Протести у Ирану 2022.

Протести у Ирану 2022.
Низ протеста после убиства Махсе Амини Део протеста за демократију у Ирану и последица смрти Махсе Амини
Датум	14. септембар 2022 — данас
Локација	Градови у Ирану
Повод	Смрт Махсе Амини Обавезно ношење хиџаба од 1979. Гушења претходних про-демократских протеста Нарушавање људских права жена од стране моралне полиције Насиље према женама у Ирану Смрт десетина протестаната
Циљеви	Рушење Исламске Републике Ирана Укидање закона о обавезном ношењу хиџаба и других закона о јавном животу Укидање моралне полиције Заустављање насиља према женама у Ирану Кривично гоњење убица Махсе Амини
Методе	Демонстрације, грађанска непослушност, нереди, блокаде путева и барикаде, непоштовање закона о ношењу хиџаба у јавности
Статус	У току
Стране у цивилном сукобу
Ирански демонстранти Исламска Република Централна команда за спровођење закона Исламске Републике Ирана [en] Војска Исламске Републике Иран Корпус Чувара Исламске револуције Басиџ Полиција у цивилу Полиција за разбијање демонстрација
Водеће фигуре
Без централизованог вођства Али Хамнеј Ебрахим Раиси
Жртве
Смрт(и)	Више од 42[2][3][4]
Повреде	Више од 733[1]

Протести у Ирану у септембру 2022. почели су 14. септембра 2022. године након смрти Махсе Амини, која је умрла након што ју је притворила (и наводно претукла) Полиција за навођење, исламска „морална полиција“ Ирана.^[5] Протести су почели у градовима Сакез, Санандаџ, Дивандарех, Банех и Бијар у провинцији Курдистан, а касније су се проширили на друге делове Ирана. Ови протести су се брзо проширили након једног дана и на градове Техеран, Хамедан, Машхад, Сабзевар, Амол, Исфахан, Керман, Шираз, Табриз, Рашт, Сари, Караџ, Тонекабон, Арак, Илам и многе друге.^[6][7]

Закључно са 23. септембром 2022, барем 41 демонстрант је убијен, што ово чини најсмртоноснијим протестима од протеста 2019—2020. где је погинуло 1500 људи.^[2]

Приступ интернету је лимитиран, а приступ апликацијама као што су Инстаграм и Вотсап је блокиран. Ово су вероватно најоштрије рестрикције приступу интернета у Ирану од протеста 2019—2020, кад је приступ интернету био потпуно блокиран.^[8]

Махса Амини је била 22-годишња Иранка коју је ухапсила Патрола за навођење (Морална полиција) 14. септембра 2022. године. Махди је претрпела мождану смрт због наводног премлаћивања, задобила је повреду лобање и умрла два дана касније, 16. септембра. Након њене сахране, протести су одржани у различитим деловима Ирана. Касније је 18. септембра из провинције Курдистан позвано на протесте широм земље. Странке иранског Курдистана и грађански и политички активисти Курдистана прогласили су понедељак даном генералног штрајка.^[9][10][11]

Неколико сати након што је Махса Амини умрла, група људи се окупила у знак протеста против њеног убиства у близини болнице Касар и узвикивала пароле попут „Смрт диктатору“, „Патрола за навођење је убица“, „Убићу, убићу онога ко је убио моју сестру“, „Кунем се Махсином крвљу“, „Иран ће бити слободан“, „ Хамнеј је убица, његова влада је неважећа“ и „Угњетавање жена од Курдистана до Техерана“. Ови протести су наишли на гушење и хапшење демонстраната. Одређени број жена су скинуле и спалиле своје хиџабе као одговор на напад снага против побуњеника и узвикивале слоган „Бесрамни Даеш".^[12][13] Неки људи су трубили на улицама у знак протеста. Такође, грађани Техерана скандирали су слогане против иранског суверенитета и закона о обавезном ношењу хиџаба окупљајући се ноћу око трга Аргентина у Техерану. Група жена је скинула шалове и узвикивала пароле полицајцима на другом ноћном скупу. Објављени снимци показују хапшење неких од демонстраната уз насилно поступање.^[14][15]

Од суботе, након Аминине сахране, Сакез, њен родни град и град Санандаџ били су поприште масовних протестних скупова, где су снаге безбедности употребиле насилну силу да растерају демонстранте. Објављена слика Аминијеве гробнице у Сакезу приказује речи на камену изнад ње на курдском:^[16][17]

„Зина (Махса), нећеш умрети, твоје име ће постати симбол”

Становници Санандаџа поново су у недељу увече изашли на улице да протестују против смрти Махсе и узвикивали пароле „Смрт диктатору", „Срам нас било, срам нас било / наш скотски вођа" и „Смрт Хаменеју”. Група жена скинула је хиџаб у знак протеста. Према непотврђеним изворима које цитира Би-Би-Си, снаге безбедности су пуцале на демонстранте.^[18] Такође, један број студената Техеранског универзитета одржао је протестни скуп у недељу са плакатима у рукама.^[19] Овог дана пријављено је велико присуство снага безбедности у градовима Техерану и Машхаду.^[20]

До 19. септембра, услуга мобилног интернета је прекинута у центру Техерана. Према видео снимцима на друштвеним мрежама, протести су настављени у центру Техерана, северном граду Рашту, централном граду Ишфану, као и на територији западних Курда.^[21] Према Хенгаву, нордијској организацији која прати људска права у Ирану, три демонстранта су убиле снаге безбедности у провинцији Курдистан.^[22]

