Пређи на садржај

Тони Ранђеловић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Тони Ранђеловић
Тони Ранђеловић, директор Балета СНП и дугогодишњи балетски играч
Датум рођења(1966-06-26)26. јун 1966.
Место рођењаНови Сад, Југославија
ЗанимањеБалетски играч, први солиста, кореограф
Активни периодБалетски играч (1987-2017), Директор Балета СНП-а ( 2017- 2024)

Тони Ранђеловић (Нови Сад, 26. јун 1966) балетски играч, солиста Српског народног позоришта (1987—2017) и директор Балета СНП-а у периоду од 2017. до 2024. године.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Завршио је Музичку школу „Исидор Бајић” и Државну балетску школу у Новом Саду. Дипломирао је јуна 1986. у класи професорке балета Вере Феле.

Започиње своју балетску каријеру у Српском народном позоришту као стално запослени члан балетског ансамбла 25. августа 1987, да би 2001. постао први солиста.[1]

Већ у првим сезонама (1988/89) игра солистичке улоге и то: Мигуела, тореадора у Дон Кихоту, Лудвига Минкуса, Шпанску игру, соло у Лабудовом језеру, Чајковског, Pas de deux у Жизели, Адолфа Шарла Адама, Насилника у Вечитом младожењи, Зорана Мулића, Андраша u Sh’ma (Слушај), Митра Суботића, Арханђела Михаила у Стварању света, Андреја Петрова, Ивана у Жар птици, Игора Стравинског.

За улогу Краља Милутина у Краљевој јесени, Југослава Бошњака 1994. године добија Годишњу награду СНП-а.[2]

У новембру 2017. обележио је 30 година уметничког рада у СНП-у улогом Китрин отац, у представи Дон Кихот, Лудвига Минкуса (режија и кореографија Ђула Харангозо).

Вршилац дужности директора УЈ Балет постаје марта 2017, а од 1. фебруара 2018. је директор Балета СНП-а.[3]

Поста��ке у Српском народном позоришту као директора Балета СНП

[уреди | уреди извор]

Целовечерњи балети

[уреди | уреди извор]

Репертоарске обнове

[уреди | уреди извор]

Целовечерњи Гала концерт (Дивертисман)

[уреди | уреди извор]
  • Из ризнице балета[19]
  • Балетски бисери[20]

Самостални кореографски рад

[уреди | уреди извор]
  • КУД „Радивој Ћирпанов” (Чуруг), Хајдук Станко, 2001.
  • Манифестација: Концерт поводом присаједињења - Балетски дует, 2022.
  • СНП, опера Кармен, 2022.[21]
  • Гала концерт Опере СНП, Шостакович Но. 2 - Љубавни дует, 2023.[22]

Поставке у Српском народном позоришту као играча

[уреди | уреди извор]
Бал кадета, Балет СНП, 1999 - Драган Влалукин, Јасна Јојкић, Тони Ранђеловић

Балети домаћих аутора

[уреди | уреди извор]
  • Дворјани-народ / Орион, Мирослав Штаткић, режија и кореографија Славко Перван (Сарајево); премијера: 12. април 1988;
  • Вечити младожења, Зоран Мулић; либрето, кореографија и режија: Лидија Пилипенко (Београд); од сезоне 1988/ 1989;
  • Андраш / Sh’ma (Слушај) Митра Суботића Субе; режија и кореографија Суки Џон (Suki John); премијера 26. април 1990;
  • Члан ансамбла (1991/1992), Отац (2003/2004) / Алтум силенцијум, Стеван Дивјаковић; режија и кор��ографија: Златко Микулић (Сарајево); премијера: 6. јун 1992; премијера: (20. новембар 1998).
  • Краљ Милутин / Краљева јесен, Југослав Бошњак; либрето, кореографија и режија: Крунислав Симић; премијера: 25. септембар 1993;
  • Хаџи Тома / Коштана, Петар Коњовић; либрето, кореографија и режија: Владимир Логунов, премијера: 24. фебруар 2001;
  • Отац Дона Ане / Дон Хуан, Борис Ковач; кореограф: Ендру Питер Гринвуд (Andrew Peter Greenwood), редитељ: Омар Абу ел Руб; премијера: 10. новембар 2001.[23][24]

