Пређи на садржај

Слободан Рајковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Слободан Рајковић
Рајковић 2008. године
Лични подаци
Пуно име Слободан Рајковић
Датум рођења (1989-02-03)3. фебруар 1989. (36 год.)
Место рођења Београд, СФР Југославија
Висина 1,91 m
Позиција штопер
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2005—2007. ОФК Београд 37 (1)
2007—2011. Челси 0 (0)
2007—2008. → ПСВ Ајндховен 13 (0)
2008—2010. → Твенте 23 (1)
2010—2011. → Витесе 24 (0)
2011—2015. Хамбургер 42 (2)
2015—2016. Дармштат 98 15 (1)
2016—2019. Палермо 46 (3)
2020. Перуђа 12 (0)
2020—2021. Локомотива Москва 5 (0)
2021. ТСЦ Бачка Топола 5 (1)
2022. МТК 11 (1)
Репрезентативна каријера**
2007—2010. Србија до 21 8 (0)
2008—2016. Србија 19 (0)
Награде
Фудбал
Европско првенство до 21. године
Сребрна медаља — друго место 2007. Холандија Србија
* Датум актуелизовања: 21. фебруар 2023.
** Датум актуелизовања: 4. септембар 2019.

Слободан Рајковић (Београд, 3. фебруар 1989) је српски фудбалер који игра на позицији штопера.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Рајковић је из Падинске Скеле, а прошао је млађе категорије ОФК Београда.[1] За први тим ОФК Београда је дебитовао са само 15 година у сезони 2004/05.[2] Као 16-годишњак је 2005. године потписао уговор са енглеским клубом Челсијем вредан 5,2 милиона евра.[2][3] Према уговору, Рајковић је играо за ОФК Београд до сезоне 2006/07, а затим прелази у Челси.

У јуну 2007. Челси је одлучио да позајми Рајковића ПСВ Ајндховену.[4] Након истека позајмице ПСВ је желео да Рајковић остане још годину дана али у Челсију су одбили ту могућност незадовољни његовом минутажом у Ајндховену.

Рајковић међутим није отишао далеко и остао је у Холандији на једногодишњој позајмици у Твентеу.[5] У јуну 2009. позајмица је продужена за још годину дана. У августу 2010. Рајковић је поново позајмљен овога пута у Витесе заједно са саиграчем из Челсија и младе репрезентације Немањом Матићем.[6]

Након повратка из Витесеа, Рајковић је током лета 2011. прошао комплетне припреме са Челсијем. Одиграо је неколико пријатељских утакмица, а тадашњи тренер Челсија, Андре Виљас-Боаш је желео да га задржи у тиму.[7] Ипак због неиспуњавања услова за добијање радне дозволе, Рајковић није могао да заигра за Челси.[8]

У августу 2011. Рајковић је потписао четворогодишњи уговор са немачким бундеслигашем Хамбургером.[9] У јулу 2012. био је избачен из првог тима након што се на тренингу сукобио са репрезентативцем Кореје Хјон Мин Соном и покушао да га удари након краће вербалне расправе. Корејанац се измакао и ненамерно ударио главом Турчина Толгаја Арслана који се налазио иза њега. Арслан је са разбијеном аркадом пао на земљу без свести.[10][11] Клуб је пар дана касније реаговао и објавио званично саопштење у коме је стајало да је Рајковић одстрањен из првог тима и да ће морати да пронађе нови клуб, јер за њега нема места у Хамбургу.[2]

Наредних девет месеци био је ван конкуренције за састав и у немилости тренера Торстена Финка и Барта Ван Марвајка. Тек је доласком Мирка Сломке у фебруару 2014. рехабилитован и враћен у тим ХСВ-а.[12] Само што се усталио у стартној постави Хамбурга, покидао је лигаменте левог колена на утакмици против Вердера у Бремену (1:0) и пропустио остатак сезоне.[13] За четири сезоне у дресу ХСВ-а наступио је на само 42 бундеслигашка сусрета и постигао два гола.

Крајем септембра 2015. је потписао уговор са немачким Дармштатом.[14] За овај клуб је у сезони 2015/16. наступио 15 пута у Бундеслиги. Почетком августа 2016. је прешао у италијански Палермо.[15] Током прве сезоне у екипи Палерма, имао је проблема са повредама због чега је мало играо.[16] Палермо је у сезони 2016/17. испао из Серије А, па је Рајковић у наредне две сезоне играо у друголигашком рангу - Серији Б. У сезони 2018/19. Рајковић је био стандардан у екипи Палерма који се борила за повратак у Серији А.[17][18] Палермо је сезону у Серији Б завршио на трећем месту и обезбедио је пласман у бараж за Серију А, али је због финансијских неправилности избачен у трећи ранг - Серију Ц.[19] Након тога Рајковић напушта клуб.

