiss.net. Приступљено 1. 11. 2022.
- ^ а б в Lezard, Nikolas. „Prikaz knjige „Černobiljske molitve“ Svetlane Aleksijevič”. laguna.rs. Приступљено 1. 11. 2022.
- ^ „Svetlana Aleksandrovna Aleksijevič”. laguna.rs. Приступљено 1. 11. 2022.
- ^ а б „Černobiljska molitva”. laguna.rs. Приступљено 1. 11. 2022.
- ^ Mladenović, Milena Ilić. „„Černobiljska molitva“ Svetlane Aleksijevič: Ima li polifonije u černobiljskom horu?”. laguna.rs. Приступљено 1. 11. 2022.
- ^ „„Černobiljska molitva“, prikaz romana beloruske dobitnice Nobelove nagrade Svetlana Aleksijevič”. laguna.rs. Приступљено 1. 11. 2022.
- ^ а б в Aleksijevič, Svetlana (2016). Černobiljska molitva : hronika budućnosti. Beograd: Laguna. стр. 7—9. ISBN 978-86-521-2230-1.
