Пређи на садржај

Први батаљон Мирче Ацев

С Википедије, слободне енциклопедије
Први батаљон Друге оперативне зоне НОВ и ПОМ „Мирче Ацев“
Борци Батаљона „Мирче Ацев“ марширају кроз ослобођено Кичево 11. септембра 1943.
Постојање18. август 1943мај 1945.
Место формирања:
планина Славеј
Јачина200 војника и официра
ДеоНародноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
Команданти
КомандантНаум Василевски
Политички комесарЈосиф Јосифовски Свештарот

Први народноослободилачки батаљон „Мирче Ацев (Први батаљон Друге оперативне зоне НОВ и ПОМ) формиран је 18. августа 1943. године на планини Славеј. Ово је била прва војна јединица основана у саставу тек формиране Народноослободилачке војске и партизанских одреда Македоније. У његов је састав ушло око 200 бораца из Преспанско-охридског НОП одреда „Дамјан Груев“, из делова Велешког НОП одреда „Димитар Влахов“, делова Прилепског НОП одреда „Ђорче Петров“ и новопристиглих бораца из Дебарце.[1][2]

Формирање батаљона „Мирче Ацев” 22. августа 1943. године

Командир батаљона био је Наум Василевски, а политички комесар Јосиф Јосифовски Свештарот.

Борбени пут батаљона

[уреди | уреди извор]

Борци батаљона су извршили напад на италијанске карабинијерске станице у охридском региону 7. септембра, срушили три моста на путу Кичево–Охрид, исекли 130 телекомуникационих стубова, запалили жандармеријску станицу у селу Сливову 11. септембра, ушли у Кичево 12. септембра и учествовали у разоружавању италијанског гарнизона.[1]

Почетком октобра, заједно са Првим косовско-метохијским батаљоном „Рамиз Садику“ и Другим кичевским батаљоном, ушао је у састав Групе батаљона и водио борбе код села Извор, Кленовец и код железничке станице у селу Подвис од 5. до 9. октобра, извршио диверзије на путу Ресан–Охрид и сукобио се са бугарским снагама на планини Баба Сач.

Када је Група батаљона била враћена да брани слободну територију Дебарца од немачко-балистичких снага, око 70 бораца батаљона дјествовало је на комуникацији Битољ–Ресан. Батаљон је касније, са осталим јединицама НОВ и ПОМ, водио борбе против немачко-балистичких снага у кичевском крају 5. октобра, против бугарских пограничних снага 6. октобра и на планини Бигли против бугарских јединица из ресанског гарнизона 24. октобра.

Заједно са Групом макеоднских и косовских батаљона, водио је борбе против немачко-балистичких снага код Кичева, села Раштани, 1. и 2. новембра, и на планини Буковић 6. новембра. После тога, ушао је у састав Прве македонско-косовске бригаде 11. новембра 1943. године.

По стицању независности Републике Македоније 1991. године, дан оснивања батаљона „Мирче Ацев“ проглашен је за Дан Армије Републике Македоније (Дан АРМ).[1]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Младеновски, Симо (2009). Блаже Ристовски, ур. Народноослободителен баталјон „Страшо Пинџур“. Македонска енциклопедија. 2. Скопје: МАНУ. стр. 1016—1017. ISBN 978-608-203-024-1. 
  2. ^ д-р Стојан Киселиновски и д-р (2000). Македонски историски речник. Скопје: ИНИ. стр. 63—64. ISBN 9989-624-46-1. 

Литература

[уреди | уреди извор]