Унца
Унца је јединица за масу ван СИ система и најчешће се користи за изражавање масе племенитих метала. Назив унца потиче од латинског (лат. Uncia), што значи једна дванаестина (1/12).
У античком Риму 1 унција је 1/12 аса, а износила је отприлике 70 g. Унција је била и новац. Као мера за тежину унца је била врло раширена и износила је од 28 до 100 грама. у Француској 1 once = 30,59 g; Холандији 1 onze = 100 g ; Португалу 1 onça = 28,688 g; Мексику 1 onza = 28,7 g. На Балкану и у окружењу помиње се под називом: унца, унција или унча од XIV века. Била је је 1/12 литре или фунте, а делила се на 6 аксађа. У Дубровнику се употребљавала танка унча = 17,328 g и дебела унча = 28,842 g.
Дефиниције
[уреди | уреди извор]Историјски гледано, у различитим деловима света, у различитим временима, и за различите примене, унца (или њен превод) се односила на углавном сличне, али ипак мало различите стандарде масе.
| Варијанта | (грами) | (зрна) |
|---|---|---|
| Међународна евердјупоисна унца | 28,349523125 | 437,5 |
| Међународна тројска унца | 31,1034768 | 480 |
| Апотекарска унца | ||
| Унца Марије Терезије | 28,0668 | |
| Шпанска унца (onza) | 28,75 | |
| Француска унца (once) | 30,59 | |
| Португалска унца (onça) | 28,69 | |
| Римска/Италијанска унца (oncia) | 27,4 | |
| Холандска метричка унца (ons) | 100 | |
| Холандска (преметричка) унца (ons) | ca. 30 | |
| Кинеска метричка унца (盎司) | 50 | |
| Енглеска торањска унца | 29,16 | 450 |
Тренутно у употреби
[уреди | уреди извор]Врсте унци
[уреди | уреди извор]- Обична унца (ознака oz.) се користи код прехрамбених производа и износи 28,35 грама.
- Апотекарска унца (ознака oz. ap.) користи се при мјерењу хемикалија и лијекова. Износи 31,1 грам.
- Фина унца (енгл. Troy Ounce, ознака oz. tr.) се примјењује код племенитих метала. Као и апотекарска унца износи 31,1 грам. Вриједност неког племенитог материјала у унцама изражава само вриједност тог метала без евентуалних примјеса и нечистоћа, чија се маса одузима од укупне масе.
- Течна унца (fl. oz.) је јединица за запремину, а не масу и користи се у индустрији парфема. Течна унца износи 1/160 галона, а како се британски и амерички галон разликују, тако и течна унца износи у Британији 28,4131 cm³, а у САД 29,5735.
Међународна евердјупоисна унца
[уреди | уреди извор]Међународна евердјупоисна унца (скраћено oz) дефинисана је као тачно 28,349523125 g према споразуму о међународној јарди и фунти из 1959. године, који су потписале Сједињене Државе и земље Комонвелта нација.
У евердјупоисном систему, шеснаест унци чини евердјупоисну фунту, а евердјупоисна фунта је дефинисана као 7000 зрна; једна евердјупоисна унца је дакле једнака 437,5 зрна.
Унца је и даље стандардна јединица у Сједињеним Државама. У Уједињеном Краљевству је престала да буде законска јединица мере 2000. године, али је и даље у општој употреби на неформалној основи и такође као индикатор величине порција у ресторанима.[1]
Међународна тројска унца
[уреди | уреди извор]Тројска унца (скраћено oz t) је једнака 480 зрна. Сходно томе, међународна тројска унца је једнака тачно 31,1034768 грама. У сада застарелој тројској фунти има 12 тројских унци.
Данас се тројска унца користи само за изражавање масе племенитих метала као што су злато, платина, паладијум, родијум или сребро. Булионске кованице су најчешћи производи који се производе и продају у тројским унцама, али полуге од племенитих метала такође постоје у грамима и килограмима (kg). (Килограмска полуга садржи 32.151 тројске унце.)