Полиција је убила 23-годишњег мушкарца по имену Фарјад Дарвиши док је протестовао у граду Валијашр у Урмији у Ирану. Наводно су га убили полицијски агенти обезбеђења током демонстрација и преминуо је на путу за болницу од повреда задобијених од пуцњаве.^[23][24][25]

Како преноси Глас Америке, непотврђени видео снимци на друштвеним мрежама приказују антивладине протесте у најмање 16 од 31 иранске провинције, укључујући Алборз, Источни Азербејџан, Фарс, Гилан, Голестан, Хормозган, Илам, Исфахан, Керман, Керманшах, Курдистан, Мазандаран, Казвин, Разави Хорасан, Техеран и Западни Азербејџан. Чинило се да демонстранти у Сарију скидају слике Ајатолаха и његовог претходника са градске зграде. Ирански државни медији јавили су да су три особе убијене у протестима у Курдистану.^[26] Према Хенгаву, снаге безбедности су убиле два мушкарца демонстранта у Западном Азербејџану, а на сличан начин је у Керманшаху убијена једна демонстранка. Тужилац у Керманшаху негирао је одговорност државе, наводећи да су људе убијали „антиреволуционарни елементи". Ирански државни медији известили су о смрти полицијског помоћника од демонстраната у јужном граду Ширазу.^[22] У граду Керману, жена је снимљена како скида хиџаб и сече коњски реп током протеста. Неки сведоци које је интервјуисао Си-Ен-Ен окарактерисали су данашње протесте као „блиставе протесте” који су настојали да се формирају, а затим се брзо распрше пре него што су снаге безбедности могле да интервенишу.^[27]

Жене у граду Сари су снимљене како пале своје хиџабе у знак протеста. Према Хенгаву, човек кога су снаге безбедности наводно упуцале 19. умро је 21.^[22] Хенгав је навео да су снаге безбедности до сада убиле укупно десет демонстраната; Амнести интернешенел је саопштио да је до сада потврдио осам од тих смрти. Амнести интернешенел је такође осудио оно што је назвао „незаконито коришћење птичје и друге муниције“ против демонстраната. Вотсап и Инстаграм, једине мејнстрим друштвене мреже и апликације за размену порука које су дозвољене у Ирану, биле су ограничене; поред тога, дошло је до широко распрострањеног гашења интернета, посебно на мобилним мрежама. Иранска државна милиција Басиј одржала је провладине контрамитинге у Техерану. У другим земљама, демонстрације солидарности са демонстрантима одржане су у земљама укључујући Канаду, Италију, Шведску, Турску и Сједињене Државе.^[28]

Демонстранти у Техерану и другим градовима су спаљивали полицијске станице и возила.^[29] Протести су настављени упркос гашењу интернета широм Ирана.^[30] Људи у различитим деловима главног града су наставили протесте под разним слоганима.^[31][32] Такође, људи у различитим областима земље који нису учествовали у протестима претходних година су то почели да чине. Ове протесте је гушио Корпус Чувара Исламске револуције, као и јединице за разбијање демонстрација иранске полиције. Демонстранти су гађани сузавцем, као и ватреним оружјем. Више људи је повређено и убијено.^[33][34][35]

Протести су настављени у Техерану, а сукоби су пријављени предвече у Исхфану. У многим градовима као што су Машад, Осхнавих и Бабол су настављени протести.^[36] Многе јавне личности су саветовале власт да не наставља опресију.^[37] Универзитети су прешли на онлајн наставу.^[38]

Амерички Стејт департмент је издао дозволу која свим корпорацијама дозвољава пословање на иранском интернет тржишту.^[39] Одмах потом, предузетник Илон Маск је изјавио да ће његова компанија Старлинк која се бави пружањем интернета сателитима, пружати приступ интернету у Ирану.^[40] Ипак, ажурирана дозвола не покрива хардвер који Старлинк користи, али тој компанији и другима је дозвољено да траже дозволу од Министарства финансија Сједињених Америчких Држава.^[41]

Протести у граду Осхнавих су се наставили, као и у Ширазу, а и у Техерану, испред Техеранског универзитета.^[42] Иранци у иностранству у градовима као што су Ербил, Берлин, Штутгард и Мелбурн су протествовали у знак подршке људима у Ирану.^[43][44][45]

У провинцији Гиљан, полиција и Револуционарна гарда је ухапсила 739 особа^[46] као и више особа у Керману.^[47]

• Протест подршке Иранцима у Штутгарту, у Немачкој
• 

Како би било спречено ширење слика и видеа из Ирана на интернету и како би се спречило њихово допирање до светских медија, иранска влада је првобитно угасила приступ интернету у градовима Сакез и Сандадаџ на пар дана. Са ширењем протеста на цео иран, влада Исламске Републике је гасила интернет широм Ирана.^[48] На Твитеру, платформа за дописивање Вотсап изјабвила је да ради на томе да њени ирански корисници остану повезани и да неће блокирати иранске бројеве телефона са платформе.^[29]

Након фотографија и видео снимака протеста и снага за реаговање које су приказане током протеста, многе међународне групе за људска права, као што су Иранска група за људска права и група Хјуман рајтс воч, и вршилац дужности високог комесара УН за људска права Нада Ал-Насхиф, објавиле су изјаве о забринутости. Група Хјуман рајтс воча изразила је конкретну забринутост због извештаја који, чини се, указују на то да власти користе сузавац и смртоносну силу да растерају демонстранте.^[49]

• 
  „Жена, живот, слобода"; Један од главних слогана демонстраната