Пређи на садржај

Светлана Мастеркова

С Википедије, слободне енциклопедије
Светлана Мастеркова
Лични подаци
Пуно имеСветлана Александровна Мастеркова
Датум рођења(1968-01-17)17. јануар 1968.(56 год.)
Место рођењаАчинск, Совјетски Савез
ДржављанствоСССР, Русија
Висина172 см
Маса59 кг
Спортске информације
Спорт800 м, 1.000 м, 1.500 м, Миља
ТренерСветлана Плескач-Стиркина
Достигнућа и титуле
Лични рекорди1:55.87 м на 800 м
2:28,98 м на 1.000 м СР
3:56,77 м на 1.500 м
4:12,56 м на миљу НР

Светлана Александровна Мастеркова (рус. Светлана Александровна Мастеркова; Ачинск, 17. јануар 1968.) некадашња је руска атлетичарка, тркачица на средње стазе, некадашња светска рекордерка у трци на једну миљу и актуелна (2024) светска рекордерка у трци на 1.000 метара са временом 2:28,98 (два минута, 28 секунди, 98 стотинки). На Олимпијским играма 1996. освојила је златну медаљу и на 800 и на 1500 метара.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Светлана је почела као тркачица на 800 метара. Први пут се појавила на међународном првенству 1985. године на Европском првенству за јуниоре, заузевши 6. место на 800 метара. Њен пробој је уследио 1991. године, када је освојила државно првенство Совјетског Савеза, чиме се квалификовала и за Светско првенство. У Токију се пласирала на осмо место у финалу. Током наредних сезона остварила је неколико мањих успеха (сребро на Светском првенству у дворани 1993.), али је имала и повреде. Године 1994. и 1995. направила је паузу у такмичењу пошто је родила ћерку Анастасију.[1]

1996. вратила се атлетици и одлучила да се опроба и на 1.500 метара, дистанци на којој се није такмичила четири године. На Олимпијским играма у Атланти 1996. победила је на 800 и на 1.500 метара, чиме је изједначила учинак Татјане Казанкине на Олимпијским играма 1976. Кели Холмс је поновила овај подвиг у Атини 2004.[2]

Мастеркова је сезону 1996. завршила тако што је поставила светске рекорде у тркама на 1.000 метара и на једну миљу.[3]

Мастеркова није успела да понови свој подвиг на Светском првенству следеће године, јер је због повреде ахилове тетиве испала у квалификационим тркама на 1.500 метара.[1] Њена сезона 1998. крунисана је победом на 1.500 м на Европском првенству. На Светском првенству 1999. Мастеркова је поново учествовала у обе дисциплине на средњим дистанцама. Освојила је бронзу на 800 м и злато на 1.500 метара. Иако је Мастеркова учествовала на Олимпијским играма у Сиднеју, напустила је трку на 1.500 метара. Најавила је повлачење на такмичењу у дворани у Москви 7. јануара 2003.[4]

Приватно

[уреди | уреди извор]

Светлана се удала за руског професионалног бициклисту Ајата Саитова 1994.[5] Њихова ћерка Анастасија Саитова је професионална тенисерка која је своју прву титулу у синглу освојила у Шарм Ел Шеику и која је 2014. године била на 511. месту најбољих тенисерки на свету.[6]

Лични рекорди

[уреди | уреди извор]
Дисциплина Резултат Датум Место
800 метара 1:55,87 18. јун 1999. Москва
1.000 метара 2:28,98 СР 23. август 1996. Брисел
1.500 метара 3:57,11 8. август 1988 Монако
1 миља 4:12,56 НР 14. август 1996. Цирих

Почасти и награде

[уреди | уреди извор]
  • Орден заслуга за отаџбину 3. степена (26. август 1996.) - за заслуге пред државом и изузетна достигнућа у спорту[7]
  • Заслужни мајстор спорта Русије
  • Најбоља атлетичарка света (1996) у избору Светске Атлетике
  • Најбоља атлетичарка Европе (1996) у избору ЕАА
  • Европски спортиста године (1996), у организацији Пољске новинске агенције (пољ. Polskiej Agencji Prasowej - PAP) и избору 27 европских новинских агенција.
  • 2008. снимљен је играни филм „Даљина“ (рус. Дистанция) о судбини Светлане Мастеркове. У главној улози била је глумица Олга Погодина.[8]
  • 16. новембра 2013. примљена је у Кућу славних Светске Атлетике.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Downes, Steve (22. 8. 1998). „Athletics: Exhibition of the Masterkova class”. Independent. 
  2. ^ „From the AW archive: Kelly Holmes’ Athens Olympic double”. Athletics Weekly. 19. 4. 2020. 
  3. ^ „World Records”. IAAF. Приступљено 15. 10. 2019. 
  4. ^ „Masterkova and Gataullin announce their retirements”. IAAF. 21. 1. 2003. Приступљено 15. 10. 2019. 
  5. ^ biography (Russian) Архивирано 23 новембар 2009 на сајту Wayback Machine
  6. ^ „From Russia with love: five outstanding Russian Olympians relive their mostly glory days in London”. Insidethegames.biz. 29. 4. 2012. Приступљено 15. 10. 2019. 
  7. ^ Указ Президента РФ от 26 августа 1996 г. № 1262
  8. ^ „Ольга Погодина”. Кино-Театр.Ру. Присту��љено 2024-11-08.