Пређи на садржај

Храм Свете Тројице (Београд)

С Википедије, слободне енциклопедије
Не поистовећивати са Црква Свете Тројице (Пашино брдо).
Храм Свете Тројице у Београду
Данашњи изглед храма Свете Тројице
Опште информације
Место Београд Таковска 4.
ОпштинаПалилула
Држава Србија
Време настанка1924.
Тип култ��рног добраСпоменик културе
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе
beogradskonasledje.rs

Храм Свете Тројице (рус. церковь Святой Троицы) познат и као Руска црква је храм Руске православне цркве у Београду. Подигнут је 1924. по плановима архитекте Валерија Сташевског за Русе, који су након октобарске револуције побегли од комуниста из Русије. Углавном су то били припадници виших слојева друштва.[1]

Историја

[уреди | уреди извор]

Храм Свете Тројице изграђен је у златно доба изградње хришћанских верских објеката у Београду везано је за период између два светска рата (1918 — 1941) када је изграђено око двадесет храмова, који су, укључујући и овај на сасвим специфичан начин, изменили и унапредили визуелну слику Београда.[2]

Храм Свете Тројице је подигнут добровољним прилозима руских исељеника и београдског грађанства на простору источно од старе Цркве Светог Марка, на плацу у Таковској 4. Службе су се раније одржавале у шатору, а темељи новог храма су освећени 27. октобра 1924. У темељ је узидана повеља у којој је, на руском, стајало:[3]

У име Оца, Сина и Светога Духа, оснива се ова руска црква у част и славу Свете Тројице, за владавине благоверног и христољубивог Краља Срба, Хрвата и Словенаца Александра I, Њ. С. Патријарха српског Димитрија и Њ. С. Патријарха московског и све Русије Тихона, године од створења света седам хиљада четири стотине тридесет и друге, а од рођења Спаситељева хиљаду девет стотина двадесет и четврте, месеца октобра, у четрнаести дан.

Црква је освећена 4. јануара 1925.[4][5] Изграђена је по пројекту архитекте Валерија Сташевског, а освештена 22. октобра 1925. године.[6][7]

У темеље храма су положили грумен земље донесен из Русије, а у цркви је и гроб руског генерала Врангела, вође царистичких снага против бољшевика.

Црква поседује богату ризницу икона и застава Руске царевине, међу којима се једно време налазиле и војне заставе Наполеона и Османлија, које су биле ратни плен руске војске. Ове заставе су 1944. враћене у Русију.[8]

У храму је сахрањен генерал Петар Николајевич Врангел, главнозаповедајућии руске белогардијске армије.

Архитектура

[уреди | уреди извор]

Храм Свете Тројице својим конструктивним склопом и декоративном естетиком изведена је са одликама типичним за руско сакрално градитељство.[9][10]

Живописна силуета храма, као и целокупно композиционо решење у простору подражава контекстуални приступ пројектовања поштујући затечени амбијент и обликујући силуету падине подно Цркве Светог Марка.[11]

Фрескодекорација

Израда фрескодекорације је дело чувеног зографа, барона Николе Мајендорфе, који је често сарађивао са руским архитектама у великим градитељским подухватима у бившој Краљевини Југославије.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Шал царевића Алексеја („Вечерње новости”, 20. јул 2016)
  2. ^ А. Кадијевић, Један век тражења националног стила у архитектури (средина XIX – средина XX), Београд, 1997, 158–175.
  3. ^ "Политика", 30. окт. 1924, стр. 5
  4. ^ "Политика", 5. јан. 1925, стр. 4
  5. ^ Илустровани лист, 1925 бр. 2; стр. 5
  6. ^ М. Ђурђевић, Прилог проучавању делатности архитекте Валерија Владимировича Сташевског у Београду, ГГБ, 45–46, Београд 1998–1999, 151–171
  7. ^ Група аутора, Водич кроз Београд, Београд 1930, 59.
  8. ^ Ж. М. Јевремовић, Историјске знаменитости Београда и Земуна, Београд 1935, 49
  9. ^ Б. Вујовић, Београд у прошлости и садашњости, Београд 2003, 297
  10. ^ Сташевски Ђорђе у: Лексикон неимара, Београд 2008, 355.
  11. ^ S. G. Bogunović, Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka, II, Beograd 2005, 1086

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Храм_Свете_Тројице_(Београд)&oldid=29057333”