Пређи на садржај

Фабио Гросо

С Википедије, слободне енциклопедије
Фабио Гросо
Гросо 2022.
Лични подаци
Пуно име Фабио Гросо
Датум рођења (1977-11-28)28. новембар 1977.(47 год.)
Место рођења Рим, Италија
Висина 1,90 m
Позиција леви бек
Јуниорска каријера
1994—1995 Ренато Кури
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1995—1998
1998—2001
2001—2004
2004—2006
2006—2007
2007—2009
2009—2012
Ренато Кури
Кјети
Перуђа
Палермо
Интер
Лион
Јувентус
108
68
67
90
23
52
47
(47)
(8)
(6)
(2)
(2)
(2)
(2)
Репрезентативна каријера
2003—2009 Италија 48 (4)
Тренерска каријера
2013—2014
2014—2017
2017—2018
2018—2019
2019
2020—2021
2021—2023
2023
2024—
Јувентус (млади тим–помоћник)
Јувентус (млади тим)
Бари
Хелас Верона
Бреша
Сион
Фрозиноне
Лион
Сасуоло

Фабио Гросо (итал. Fabio Grosso; 28. новембар 1977) је бивши италијански фудбалер и национални репрезентативац, тренутно тренер Сасуола.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Гросо је рођен у Риму али је одрастао у Кјетију где се његова породица вратила. Тамо је фудбал почео играти у млађим узрастима Ренато Курија а касније и у сениорима где је био кључни играч првог тима. Током три сезоне наступања за клуб, Гросо је скупио 108 службених наступа те је на позицији полушпица и левог крила постигао импресивних 47 голова.

У лето 1998. Гросо је продат у Кјети за непознат износ. Захваљујући одличним играма у новом клубу, Гросо је привукао интерес екипа из Серија А. Тако га је у своје редове довела Перуђа током јула 2001. Иако је до тада играо као полушпиц, Перуђин тренер Козми га је пребацио на место левог крила. Са клубом је 2003. освојио Интертото куп а исте године је дебитовао у репрезентацији Италије. Током зимског прелазног рока у јануару 2004, Фабио Гросо је продат тадашњем друголигашу Палерму.

Са сицилијанским клубом се квалификовао у Серију А, и са њима у сезони 2005/06. освојио одлично шесто место и изборио наступ у Купу УЕФА. Тадашњи италијански селектор Марчело Липи уврстио је Гроса на списак репрезентативаца за предстојеће Светско првенство у Немачкој 2006. Уз њега, на списку су се нашла још три Палермова играча: бекови Кристијан Закардо и Андреа Барзаљи и везњак Симоне Бароне. Након освајања титуле светског првака, где је Гросо дао велики допринос (гол у полуфиналу и реализовани пенал у финалу), играч је продат миланском Интеру.

Интер га је купио за пет милиона евра, а Палерму је уступљен и Паоло Делафјоре.[1] Међутим, тамо је већином коришћен као замена на утакмицама тако да је већ након једне сезоне отишао у француски Лион.[2] Вредност трансфера је износила 7,5 милиона евра а играчу је додељен дрес са бројем 11. Већ у дебитантској сезони, Гросо је са Лионом освојио дуплу круну, односно првенство и национални куп. Током друге сезоне играо је мање, делом због повреде због чега га се повезивао са повратком у Италију.

Дана 31. августа 2009. потврђен је Гросов повратак у Серију А након две године у Француској. Наиме, довео га је торински Јувентус који је био у потрази за одбрамбеним играчем. Са Старом дамом је у сезони 2011/12. освојио свој други скудето након чега је објавио крај играчке каријере.

Репрезентативна каријера

[уреди | уреди извор]

Гросо је са Италијом наступао на Светском првенству 2006. где је са Азурима освојио титулу светског првака. У полуфиналном сусрету против домаћина Немачке постигао је кључни погодак током 119. минута продужетка.[3] У самом финалу против Француске, питање победника се одлучивало на једанаестерце. Гросо је био последњи извођач а његов реализовани казнени ударац је Италији осигурао светски наслов.[4]

Нови италијански селектор Роберто Донадони користио га је на Европском првенству 2008. Тамо је одиграо сва три сусрета групе против Холандије,[5] Румуније[6] и Француске.[7] У четвртфиналном двобоју против каснијег првака Шпаније, победник се као и пре две године одлучивао једанаестерцима. Гросо је био први извођач, и био је прецизан са беле тачке. Међутим, Италија је испала због промашаја Де Росија и Ди Наталеа.[8]

Последњи Гросов већи репрезентативни турнир био је Куп конфедерација 2009. Италија је тамо неочекивано испала већ у групи а Гросо је одиграо свих 90 минута у сусретима против САД[9] и Египта.[10]

Своју последњу утакмицу у репрезентативном дресу, Фабио Гросо је одиграо 14. новембра 2009. против Холандије.[11]

Голови за репрезентацију

[уреди | уреди извор]
# Датум Место Противник Погодак Резултат Такмичење
1. 3. септембар 2005. Глазгов, Шкотска  Шкотска 1: 1 1: 1 Квалификације за СП 2006.
2. 7. јул 2006. Дортмунд, Немачка  Немачка 1: 0 2: 0 СП 2006.
3. 13. октобар 2006. Ђенова, Италија  Грузија 2: 0 2: 0 Квалификације за ЕП 2008.
4. 9. септембар 2009. Торино, Италија  Бугарска 1: 0 2: 0 Квалификације за СП 2010.
Интер[12]
Лион[12]
Јувентус[12]

Репрезентативни

[уреди | уреди извор]
Италија[12]

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]