Пређи на садржај

Унеско

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са УНЕСКО)
Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу
United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization
Лого Унеска
Амблем ОУН
СкраћеницаУНЕСКО (UNESCO)
Датум оснивања16. новембар 1945.; пре 79 година (1945-11-16)
Типспецијализована агенција Уједињених нација
СедиштеПариз,  Француска
Чланови193 државе чланице, 10 држава придружених чланица и 2 државе посматрача
(1. јануар 2019)
Службени језици
  • енглески
  • француски
  • шпански
  • руски
  • арапски
  • кинески
Руководиоцигенерални директор УНЕСКО-а:
Одре Азуле
 Француска
(од 10. новембра 2017)
Матична организацијаЕкономски и социјални савет Организације уједињених нација
Веб-сајтwww.unesco.org
Седиште Унеско-а у Паризу

Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (енгл. United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization; фр. Organisation des Nations unies pour l'éducation, la science et la culture), верб. скр. Унеско[1] (од енгл. UNESCO — акр. скр. УНЕСКO[2]), специјална је организација Уједињених нација базирана у Паризу. Основана 16. новембра 1945. године, када је потписан „Статут Унеска”, који је на снагу ступио 4. новембра 1946. године, ратификацијом у 20 земаља. Основни циљ организације је да допринесе миру и сигурности кроз подржавање сарадње међу нацијама кроз образовање, науку и културу као метод поспешивања универзалног поштовања правде, закона, људских права и основних људских слобода.[3] Она је наследница Међународног комитета за интелектуалну сарадњу Друштва народа.

Унеско има 195 земаља чланица[4] и десет придружених чланова.[5][6] Главно седиште организације је у Паризу са преко 50 канцеларија широм света. Већина њених теренских седишта су канцеларије „кластера” које покривају три или више земаља; постоје и националне и регионалне канцеларије. Од новембра 2017. године генерални директор Унеска је Одре Азул.

Унеско остварује своје циљеве кроз пет главних програма: образовање, природне науке, друштвене/хуманистичке науке, култура и комуникација/информације. Пројекти у Унесковом спонзорству обухватају писменост, техничке и учитељске програме, међународне научне програме, промоцију независних медија и слободе штампе, регионалне и културне историјске пројекте, промовисање културног диверзитета, преводе светске литература, споразуме о међународној сарадњи ради очувања светске културне и природне баштина (Светске баштине) и очување људских права, и покушају премошћавања светске дигиталне поделе. Исто тако је члан групе за развој Уједињених нација.[7]

Унесков циљ је „да допринесе изградњи мира, ерадикацији сиромаштва, одрживом развоју и интеркултуралном дијалогу кроз образовање, науку, културу, комуникацију и информисање”.[8] Други приоритети организације укључују достизање квалитета образовања за све и доживотног учења, решавање нових социјалних и етичких изазова, неговање културног диверзитета, културе мира и изградња инклузивних образованих друштава кроз информисање и комуникацију.[9]

Шири циљеви и на��тојања међународне заједнице — како је наведено у међународно договореним развојним циљевима, укључујући и Миленијумске циљеве развоја (MDGs) — су у основи свих Унескових стратегија и активности.

Мисија и циљеви

[уреди | уреди извор]

Мисија Унеска је допринос изградњи мира, смањењу сиромаштва, промовисању одрживог развоја и интеркултуралног дијалога кроз образовање, науку, културу, комуникацију и информисање. Организација се фокусира, нарочито, на два глобална приоритета: Африка и равноправност полова.

Остали приоритети Организације односе се на стицање квалитетног образовања за све и могућности целоживотног учења, пре свега обраћајући се новим друштвеним и етичким изазовима; неговање културне разноликости и културе мира.

Шири циљеви и конкретни задаци међународне заједнице — како је утврђено у међународно договореним циљевима развоја, укључујући и Миленијумске развојне циљеве — подржани су путем свих Унескових стратегија и активности.[10]

Историја

[уреди | уреди извор]
Застава Унеска

Унеско и његов мандат за међународну сарадњу могу се пратити уназад од резолуције Друштва народа 21. септембра 1921, да се изабере Комисија за проучавање изводљивости.[11][12] Дана 18. децембра 1925, Међународни биро за образовање (IBE) је започео са радом као невладина организација организација у служби међународног образовног развоја.[13] Међутим, почетак Првог светског рата је углавном узроковао прекид рада ових претходничких организација.

