Пређи на садржај

Стеван Боднаров

С Википедије, слободне енциклопедије
Стеван Боднаров
Стеван Боднаров 1989. године
Лични подаци
Датум рођења(1905-08-12)12. август 1905.
Место рођењаГоспођинци, Аустроугарска монархија
Датум смрти20. мај 1993.(1993-05-20) (87 год.)
Место смртиБеоград, СР Југославија

Стеван Боднаров (Госпођинци, 12. август 1905Београд, 20. мај 1993) био је српски и југословенски вајар и сликар.

Биографија

[уреди | уреди извор]

За време школовања напушта браварски занат и 1925. године ступа у Уметничку школу у Београду. Најпре је учио вајарство код Петра Палавичинија, а потом сликарство код Михаила Миловановића. Од 1930. године је имао излагања на пролећним и јесењим изложбама у Београду, а самостално излаже је излагао и 1933. у Београду и 1934. у Новом Саду.

Боравио је у Паризу од 1934. до 1935. и 1938. до 1939. године и тамо одржавао изложбе. За време Другог светског рата, због учествовања у Народноослобоидлачком покрету (НОП), од 1942. до 1944. је био затворен у Бањичком логору, а у пролеће 1944. године је отишао у партизане.

Учествовао је 1957. на изложби савремене српске скулптуре, Галерија УЛУС-а, Београд.[1]

Боднаров је остао прилично доследан својим схватањима, заступајући реалистички стилски израз у вајарству и у сликарству. Бавио се последњих година минијатуром и у њу увео динамичнију фактуру. Као сликар највише се бавио сликањем портрета и градова.

Био је члан Савеза комуниста, а после Социјалистичке партије Србије. Биран је за члана Савета СР Србије и члана Савета САП Војводине.

Он је био један је од оснивача и активиста Фондације „Солидарност Србије”.[2]

Умро је 20. маја 1993. године у Београду. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

За свој рад више пута је награђиван. Добитник је Награде Владе НР Србије 1947. године, Награде „4. јули��� 1973. године, Седмојулске награде СР Србије 1973. године, Награде „Божидар Валтровић“ 1984. године, нагрде СУБНОР-а Војводине „Јован Поповић“ 1988. и Вукове награде 1988. године. Носилац је Ордена рада са црвеном заставом и Ордена заслуга за народ са сребрним венцем.

У сећање на његов рад организују се ликовне колоније у Госпођинцима под називом „Сусрет код Боднарова”.[3]

Стваралаштво

[уреди | уреди извор]

Главни сликарски радови су му:

Главни вајарски радови су му:

Аутор је и попрсја Иве Лоле Рибара, Ивана Милутиновића и Ђуре Ђаковића на Гробници народних хероја на Калемегдану.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Savremena srpska skulptura”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 1957-01-12. Приступљено 2024-01-26. 
  2. ^ „FONDACIJA SOLIDARNOST SRBIJE”. www.solidarnostsrbije.org. Приступљено 2024-01-28. 
  3. ^ „Likovna kolonija „Susret kod Bodnarova. www.biznis.vesti.rs (на језику: енглески). Приступљено 2024-01-28. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]