Улчи

Улчи
	Графички приказ унутрашњости улчијске куће у 19. веку
Укупна популација
	2.913
Региони са значајном популацијом
Русија	2.765
Украјина	76
Језици
	улчијски, руски
Религија
	шаманизам, анимизам, православље
Сродне етничке групе
	Остали тунгуско-манџурски народи

Улчи (рус. ульчи, енгл. Ulch) су тунгуско-манџурски народ, чији језик припада јужој (манџурској) грани тунгуско-манџурских језика. Староседеоци су руског далеког истока (источни Сибир) и то Улчијског рејона Хабаровског краја.

Територија

Традиционална територија Улча се налази око доњег тока реке Амур у Улчијском рејону Хабаровског краја Руске Федерације. Више од 90% Улча живи у Улчијском рејону,^[2] у коме чине мањински део становништва.

Популација

Према резултатима пописа становништва Руске Федерације, Улча је 2010. било 2.765.^[1]

Језик

Улчијски језик припада јужој (манџурској) грани тунгуско-манџурских језика и најближи је нанајском језику. Улчијски језик је толико сличан нанајском да је дуго сматран његовим дијалектом.^[2] Почетком 21. века већина Улча говори руским као матерњим језиком, а проценат говорника улчијског је у непрестаном опадању.

Вера

Улчи су одржали традиционална анимистичка веровања и шаманизам, велики део је православне вероисповести.

Извори

^ ^а ^б „Резултати пописа становништва Русије 2010. Национални састав становништва”. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 08. 2011. г. Приступљено 03. 09. 2017.
^ ^а ^б „Улчи”. „Црвена књига народа Руске Империје”.

Литература

Спољашње везе

Улчи - „Црвена књига народа Руске Империје”

[ruspop2010-1] а ^б „Резултати пописа становништва Русије 2010. Национални састав становништва”. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 08. 2011. г. Приступљено 03. 09. 2017.

[Red_book-2] а ^б „Улчи”. „Црвена књига народа Руске Империје”.

[1]