Након потписивања Атлантске повеље и Декларације уједињених нација, Конференција савезничких министара образовања (CAME) зе започела са састанцима у Лондону, што је настављено од 16. новембра 1942 до 5. децембра 1945. Дана 30. октобра 1943, неопходност постојања међународне организације изражена је у виду Московске декларације, с којом су се сложили Кина, Велика Британија, Сједињене Државе и СССР. Томе су следили предлози Думбартон Окс конференције од 9. октобра 1944. По предлогу CAME и у складу са препорукама Конференције Уједињених нација о међународној организацији (UNCIO), одржаној у Сан Франциску током априла–јуна 1945, Конференција Уједињених нација за успостављање образовне и културне организације (ECO/CONF) је била сазвана у Лондону 1–16. новембра 1945. Њој су присуствовали представници 44 владе. Проминентна фигура у иницијативи за Унеско UNESCO је био Раб Батлер, министар образовања за Уједињено Краљевство.[14] На ECO/CONF је уведен устав Унеска, кога су потписале 37 земље, и успостављена је припремна комисија.[15] Припремна комисија је деловала између 16. новембара 1945, и 4. новембра 1946 — датума кад је Унеско устав ступио на снагу са депоновањем двадесетог ратификовања од стране државе чланице.[16]

Прва Генерална конференција је одржана од 19. новембра до 10. децембра 1946, и изабран је др. Џулијан Хаксли за генералног директора.[17] Устав је измењен новембра 1954. године када је Генерална конференција одлучила да су чланови Извршног одбора представници влада држава чији су држављани и да, за разлику од раније праксе, не делују у свом личном капацитету.[18] Ова промена у управи чини Унеско различитим од свог претходника, CICI, у погледу начина на који земље чланице сарађују у областима компетентности организације. Како су државе чланице сарађивале током времена на остваривању Унесковог мандата, политички и историјски фактори су обликовали операције организације, нарочито током Хладног рата, процеса деколонизације и распада Совјетског Савеза.

Међу главним достигнућима организације је њен рад против расизма, на пример путем утицајних изјава о раси почевши од декларације антрополога (међу којима је био Клод Леви-Строс) и других научника 1950. године[19] и завршно са Декларацији о раси и расним предрасудама из 1978. године.[20] Године 1956, Јужноафричка Република се повукла из Унеска тврдећи да неке од публикација ове организ��ције представљају „мешање” у „расне проблеме” те земље.[21] Јужноафричка Република је поново приступила организацији 1994. под вођством Нелсона Манделе.

Униесков рани рад на пољу образовања је обухватао пилот пројекат на фундаменталном образовању у Марбијалској долини у Хаитима, започет 1947. године.[22] Овом пројекту су следиле експертне мисије у другим земљама, укључујући, на пример, мисију у Авганистану 1949. године.[23] Године 1948, Унеско је препоручио да земље чланице треба да уведу слободно мандаторно и универзално основно образовање.[24] Године 1990, Светска конференција за образовање за све, у Жомтиену, Тајланд, покренула је глобални покрет за пружање основног образовања за сву децу, младе и одрасле.[25] Десет година касније, Светски образовни форум из 2000. који је одржан у Дакару, Сенегал, при чему су владе чланица подстакнуте да се обавежу на остваривање основног образовања за све до 2015. године.[26]

Унескове ране активности на пољу културе обухватале су, на пример, Нубијску кампању, лансирану 1960. године.[27] Циљ кампање је био да се помери Велики храм Абу Симбела да га не би преплавио Нил након изградње Асуанске бране. Током двадесетогодишње кампање, 22 монумента и архитектонска комплекса је релоцирано. То је била прва и највећа у серији кампања укључујући Мохенџо-даро (Пакистан), Фес (Мароко), Катманду (Непал), Борободур (Индонезија) и Акропољ (Грчка). Рад организације на баштини је довео до усвајања, 1972. године, Конвенције о заштити светске културне и природне баштине.[28]

Активности

[уреди | уреди извор]

Унеско своје активности спроводи кроз пет програмских области: образовање, природне науке, социологија, култура и комуникације. Унеско такође спонзорише пројекте за писменост, развој технике и педагогије, међународне науке, пројекте регионалне културне историје, пројекте промовисања културне разноликости, програм управљања друштвеним променама, програм посвећен резерватима биосфере и програме који подржавају међународне договоре o чувању свјетске културне и природне баштине.

Једна од улога Унеска је да одржава листу мјеста свјетске природне и културне баштине. Та мјеста се сматрају важним природним или историјским мјестима или објектима чије очување је важно за цјелокупну свјетску заједницу. Унеско, с друге стране, није одговоран да одржава или штити мјесто које је на њиховим листама.

