Роса Плавева

роса плавева
роса плавева
	Роса Плавева
Лични подаци
Датум рођења	1873.
Место рођења	Велес, Османско царство
Датум смрти	1970. (96/97 год.)
Место смрти	Београд, СР Србија, СФР Југославија
Професија	политичка активисткиња
Породица
Супружник	Илија Плавев
Деловање
Члан КПЈ од	1919.
Учешће у ратовима	Илиндански устанак ; Народноослободилачка борба

Роса Плавева (1873 — 1970) била је македонска социјалисткиња, борац за женска права и учесница социјалистичког и комунистичког покрета.

Биографија

Рођена је 1873. године у Велесу, Османско царство. Рођена је у фурнаџијској породици као Роса Варанлијева. Школовала се у Велесу и Софији. Тамо је дошла у први контакт са социјалистичким идејама.^[1] Године 1900, постала је чланица Македонске социјалистичке групе, прве социјалистичке организације у Македонији, коју је основао Васил Главинов 1893. године. Учествовала је у Илинданском устанку 1903. године.

Током периода Младотурске револуције након 1908. године, заједно са учитељицом Накијом Бајрам, организовала је турске жене у борби против ношења фереџе. Такође је 1909. организовала демонстрације за права жена у Скопљу и, заједно са својим супругом Илијом Плавевим, радила на оснивању социјалдемократске организације у Скопљу, формиране 1. маја 1909. године.

Године 1917. је покренула петицију међу скопским женама да се донесе резолуција којом би се тражило ослобођење Розе Луксембург и Карла Либкнехта из затвора и успела да прикупи око 100 потписа. Узевши у обзир услове ратног стања и бугарске окупације Македоније, број прикупљених потписа био је изузетно постигнуће^[2].

Била је једна од оснивача Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста) 1919, а 29. фебруара 1920. основала је Организацију жена социјалисткиња у Скопљу, као огранак Југословенске организације социјалистичких жена. Ова се организација залагала за једнаке плате мушкараца и жена, за укидање капиталистичке експлоатације и за активно и пасивно бирачко право за жене. Познато је и да се Плавева 1920. године залагала за отварање бесплатне апотеке и да радници двапут недељно имају право на бесплатан преглед, у чему је напослетку и успела.^[3]

Наредних се година повукла из активног учешћа у радничком покрету, а поновно се активирала прикључењем Народноослободилачком покрету Југославије током Другог светског рата. Мало тога је познато о њеном животу после рата, када се преселила у Београд. Деловала је у Антифашистичком фронту жена и остала посвећена идеалима за еманципацију жена^[2].

Умрла је 1970. године у 97. години живота у Београду и сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.^[2]

Извори

^ „Дели Роса“, „Вардарски глас“ 24. април 1979. година, pp. 6
^ ^а ^б ^в Vera Veskovic - Vangeli in Francisca de Haan, Krassimira Daskalova, Anna Loutfi (eds.) "A Biographical Dictionary of Women's Movements and Feminisms Central, Eastern, and South Eastern Europe, 19th and 20th Centuries", CEU, 2006. pp. 441–443.
^ „Роса и Накие, скопските Роза Луксембург и Клара Цеткин“ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), „Вест“

[1] „Дели Роса“, „Вардарски глас“ 24. април 1979. година, pp. 6

[Rosa-2] а ^б ^в Vera Veskovic - Vangeli in Francisca de Haan, Krassimira Daskalova, Anna Loutfi (eds.) "A Biographical Dictionary of Women's Movements and Feminisms Central, Eastern, and South Eastern Europe, 19th and 20th Centuries", CEU, 2006. pp. 441–443.

[3] „Роса и Накие, скопските Роза Луксембург и Клара Цеткин“ Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016), „Вест“

[1]