За историјско мерење злата,
- фина унца је тројска унца садржаја чистог злата у златној полузи, израчуната као финоћа помножена бруто тежином[2]
- стандардна унца је тројска унца од 22 каратног злата, 91,66% чистоће (11 према 1 пропорција злата и легуре материјала)
Метричке унце
[уреди | уреди извор]Неке земље су редефинисале своје унце у метричком систему.[3] На пример, немачка апотекарска унца од 30 грама је веома блиска раније распрострањеној нирнбершкој унци, али поделе и умножења излазе у метрици.
Године 1820. Холанђани су редефинисали своју унцу (на холандском, ons) на 100 грама. Године 1937, IJkwet из Холандије је званично укинуо тај термин, али се и даље често користи.[4][5] Холандски аман��мани на метрички систем, као што су ons или 100 грама, наслеђени су, усвојени и предавани у Индонезији почевши од основне школе. Такође је наведена као стандардна употреба у Индонезијском националном речнику, Камус Бесар Бахаса Индонезија, и владином званичном наставном плану и програму за основне школе.[6]
Историјске јединице
[уреди | уреди извор]Апотекарска унца
[уреди | уреди извор]Апотекарска унца (скраћено ℥) еквивалентна тројској унци, раније су је користили апотекари и стога је застарела.
Унца Марије Терезије
[уреди | уреди извор]Некада је у Етиопији и неким европским земљама уведена „унца Марије Терезије“, која је била једнака тежини једног талира Марије Терезије, односно 28,0668 g.[7][8]
Шпанска унца
[уреди | уреди извор]Шпанска фунта (шпанска libra) била је 460 g.[9] Шпанска унца (шпански onza) била је 1⁄16 фунте, односно 28,75 g.[10]
Торањска унца
[уреди | уреди извор]Торањска унца од 450 зрна (29 грама) била је фракција торањске фунте која се користила у енглеским ковницама новца, а главна је била у Лондонској кули. Датира из англосаксонског стандарда тежине кованог новца. Укинуо ју је Хенри VIII у корист тројске унце 1527.[11]
Друге употребе
[уреди | уреди извор]Тежина тканине
[уреди | уреди извор]Унце се такође користе за изражавање „тежине”, тачније густине површине, текстилне тканине у Северној Америци, Азији или Великој Британији, као у „16 оз деним”. Број се односи на тежину у унцама дате количине тканине, било јарду дате ширине, или квадратни јард, где је дубина тканине константа специфична за тканину.[12]
| Тип тканине | Типична тежина у унцама |
|---|---|
| Органза, војл, шифон | 1–3 |
| Већина памука, вуне, свиле, муслина, лана | 4–7 |
| Деним, сомот, твил, велвет | 7–16 |
Дебљина слоја бакра штампане плоче
[уреди | уреди извор]Најчешћа јединица мере за дебљину бакра на штампаној плочи (PCB) је унца (oz), као у маси. То је резултујућа дебљина када је маса бакра равно пресована и равномерно распоређена по површини од једне квадратне стопе. 1 oz ће отприлике бити 34,7 µm.[13]
Веће и мање јединице ван СИ система
[уреди | уреди извор]Прва већа следећа јединица је Фунта. једна Фунта има 16 унци.
мање јединице су:
- Драм. Осам драма је једнако једној унци.
- Греин. 43.75 грејна су једна унца.
- Пени . 20 пенија одговара једној унци
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The Units of Measurement Regulations 1995 (Article 4)”. 2000-09-20. Приступљено 2009-01-26.
- ^ London Bullion Market Association. „Market Basics”. Архивирано из оригинала 2012-03-08. г.
- ^ Wittop Koning, D. A.; Houben, G. M. M. (1980). 2000 jaar gewichten in de nederlanden (на језику: холандски). Lochem-Poperinge: De Tijdstroom. ISBN 9060879651.
- ^ „Guide to The Hague – Where to turn”. Архивирано из оригинала 2008-03-16. г. Приступљено 2008-01-01.