  • Образовање: Унеско пружа међународну подршку у стварању образованијих друштава са могућностима образовања за свакога; подржава истраживања везана за упоредно образовање; и пружа експертизу и подстиче способност земаља да понуде квалитетно образовање за све. Ово укључује:

Унеско не акредитује институције или високошколско образовање.

комуникације и информисаности;

Празници Унеска

[уреди | уреди извор]

Листа празника Унеска[29]

Датум Празник
27. јануар Међународни дан сећања на жртве Холокауста
13. фебруар Светски дан радија
21. фебруар Међународни дан матерњег језика
8. март Међународни дан жена
20. март Међународни дан франкофоније
21. март Светски дан поезије
21. март Међународни дан елиминације расне дискриминације
22. март Светски дан вода
2. април Међународни дан књиге за децу
23. април Светски дан књиге и ауторских права
30. април Међународни дан џеза
3. мај Светски дан слободе штампе
21. мај Светски дан за културну разноликост за дијалог и развој
22. мај Међународни дан биолошке разноликости
25. мај Дан Африке
5. јун Светски дан заштите животне средине
8. јун Светски дан океана
21. јун Међународни дан јоге
18. јул Међународни дан Нелсона Манделе
9. август Међународни дан сиромашних
12. август Међународни дан младих
23. август Међународни дан за сећање на трговину робљем и њену забрану
8. септембар Међународни дан писмености
15. септембар Међународни дан демократије
21. септембар Међународни дан мира
5. октобар Светски дан наставника
11. октобар Светски дан девојчица
Друга среда у октобру Међународни дан ублажавања последица природних катастрофа
17. октобар Међународни дан за искорењење сиромаштва
20. октобар Светски дан статистике
27. октобар Светски дан очувања аудио визуелне баштине
10. новембар Светски дан науке
3. четвртак у новембру Светски дан филозофије
16. новембар Међународни дан толеранције
19. новембар Међународни дан мушкараца
25. новембар Међународни дан елиминације насиља над женама
29. новембар Међународни дан солидарности са палестинским становништвом
1. децембар Светски дан борбе против сиде
10. децембар Дан људских права
18. децембар Међународни дан миграната
18. децембар Светски дан арапског језика

