Словенске културе и историја међусловенских веза
| Словенске културе и историја међусловенских веза | |
|---|---|
 Корице књиге Словенске културе и историја међусловенских веза, 1996. година | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | главни и одговорни уредник Симеон Бабић |
| Земља |  СР Југославија |
| Језик | Српски |
| Жанр / врста дела | зборник |
| Издавање | |
| Издавач | Библиотека града Београда и Друштво српско-руског пријатељства |
| Датум | 1996. |
Словенске културе и историја међусловенских веза: Зборник радова је књига чији је главни и одговорни уредник Симеон Бабић, објављена 1996. године у издању Библиотеке града Београда и Друштва српско-руског пријатељства из Београда.[1]
О уреднику
[уреди | уреди извор]Симеон Бабић је завршио основну школу у Кикинди, у Вршцу је 1957. године завршио учитељску школу, потом две године радио у родном селу. На Универзитету у Лајпцигу је завршио Културу германистике. Био је дугогодишњи управник Библиотеке Града Београда. Оснивач и обновитељ је српских читалишта (Београдско читалиште).[2]
О књизи
[уреди | уреди извор]Објављивању зборника Словенске културе и историја међусловенских веза претходио је циклус предавања "Словенске културе и историја међусловенских веза".[1]Предавања су организовали у име Српско-руског друштва др Предраг Пипер, а у име Библиотеке града Београда Радмила Кунчер, и који је одржан у Библиотеци града Београда од марта до јуна 1991. године.[3]
Зборником су обухваћена релевантна питања из више славистичких грана, из области српске, руске, пољске, чешке, бугарске и лужичкосрпске културе. Питања су разматрана са становишта историје књижевности, књижевноисторијских веза и утицаја, историје научних веза, историје књижевног језика, историје педагошких установа, проблематике међусловенских превода и др.[3]
Садржај
[уреди | уреди извор]Текстови у књизи су сложени оним редом којим су држана предавања:[3]
- Мила Стојнић: Српско-руске књижевне везе
- Милорад П. Радусиновић: Свети Сава у руским љетописима
- Миодраг Сибиновић: Наши руски песници - век и по од Љермонтове смрти
- Мирослав Квапил: О српско-чешким књижевним везама
- Драган Недељковић: Руско православље и европски хуманизам
- Остоја Ђурић: Културне и просветне установе руске емиграције у нас између два светска рата
- Александар Шумилов: Руски преводи Његоша
- Александар Младеновић: Допринос рускословенског језика формирању с��пског књижевног језика новијег времена
- Ђорђе Живановић: Српско-пољски књижевни односи
- Нада Ђорђевић: Лужички Срби, њихова историја и култура
- Светозар Стијовић: Кратак преглед Његошевих славенизама
- Марин Младенов: Исихизам поетика, југославизам, предренесанса (средњовековне српско-бугарске културне везе)
- Петар Милосављевић: Срби - професори Харковског универзитета
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Словенске културе и историја међусловенских веза : зборник радова”. plus.cobiss.net. Приступљено 23. 5. 2023.
- ^ „ЧОВЕК ЈЕ КОСМОС У МАЛОМ; У ДЕЦИ ЈЕ СВЕТА КЛИЦА”. banatskilet.rs. Приступљено 23. 5. 2023.
- ^ а б в Бабић, Симеон, ур. (1996). Словенске културе и историја међусловенских веза : зборник радова. Београд: Библиотека града Београда, Друштво српско-руског пријатељства. стр. 5—7.