Први део сезоне 2019/20. је био без ангажмана. Током новембра 2019. је тренирао са Партизаном,[20] али ипак није потписао уговор. У јануару 2020. се вратио у Италију и потписао за друголигаша Перуђу.[21] У августу 2020. је потписао за Локомотиву из Москве,[22] али је већ у јануару наредне године са њим раскинут уговор.[23]

Почетком септембра 2021. године је потписао уговор са екипом ТСЦ из Бачке Тополе.[24] На свом дебитантском наступу, 25. септембра 2021. на ТСЦ арени, Рајковић је био стрелац победоносног гола којим је савладана новосадска Војводина (1:0).[25] Наступио је на укупно пет утакмица за ТСЦ током првог дела такмичарске 2021/22. у Суперлиги Србије, након чега је у зимском прелазном року прешао у мађарског прволигаша МТК.[26]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Већ као 16-годишњак постаје регуларан члан младе репрезентације Србије. Наступао је на Европском првенству за младе 2007. и на Олимпијским играма 2008. у Пекингу. На утакмици последњег кола групне фазе против Аргентине у оквиру Олимпијског турнира, Рајковић је пљунуо судију после чега је суспендован на годину дана из свих клупских и репрезентативних такмичења,[27] али је после жалбе Фудбалског савеза Србије та казна важила само за репрезентативне мечеве. За сениорску репрезентацију Србије дебитовао је 2008. на утакмици против Републике Ирске.

Трофеји

[уреди | уреди извор]

ПСВ Ајндховен

Твенте

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Slobodan Rajković novi dijamant omladinske škole OFK Beograda”. glas-javnosti.rs. 14. 5. 2004. Архивирано из оригинала 17. 06. 2022. г. Приступљено 2. 3. 2020. 
  2. ^ а б в „Slobodan Rajković”. reprezentacija.rs. Приступљено 2. 3. 2020. 
  3. ^ „Kako su srušeni snovi najskupljeg srpskog talenta…”. mozzartsport.com. 10. 5. 2018. Приступљено 2. 3. 2020. 
  4. ^ „Rajković u PSV-u preko Čelsija”. b92.net. 16. 6. 2007. Приступљено 2. 3. 2020. 
  5. ^ „Meklaren doveo Rajkovića u Tvente”. b92.net. 9. 7. 2008. Приступљено 2. 3. 2020. 
  6. ^ „Matić i Rajković u Viteseu”. b92.net. 23. 8. 2010. Приступљено 2. 3. 2020. 
  7. ^ „Čelsi hoće da zadrži Rajkovića, podnet zahtev za radnu dozvolu”. sport.blic.rs. 29. 7. 2011. Приступљено 2. 3. 2020. 
  8. ^ „Rajković bez radne dozvole”. reprezentacija.rs. 14. 8. 2011. Приступљено 2. 3. 2020. 
  9. ^ „Rajković u Hamburgu!”. mondo.rs. 24. 8. 2011. Приступљено 2. 3. 2020. 
  10. ^ „Rajković učestvovao u tuči”. b92.net. 13. 7. 2012. Приступљено 2. 3. 2020. 
  11. ^ „Nokauter Rajković izbačen iz tima!”. novosti.rs. 13. 7. 2012. Приступљено 2. 3. 2020. 
  12. ^ „Hamburger: Slomka vratio Rajkovića”. novosti.rs. 20. 2. 2014. Приступљено 2. 3. 2020. 
  13. ^ „Rajković pokidao ligamente kolena”. b92.net. 2. 3. 2014. Приступљено 2. 3. 2020. 
  14. ^ Novi zadatak za Ramba: Slobodan Rajković potpisao za Darmštat!, mozzartsport.com
  15. ^ Rajković uzeo „peticu“ i poručio: Mnogi su me tražili, ali želeo sam u Palermo, mozzartsport.com
  16. ^ Čovek zvani maler: Rajković pauzira dva meseca, mozzartsport.com
  17. ^ Sezona karijere Slobodana Rajkovića, žele ga tri kluba iz Serije A!, mozzartsport.com
  18. ^ Potrebni hitni transferi za spas karijera: Srpski fudbaleri kojima su propale sezone Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (24. јул 2019), mozzartsport.com
  19. ^ NIŠTA OD SERIJE A: Palermo izbačen u niži rang, novosti.rs
  20. ^ „FOTO VEST: Rajković obukao crno-belo”. mozzartsport.com. 21. 11. 2019. Приступљено 29. 1. 2020. 
  21. ^ „ZVANIČNO: Slobodan Rajković potpisao za Peruđu”. mozzartsport.com. 27. 1. 2020. Приступљено 29. 1. 2020. 
  22. ^ „Слободан Райкович перешел в «Локомотив»”. fclm.ru (на језику: руски). 13. 8. 2020. Приступљено 19. 8. 2020. 
  23. ^ „RASTANAK: Rajković raskinuo ugovor sa Lokomotivom”. tvarenasport.com. 19. 1. 2021. Приступљено 27. 8. 2021. 
  24. ^ „Bomba prelaznog roka, Slobodan Rajković potpisao za TSC!”. mozzartsport.com. 6. 9. 2021. Приступљено 21. 2. 2023. 
  25. ^ „Veliki povratak Slobodana Rajkovića: Gol na debiju, za istorijsku pobedu u Topoli”. mozzartsport.com. 25. 9. 2021. Приступљено 21. 2. 2023. 
  26. ^ „TSC mu bio samo prolazna stanica: Slobodan Rajković nastavlja u Mađarskoj”. mozzartsport.com. 10. 1. 2022. Приступљено 21. 2. 2023. 
  27. ^ „Rajković suspendovan na godinu dana zbog pljuvanja sudije”. Приступљено 25. 4. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слободан_Рајковић&oldid=28783360”