Балетски класици

[уреди | уреди извор]
  • Мигуел / Дон Кихот, Лудвиг Минкус, кореографија и режија: Ико Отрин (Марибор), од сезоне 1988/1989;
  • Pas de deux / Жизела, Адолф Шарл Адам; кореографија и режија Милица Јовановић; од сезоне 1989/1990;
  • Шпанска игра, соло / Лабудово језеро, Петар Илич Чајковски; кореографија Марио Петипа /Л. Иванов; режија: Константин М. Сергејев, Наталија М. Дудинскаја (Лењинград); од сезоне 1989/1990;
  • Атлантида, Мануел де Фаља, Ернесто Халфтер; КПГТ; режија: Љубиша Ристић; кореографија: Нада Кокотовић; премијера: 24. март 1990.
  • Арханђел Михаило / Стварање света, Андреј Петров; кореографија и режија: Ико Отрин; премијера 20. април 1991;
  • Половецки логор / Кнез Игор — опера, Александар Порфирјевич Бородин; кореограф по Михаилу Фокину Катарина Обрадовић; обновљена премијера: 9. мај 1991;
  • Мишеви / Крцко Орашчић, Петар Иљич Чајковски; кореографија и режија: Валериј Ковтун (Кијев); премијера: 21. децембар 1991;
  • Шпанска игра, соло / Лабудово језеро, Петар Иљич Чајковски; кореографија Марио Петипа /Л. Иванов, Ф. Лопухов; режија Валериј Ковтун (Кијев); премијера 14. март 1992.
  • Песник — Мазурка, оп. 33, бр. 3 / Sylphide (Шопенијана), Фредерик Шопен; кореографију по Михаилу Фокину пренели: Растислав Варга, Леонора Милер Христидис, Јулијана Дутина, Габриела Теглаши Велимировић, 1999;
  • Пепељуга, Сергеј Прокофјев
  • Момак / Враголанка, Луј Јозеф Фердинанд Херолд; кореографија и режија: Ико Отрин (Марибор); премијера: 3. мај 1986.
  • Камиј де Росијон / Весела удовица, Франц Лехар, Ангел Шурев; кореограф и редитељ: Вадим Федотов (Кијев); премијера: 1. март 1996;
  • Момак (пет момака) / Коњић Грбоњић, Родион Константинович Шчедрин; кореограф и редитељ: Виктор Литвинов; премијера: 2. октобар 1996;
  • Жар птица, Игор Стравински
  • Тело, Ариел Рамирез; кореограф: Ендру Питер Гринвуд (Andrew Peter Greenwood); премијера: 20. јануар 2001;
  • Новопечени фрајер / Госпођица и хулиган, Дмитриј Дмитријевич Шостакович; кореографија и режија: Виктор Литвинов (Кијев); премијера 28. април 2001;
  • Кројач Бек / Макс и Мориц, Ђоакино Росини; кореографија: Петер Маркус (Peter Marcus), адапт. кореограф. Ференц Барбаи (Barbay Ferenc); 2002;
  • Тата Евразије / Пипи дуга чарапа, Круно Ципци; либрето, кореографија и режија Ико Отрин; премијера 21. април 2005.
  • Лорд Капулет / Ромео и Јулија, Сергеј Прокофјев; либрето, кореографија и режија: Иштван Херцог; премијера: 17. март 2007;
  • Други кадет / Бал кадета, Јохан Штраус; кореографију по Дејвиду Лишину пренела: Габриела Теглаши Велимировић; премијера: 26. новембар 1999;
  • Концерт за виолину и оркестар у Е-дуру, Јохан Себастијан Бах
  • Гала балетско вече, Игор Стравински
  • Клеопатра / Базил Полидорис
  • Колаж рапсодије Франц Лист
  • Франческа од Риминија, П. И. Чајковски
  • Китрин отац Лоренцо / Дон Кихот, Лудвиг Минкус; по кореографији Маријуса Петипаa, кореограф и редитељ: Ђула Харангозо (Harangozó Gyula), Мађарска; премијера: 18. децембар 2010.[24][25]

Учешће у оперским представама

[уреди | уреди извор]
  • Гилгамеш, Рудолф Бручи;
  • Кнез Игор, Слепи миш, Јохан Штраус;
  • Травијата, Ђузепе Верди;
  • Кнегиња чардаша, Имре Калман;
  • Виолиниста на крову, Џозеф Стејн - Џери Бок
  • Кармен (свита), Жорж Бизе - Родион Шчедрин[24]

Учешће у драмским представама

[уреди | уреди извор]
  • Думанске тишине, Слободан Шнајдер
  • Аретеј, Мирослав Крлежа; КПГТ Суботица

Са Српским народним позориштем је гостовао по многим местима и градовима у држави, као и у иностранству: Багдад (Ирак), Темишвар (Румунија), Бањалука (Република Српска), Скопље (Македонија), Котор, Херцег Нови, Подгорица (Црна Гора), Сарајево (Босна и Херцеговина).[24]

Самостална гостовања у земљи и иностранству

[уреди | уреди извор]

Поред рада у СНП-у, Тони Ранђеловић је имао и самостална гостовања:

  • Офелија у огледалу, Београд, Атеље 212; са истом представом гостовање на Кипру, 1994;
  • Вронски / Ана Карењина, Родион Шчедрин, Национални театар Рим, 1995;[24]