Генерални директори Унеска од оснивања

[уреди | уреди извор]
  • Џулијан Хаксли — Велика Британија (1946—1948)
  • Хаиме Торес Бодет — Мексико (1948—1952)
  • Џон Вилкинсон Тејлор — САД (1952—1953)
  • Лутер Еванс — САД (1953—1958)
  • Витонино Веронезе — Италија (1958—1961)
  • Рене Мау — Француска (1961—1974)
  • Амаду-Махтар М’Боу — Сенегал (1974—1987)
  • Федерико Мејор Зарагоза — Шпанија (1987—1999)
  • Коичиро Мацура — Јапан (1999—2009)
  • Ирина Бокова — Бугарска (2009—2017)
  • Одре Азуле - Француска (2017—данас)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Пешикан, Митар (2018). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 149. 
  2. ^ „UNESCO”. UNESCO. Приступљено 25. 9. 2015. 
  3. ^ „UNESCO history”. UNESCO. Приступљено 23. 4. 2010. 
  4. ^ UNESCO's General Conference voted on 31 October 2011 "to admit Palestine as a member State". However, it notes that, for "its membership to take effect, Palestine must sign and ratify UNESCO's Constitution". „UNESCO " Media Services " General Conference admits Palestine as UNESCO Member State”. UNESCO. 
  5. ^ „Member States | United Nations Educational, Scientific and Cultural Organization”. UNESCO. Архивирано из оригинала 8. 9. 2010. г. 
  6. ^ „The Faroes become associated <ny specialized institutes and centres throughout the world”. Архивирано из оригинала 23. 8. 2011. г. 
  7. ^ „UNDG Members”. United Nations Development Group. Архивирано из оригинала 11. 5. 2011. г. Приступљено 8. 8. 2011. 
  8. ^ „Introducing UNESCO”. UNESCO. Приступљено 8. 8. 2011. 
  9. ^ „UNESCO • General Conference; 34th; Medium-term Strategy, 2008–2013; 2007” (PDF). Приступљено 8. 8. 2011. 
  10. ^ „Канцеларија за Унеско, Црна Гора”. Архивирано из оригинала 12. 09. 2008. г. Приступљено 14. 08. 2016. 
  11. ^ Plenary Meetings, Records of the Second Assembly, Geneva: League of Nations, 5. 9. — 5. 10. 1921 .
  12. ^ A Chronology of UNESCO: 1947–1987, UNESDOC database, Paris, 1987, LAD.85/WS/4 Rev, „The International Committee on Intellectual Cooperation (ICIC) was officially created on 4 January 1922, as a consultative organ composed of individuals elected based on their personal qualifications. The International Institute for Intellectual Cooperation (IIIC) was then created in Paris on 9 August 1925, to act as the executing agency for the ICIC” .
  13. ^ UNESCO 1987.
  14. ^ The work of U.N.E.S.C.O. (Hansard, 26 January 1949) Архивирано на сајту Wayback Machine (19. октобар 2017). Millbank systems. Приступљено 12 July 2013.
  15. ^ „United Nations Conference for the Establishment of an Educational and Cultural Organisation. Conference for the Establishment of an Educational and Cultural Organisation” (PDF). UNESDOC database. The Institute of Civil Engineers, London. 1. 12. 1945. ECO/Conf./29. Приступљено 8. 6. 2012. 
  16. ^ Unesco 1945.
  17. ^ „General Conference, First Session” (PDF). UNESDOC database. UNESCO House, Paris, from 20 November to 10 December 1946. UNESCO/C/30 [1 °CResolutions] Item 14: UNESCO. 1947. стр. 73. Приступљено 1. 7. 2012. 
  18. ^ „Records of the General Conference, Eighth Session” (PDF). unesdoc.unesco.org. 
  19. ^ „UNESCO. (1950). Statement by experts on race problems. Paris, 20 July 1950. UNESCO/SS/1. UNESDOC database” (PDF). Приступљено 8. 6. 2012. 
  20. ^ „UNESCO. General Conference, 20th Session. (1979). Records of the General Conference, Twentieth Session, Paris, 24 October to 28 November 1978. 20 °CResolutions. (Paris.) Resolution 3/1.1/2, p. 61. UNESDOC database” (PDF). Приступљено 8. 6. 2012. 
  21. ^ UNESCO. Executive Board, 42nd Session. (1955). Report of the Director-General on the Activities of the Organization (March–November 1955). Paris, 9 November 1955. 42 EX/43. Part I Relations with Member States, paragraph 3.
  22. ^ The Haiti pilot project: phase one, 1947–1949. (1951). Monographs on Fundamental Education IV. UNESCO: Paris.
  23. ^ „Debiesse, J., Benjamin, H. and Abbot, W. (1952). Report of the mission to Afghanistan. Educational Missions IV. ED.51/VIII.A. (Paris.) UNESDOC database” (PDF). Приступљено 8. 6. 2012. 
  24. ^ „UNESCO. General Conference, 2nd Session. (1948). Resolutions adopted by the General Conference during its second session, Mexico, November–December 1947. 2 °CResolutions. (Paris.) Resolution 3.4.1, p. 17. UNESDOC database” (PDF). Приступљено 8. 6. 2012. 
  25. ^ „UNDP, UNESCO, UNICEF, and The World Bank. (1990). Final Report. World Conference on Education for All: Meeting Basic Education Needs. 5–9 March 1990, Jomtien, Thailand. (WCEFA Inter-agency Commission: New York). UNESDOC database” (PDF). Приступљено 8. 6. 2012. 
  26. ^ „UNESCO. (2000). The Dakar Framework for Action. Education for All: meeting our collective commitments (including six regional frameworks for action). World Education Forum, Dakar, Senegal, 26–28 April 2000. ED.2000/WS/27. (Paris). UNESDOC database” (PDF). Приступљено 8. 6. 2012. 
  27. ^ „UNESCO. General Conference, 21st Session. (1980). International Campaign to Save the Monuments of Nubia: Report of the Executive Committee of the Campaign and of the Director-General. 26 August 1980. 21 °C82. UNESDOC database” (PDF). Приступљено 8. 6. 2012. 
  28. ^ „Convention concerning the Protection of the World Cultural and Natural Heritage. Paris, 16 November 1972. UNESCO. General Conference, 17th Session. Records of the General Conference, Seventeenth Session, Paris, 17 October to 21 November 1972. Volume I: Resolutions, Recommendations. 17 °CResolution 29. Chapter IX Conventions and Recommendations, p. 135. UNESDOC database” (PDF). Приступљено 8. 6. 2012. 
  29. ^ УНЕСКО, празници (језик: енглески)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Унеско на Викимедијиној остави.


Новости везане за чланак Унеско на Викиновостима

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Унеско&oldid=27245970”