Разговор:Ђорђе Јовановић/Архива 1

Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор.

Информације које се налазе у главном тексту су углавном преузете из књиге "Портрет у уметничкој збирци Српске академије наука у уметности", која је уствари каталог који је пратио истоимену изложбу у Галерији САНУ у Београду 2003. Е сад, постоје нека неслагања што се тиче информација са биографијом у "Енциклопедији Југославије" из 1960. и која ја нисам могао да разрешим (коме веровати?) па зато доносим овде у целини унос из поменуте енциклопедије, у нади да ће неко моћи да га провери и да се у комбинацији добије квалитетан, објективан (и бољи од оба :) чланак. --Ђорђе Стакић (р) 14:54, 26. јануар 2006. (CET)[одговори]

ĐORĐE JOVANOVIĆ, vajar (Novi Sad, 21. I 1861 - Beograd, 23. III 1953). Završio beograd-
sku realku, u kojoj mu je profesor crtanja bio slikar Steva Todorović. Posle 4 semestra na ar-
hitektonskom odseku Velike škole, dobio stipendiju i otišao u Beč, na Akademiju, gde je dve
godine bio u klasi Hellmera; nastavio školovanje na minhenskoj Akademiji kod Wiedema-
nna, zatim u Parizu kod Chapua i Injalberta. U zemlju se vratio 1903. i dobio mesto nastav-
nika crtanja. God. 1905-25. profesor, a potom direktor Umetničke škole u Beogradu. Iza-
bran 1920. za člana Srpske akademije. Samostalne izložbe imao je u Beogradu (1891, 1901 i
1933) i Novom Sadu (1895).
Jovanović pripada prvoj generaciji srpskih vajara čije delovanje ima pionirski karak-
ter. Njegova skulptura nije imala u nas nikakvih tradicija; gotovo sva njena problematika
upravljena je opravdavanju tehničkih veština. U tom pravcu Jovanović postiže znatne rezul-
tate: konstrukciju postavlja sigurno, u anatomiji je tačan, a u modelarstvu precizan.
Iako je u Srbiju došao neposredno iz Pariza, on ne donosi i shvatanje moderne skulptu-
re Rodinova kruga, već se vezuje za umetnost svojih minhenskih i pariskih učitelja. Stil aka-
demskog realizma pokazuju već prva njegova dela posvećena nacionalnom žanru i folklor-
nim motivima: Prelja (rađena na Akademiji u Minhenu) i Guslar (sa kojim je dobio 1889.
bronzanu medalju u Salonu povodom Svetske izložbe). Jovanović se i u svom daljem radu
trudi da, naročito u monumentalnoj skulpturi, oformi svoj nacionalni zanos (Kosovski spo-
menik sa kojim je dobio nagradu u Kruševcu, a 1900. zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u
Parizu). Punu pažnju posvetio je i ostalim vajarskim tehnikama; prvi je počeo da radi me-
dalje i plakete, napravio je veliki broj bista i sa uspehom nekoliko skulptura manjeg forma-
ta: Crnogorac na straži, Miris ruža i dr. Njegovo delovanje ostaje vrlo značajno za srpsku
skulpturu jer je on, sa Ubavkićem i Roksandićem, u pravom smislu reči njen osnivač.
(Lazar Trifunović, Enciklopedija Jugoslavije, Knj. 4, Zagreb 1960, str. 536)

Награда поменутог имена носи име по књижевнику, књижевном критичару и револуционару Ђорђу Јовановићу (1909-1943) по коме се и зове библиотека Ђорђе Јовановић у Београду. Ову исправку ми је данас доставио Мирко Марковић из поменуте библиотеке. --Ђорђе Стакић (р) 23:42, 21. октобар 2010. (CEST)[одговори]