Пређи на садржај

Тиквешки партизански одред

С Википедије, слободне енциклопедије
Тиквешки партизански одред
Југословенска партизанска застава
Постојање1943 и 1944-1945
ДеоНОВ и ПО Југославије
Команданти
КомандантНикола Минчев
Политички комесарДимитар Ангелов Габерот

Тиквешки народноослободилачки партизански (НОП) одред „Добри Даскалов“ је био партизанска јединица у саставу Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије током Другог светског рата у Македонији.

Историјат

[уреди | уреди извор]

Формиран је 13. маја 1943. на планини Вишешници (код Кавадараца) од људства из кавадарског и неготинског среза и групе бораца из ранијег Прилепског и Велешког НОПО. Одред изводи акције у селима кавадарског среза, где је одржавао политичке зборове, палио општинске архиве и водио борбе с бугарском окупаторском полицијом (у селима Гарникову, Бојанчишту, на планини Кожуфу и др.). Заједно са Ђевђелијским НОП одредом Сава Михајлов води борбе против бугарске полиције код села Праведника, Шешкова, Драдње, у селима Галишту, Дрену и др. Да би уништили Одред и одред Сава Михајлов и онемогућили разгарање НОБ у Тиквешу, делови бугарске 15. дивизије, 56. пук 14. дивизије и полицијске снаге из Кавадараца, Велеса и Прилепа, напали су 7. јуна слободну територију у Тиквешу. Одреди су били принуђени да се под борбом пробију по групама преко Витачева на планину Кожуф, разбијајући уз пут бугарске заседе код села Фариша, Малог и Големог Радобиља, код Клинске лесе и Калуђеровог камена (на планини Козјаку). После повратка у Тиквеш и борби против квислиншке контра-чете Цар Калојан, од Одреда, Ђевђелијског и главнине НОПО Гоце Делчев формиран је 24. септембра 1943. 1. батаљон 3. оперативне зоне НОВ и ПО Македоније Страшо Пинџур. Тиквешки одред поновно је формиран у лето 1944. и дејствовао је у Тиквешу, а у јануару 1945. је расформиран.[1]

Погинули борци

[уреди | уреди извор]
Име и Презиме Датум погибије
Лазе Калешков - Србо мај 1943
Блажо Алексов - Венко мај 1943
Фердо Росомански - Пеливан 14. мај 1943
Миле В‘чков - Вања 19. мај 1943
Цано Поп-Ристов - Тарзан 19. мај 1943
Лазо Стојанов - Чемерски 19. мај 1943
Цандо Андов - Пешо 6. јуни 1943
Блажо Тодоровски - Чичето 7. јуни 1943
Перо Јованов - Ганди 7. јуни 1943
Пано Мударов - Фрањо 9. јуни 1943
Ило Виларов - Сокол 9. јуни 1943
Димката Ангелов - Габерот 9. јуни 1943
Киро Каракулев - Грујо 9. јуни 1943
Илија Костов - Крумо 11. јуни 1943
Илија Јакимовски - Ике 11. јуни 1943
Душан Јуруков - Малашев 11. јуни 1943
Вано Гунов - Анто 11. јуни 1943
Александар Хаџи Илиев - Елисие 11. јуни 1943
Манчо Малиминов 16. јуни 1943
Никола Петров - Ичко 24. јуни 1943
Тодор Хаџи - Тефов - Шустри 13. август 1943
Божо Илов Димов - Павел 1943
Јордан Поп Атанасов - Гано 28. септембар 1943
Георги Гелев - Шумски 26. децембар 1943
Киро Спанџов - Коста 26. децембар 1943
Благој Крстић - Јошка 26. децембар 1943
Цоњу Александров - Ворошилов 1944
Кирил В‘чков - Чапаев
Тодор Гечев - Пекарев 1944
Стефан Хаџи - Тефов - Феткин фебруар 1944
Стојан Т. Стојановски - Панче април 1944
Лазо Мицев - Рале 4. април 1944
Киро Крстевски - Страшо 7. април 1944
Блаже Џунов - Млаѓо 28. април 1944
Вера Циривири - Трена јули 1944

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Vojna enciklopedija. 9 (2. izd. doštampano 1978. изд.). Beograd. 1975. стр. 794.