Први батаљон Мирче Ацев
Први батаљон Друге оперативне зоне НОВ и ПОМ „Мирче Ацев“ | |
---|---|
Постојање | 18. август 1943 — мај 1945. Место формирања: планина Славеј |
Јачина | 200 војника и официра |
Део | Народноослободилачке војске Југославије |
Ангажовање | |
Команданти | |
Командант | Наум Василевски |
Политички комесар | Јосиф Јосифовски Свештарот |
Први народноослободилачки батаљон „Мирче Ацев“ (Први батаљон Друге оперативне зоне НОВ и ПОМ) формиран је 18. августа 1943. године на планини Славеј. Ово је била прва војна јединица основана у саставу тек формиране Народноослободилачке војске и партизанских одреда Македоније. У његов је састав ушло око 200 бораца из Преспанско-охридског НОП одреда „Дамјан Груев“, из делова Велешког НОП одреда „Димитар Влахов“, делова Прилепског НОП одреда „Ђорче Петров“ и новопристиглих бораца из Дебарце.[1][2]
Командир батаљона био је Наум Василевски, а политички комесар Јосиф Јосифовски Свештарот.
Борбени пут батаљона
[уреди | уреди извор]Борци батаљона су извршили напад на италијанске карабинијерске станице у охридском региону 7. септембра, срушили три моста на путу Кичево–Охрид, исекли 130 телекомуникационих стубова, запалили жандармеријску станицу у селу Сливову 11. септембра, ушли у Кичево 12. септембра и учествовали у разоружавању италијанског гарнизона.[1]
Почетком октобра, заједно са Првим косовско-метохијским батаљоном „Рамиз Садику“ и Другим кичевским батаљоном, ушао је у састав Групе батаљона и водио борбе код села Извор, Кленовец и код железничке станице у селу Подвис од 5. до 9. октобра, извршио диверзије на путу Ресан–Охрид и сукобио се са бугарским снагама на планини Баба Сач.
Када је Група батаљона била враћена да брани слободну територију Дебарца од немачко-балистичких снага, око 70 бораца батаљона дјествовало је на комуникацији Битољ–Ресан. Батаљон је касније, са осталим јединицама НОВ и ПОМ, водио борбе против немачко-балистичких снага у кичевском крају 5. октобра, против бугарских пограничних снага 6. октобра и на планини Бигли против бугарских јединица из ресанског гарнизона 24. октобра.
Заједно са Групом макеоднских и косовских батаљона, водио је борбе против немачко-балистичких снага код Кичева, села Раштани, 1. и 2. новембра, и на планини Буковић 6. новембра. После тога, ушао је у састав Прве македонско-косовске бригаде 11. новембра 1943. године.
Дан АРМ
[уреди | уреди извор]По стицању независности Републике Македоније 1991. године, дан оснивања батаљона „Мирче Ацев“ проглашен је за Дан Армије Републике Македоније (Дан АРМ).[1]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Младеновски, Симо (2009). Блаже Ристовски, ур. Народноослободителен баталјон „Страшо Пинџур“. Македонска енциклопедија. 2. Скопје: МАНУ. стр. 1016—1017. ISBN 978-608-203-024-1.
- ^ д-р Стојан Киселиновски и д-р (2000). Македонски историски речник. Скопје: ИНИ. стр. 63—64. ISBN 9989-624-46-1.
Литература
[уреди | уреди извор]- Војна енциклопедија (књига пета). Београд 1973. година.
- Македонска енциклопедија (књига друга). „МАНУ“, Скопље 2009. година.