Стега црногорска и брдска
Стега црногорска и брдска представља први писани закон на подручју (старе) Црне Горе и Брда, који је донет 1796. године, а имао је свега шест чланова. Донет је на збору црногорских и брдских главара на Цетињу, недуго након битке на Мартинићима, у којој је мањим дијелом војске командовао владика Петар I Петровић Његош, док је над двије трећине командовао гувернадур Јован Радоњић, поразивши турску војску. Стегу је осмислио и саставио владика Петар, у жељи да оснажи везу између Црногораца и Брђана. Првопотписани на овом документу је гувернадур Јован Радоњић, док владичиног потписа у изворнику нема, те се многи историчари споре око ауторства Стеге. Документ је писан руком Алексејева, који и сам у једном писму каже како су једине владичине ријечи у тексту Стеге: „Јуда“ и „Бранковић“. Стега представља озакоњење заједничке борбе Црногораца и Брђана против Турака. Овај закон предвиђа само моралне санкције, чиме се првенствено апелује на савјест и част. Првим чланом се Бог позива у помоћ да се међусобно не издају. Другим се наглашава обавеза Црногораца да прискоче у помоћ било ком брдском племену које би Турци напали. Трећим чланом се прети проклетством од стране народа за сваког ко би издао. У четвртом се истиче да ће и потомство онога ко изда остати без части. Пети члан обавезује на заклињање да се овај закон поштује. Шестим чланом се обавезује Митрополија и нахије да чувају текст Стеге.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]
- Законик општи црногорски и брдски
- Правитељство суда црногорског и брдског
- Законик књаза Данила
- Стара Црна Гора
- Брда (област)
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Јевтић, Драгош; Поповић, Драгољуб (1997). Народна правна историја (1. изд.). Београд: Савремена администрација.
- Лучић, Чедомир М. (2002). Власт и спољни утицаји у Црној Гори 1499-1851. Српско Сарајево: Филозофски факултет.
- Љушић, Радош (2001). Историја српске државности. 2. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Милићевић, Јован; Ракочевић, Новица (1986). „Црна Гора од 1735-1797”. Историја српског народа. књ. 4, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 498—530.
- Милићевић, Јован (1981). „Црна Гора 1797-1851”. Историја српског народа. књ. 5, св. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 159—211.
- Пејовић, Ђоко Д. (1981). Црна Гора у доба Петра I и Петра II: Оснивање државе и услови њеног развитка. Београд: Народна књига.
- Слијепчевић, Ђоко М. (1966). Историја Српске православне цркве. књ. 2. Минхен: Искра.
- Стаматовић, Александар Д. (1999). Кратка историја Митрополије црногорско-приморске (1219-1999). Цетиње: Светигора.
- Стаматовић, Александар Д. (2014a). Историја Митрополије црногорско-приморске до 1918. године (PDF). Цетиње: Светигора. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 06. 2019. г. Приступљено 26. 07. 2019.
- Станојевић, Глигор (1975). „Црна Гора у XVIII вијеку”. Историја Црне Горе. књ. 3, св. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. стр. 229—499.