Радован Стојичић Баџа
| Радован Стојичић | |
|---|---|
.jpg) Детаљ са надгробног споменика | |
| Лични подаци | |
| Надимак | Баџа |
| Датум рођења | 1951. |
| Место рођења | Ниш, НР Србија, ФНР Југославија |
| Датум смрти | 11. април 1997. (45/46 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија, СР Југославија |
| Војна каријера | |
| Чин | генерал-пуковник МУП-а Србије |
Радован Стојичић Баџа (Ниш, 1951 — Београд, 11. април 1997) био је генерал српске полиције, начелник Службе јавне безбедности и заменик министра унутрашњих послова Србије.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Завршио је средњу школу унутрашњих послова у Сремској Каменици и Факултет за физичку културу у Београду, где је магистрирао на физичкој кондицији „специјалаца”. Почео је као позорник и дуго година био задужен за Ташмајдански парк. Касније је пребачен за референта фискултуре у градски СУП Београда и водио је клуб Милиционар. Средином 1980-их премештен је у МУП Србије где је био заменик командира.
Стојичић се „прославио” упадом у рудник Стари трг на Косову у време штрајка албанских рудара. Био је и командант Територијалне одбране Славоније, Барање и Западног Срема 1991. године, у време жестоких сукоба на том подручју. Одатле је дошао на место начелника Јавне безбедности у МУП-у Србије, а 1992. године именован је за заменика министра. У априлу 1993. године, указом председника Србије Слободана Милошевића, добио је највиши чин у полицији генерал-пуковника.
Пошто је Зоран Соколовић изабран за савезног министра унутрашњих послова, генерал-пуковник Радован Стојичић Баџа помињан је као човек са највише изгледа за функцију министра унутрашњих послова.
Убијен је 11. априла 1997. године, у ресторану Мама Миа у Београду. Његово убиство и дан-данас није расветљено.[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Niko ne traži Badžinog ubicu!”. Najvesti. Архивирано из оригинала 26. 01. 2019. г. Приступљено 25. 1. 2019.
- ^ „KAKO JE LIKVIDIRAN PRVI ČOVEK SRPSKE POLICIJE: Telo Voje Amerikanca pluta Dunavom, Badža će živeti još 15 dana!”. Kurir. Приступљено 25. 1. 2019.