- ^ nl:Nederlands metriek stelsel
- ^ Ons in KBBI
- ^ Greenfield, Richard (1965). Ethiopia: a new political history. F. A. Praeger. стр. 327.
- ^ Ethiopia observer. 6. 1962. стр. 187—8.
- ^ Diccionario de la Real Academia Española, 23rd edition, libra
- ^ Diccionario de la Real Academia Española, 23rd edition, onza
- ^ Slater, Robert (1855). An Inquiry into the Principles involved in the Decimalization of the Weights, Measures, and Monies of the United Kingdom. London: Arthur Hall. стр. 11.
- ^ „How to shop the fabric market”. Приступљено 2008-12-10.
- ^ „Copper Thickness FAQ”. Приступљено 2016-11-13.
Литература
[уреди | уреди извор]- Hallock, William; Wade, Herbert Treadwell (1906). Outlines of the evolution of weights and measures and the metric system. London: The Macmillan company. стр. 34. Приступљено 14. 8. 2012.
- „troy, n.2”. Oxford English Dictionary. Oxford, England: Oxford University Press. јун 2012. „The received opinion is that it took its name from a weight used at the fair of Troyes in France”
- Partridge, Eric (1958). „Trojan”. Origins: A Short Etymological Dictionary of Modern English. London: Routledge and Kegan Paul. стр. 3566. OCLC 250202885. „…the great fairs established for all Europe the weight-standard Troyes, whence…Troy…” Непознати параметар
|chapter-url-access=игнорисан (помоћ) - Smith, L. Toulmin (1894). Expeditions to Prussia and the Holy Land Made by Henry Earl of Derby (afterwards King Henry IV.) in the Years 1390-1 and 1392-3. London: Camden Society. стр. 100.
- Watson, Charles Moore (1910). British weights and measures as described in the laws of England from Anglo-Saxon times. London: John Murray. стр. 82. OCLC 4566577.
- Wright, Joseph (1898). The English Dialect Dictionary. 6. Oxford: English Dialect Society. стр. 250. OCLC 63381077.
- Kelly, Patrick (1811). The Universal Cambist and Commercial Instructor. 1. стр. 20.
- Hallock, Wade (1906). Outlines of the evolution of weights and measures and the metric system. The Macmillan company. стр. 119.
- Zupko, Ronald Edward (1977). British Weights and Measures: A History from Antiquity to the Seventeenth Century. University of Wisconsin Press. стр. 28–9. ISBN 978-0-299-07340-4.
- „Troy Ounce”. WordNet 3.0, Dictionary.com. Princeton University. Архивирано из оригинала 2008-02-26. г. Приступљено 2008-01-10.
- Smith, Adam (1809). An Inquiry Into the Nature and Causes of the Wealth of Nations. 1. London: T. Hamilton. стр. 35. „The French livre contained, in the time of Charlemagne, a pound, Troyes weight, of silver of a known finess. The fair of Troyes in Champaign was at that time frequented by all the nations of Europe, and the weights and measures of so famous a market were generally known and esteemed.”
- „Börse Frankfurt: Aktien, Kurse, Charts und Nachrichten”. www.boerse-frankfurt.de. Архивирано из оригинала 1. 11. 2015. г. Приступљено 28. 4. 2018.
- „Units of Measure - The Perth Mint”. Архивирано из оригинала 2015-09-24. г.
- „Do grams or ounces win?”. Архивирано из оригинала 2016-05-06. г.
- Ronald Zupko. „Measurement system”. Encyclopedia Britannica.
- Judson, Lewis V. (март 1976) [October 1963]. „8. Refinement of values for the yard and pound”. Weights and Measures Standards of the United States: A brief history (PDF). NBS Special Publication. 447. Washington, D.C.: U.S. Department of Commerce, National Bureau of Standards. стр. 20. OCLC 610190761. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 6. 2011. г. Приступљено 30. 6. 2012.