Сарадње у домену балета

[уреди | уреди извор]
  • Током дугогодишње каријере је сарађивао са многобројним балетским педагозима и кореографима из земље и света: Валериј Лагунов, Константин Сергејев, Наталија Дудинскаја, Виктор Литвинов, Вадим Федотов, Р. Албертовић Кљавин, Ференц Барбаи, Иштван Херцог, Ђула Харангозо, Суки Џон, Ендру П. Гринвуд, Валериј Ковтун, Борис Тонин, Стеван Гребелдингер, Славко Перван, Драго Болдин, Ико Отрин, Нада Кокотовић, Милица Јовановић, Крунислав Симић, Владимир Логунов, Добрила Новков, Јулијана Сремац.
  • Сарађивао је с редитељима: Миром Ерцег, Душаном Јовановићем, Љубишом Ристићем.
  • Као члан жирија заједно са: Ашхен Атаљанц, Милицом Бјелић, Едином Папо, Бахрам М. Јулдашевим учествовао на Другом међународном балетском такмичењу „Костадинка Дина Николић” у организацији Балетске школе „Димитрије Парлић” Панчево које се одржало од 21. до 23. јуна 2019, у Културном центру Панчева. Ово такмичење је једино професионално балетско такмичење које се организује у Србији од стране државних балетских школа поред Републичког такмичења.[26]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ САВИЋ, Свенка. 55 година Балетске школе у Новом Саду, Нови Сад: Футура публикације, 2004. стр, 231.
  2. ^ Крчмар, Весна, ур. (2004). Balet, prvih pedeset godina,1950—2003. Krčmar, Vesna. Novi Sad: Srpsko narodno pozorište. 
  3. ^ „ТОНИ РАНЂЕЛОВИЋ | Српско народно позориште”. www.snp.org.rs. Приступљено 18. 6. 2019. 
  4. ^ „КАТАРИНА ИЗМАИЛОВА”. Српско народно позориште (на језику: српски). Приступљено 2024-11-13. 
  5. ^ „Конференција за новинаре поводом праизведбе балета „Пинокио“”. Српско народно позориште (на језику: српски). 2018-04-26. Приступљено 2024-11-13. 
  6. ^ „ВРАГОЛАНКА”. Српско народно позориште (на језику: српски). Приступљено 2024-11-13. 
  7. ^ „ОХРИДСКА ЛЕГЕНДА”. Српско народно позориште (на језику: српски). Приступљено 2024-11-15. 
  8. ^ Српско народно позориште (2021-10-26), Конференција за медије поводом премијере балета „Охридска легенда“, Приступљено 2024-11-15 
  9. ^ Српско народно позориште (2021-05-11), МАДАМ БАТЕРФЛАЈ, балет - конференција за медије поводом премијере, Приступљено 2024-11-15 
  10. ^ Ранђеловић, Тони (2021). Блашковић, Ласло, ур. „Балет је живот” (PDF). Позориште, лист Српског народног позоришта. март 2021: 33. 
  11. ^ а б Ранђеловић, Тони (јул—септембар 2023). Блашковић, Ласло, ур. „Од Ане Карењине до Отела” (PDF). Позориште, лист Српског народног позоришта. 3: 7. 
  12. ^ „SNP pleše Anu Karenjinu | City Magazine”. citymagazine.danas.rs (на језику: српски). 2022-05-23. Приступљено 2024-11-15. 
  13. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Srpsko narodno pozorište počinje novu sezonu 29. avgusta”. JMU Radio-televizija Vojvodine (на језику: српски). Приступљено 2024-11-15. 
  14. ^ Илић Киш, Ивана, ур. (2023). Копелија - Лео Делиб, Комични балет у три чина (PDF). Нови Сад: Зоран Ђерић, Тони Ранђеловић. 
  15. ^ „INTERVJU Toni Ranđelović, direktor baleta srpskog narodnog pozorišta - Dnevnik”. www.dnevnik.rs (на језику: српски). 2019-02-08. Приступљено 2024-11-15. 
  16. ^ Српско народно позориште (2024-05-15), ОТЕЛО, балет - конференција за медије, Приступљено 2024-11-15 
  17. ^ „Конференција за новинаре: премијерна обнова балета "Жизела" и најава 157. сезоне”. Српско народно позориште (на језику: српски). 2017-09-19. Приступљено 2024-11-15. 
  18. ^ Српско народно позориште (2018-10-10), Kонференција за медије поводом премијерне обнове балета „Дама с камелијама“, Приступљено 2024-11-15 
  19. ^ Српско народно позориште (2020-10-13), Најава Гала концерта Балета СНП-а, Приступљено 2024-11-15 
  20. ^ „„Baletski biseri“ za jubilej Baleta Srpskog narodnog pozorišta - Kultura - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2021-03-03. Приступљено 2024-11-15. 
  21. ^ „КАРМЕН”. Српско народно позориште (на језику: српски). Приступљено 2024-11-16. 
  22. ^ „Veliki Gala koncert Srpskog narodnog pozorišta i Nacionalne opere iz Temišvara 14. februara”. Novosadska TV (на језику: српски). Приступљено 2024-11-16. 
  23. ^ ГОДИШЊАК позоришта Србије, уредништво Биљана Леваков, Нови Сад: Стеријино позорје, више годишта.
  24. ^ а б в г д „ТОНИ РАНЂЕЛОВИЋ”. Српско народно позориште (на језику: српски). Приступљено 2024-11-16. 
  25. ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2024-11-16. 
  26. ^ „Обавештења; Друго међународно балетско такмичење „Костадинка Дина Николић“”. Балетска школа "Димитрије Парлић" (на језику: српски). Архивирано из оригинала 01. 11. 2019. г. Приступљено 25. 6. 2019.  Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тони_Ранђеловић&oldid=28919637”